Главни град неславно окончане Републике Српске Крајине, Книн, за последњих 110 година увећан је за више од девет пута. Према анализи статистичких података из пописа становништва од 1880. до 1991, професор Светозар Ливада је дошао до егзактних података о демографским променама у Хрватској за последњих 130 година. Када је реч о Книну, хрватско становништво се увећало за око два пута, а истовремено српско – за више од 22 пута. Демографска кретања – Ово је значајно утицало на промену етничке структуре: удео хрватског становништва од 65,46 процената 1880. свео се на 13,46 одсто1991, а српског становништва у истом периоду од 34,23, попео се на 80,02 посто, док су остале етничке групе

Историјски и туристички драгуљ Јадрана, Дубровник је један од најлепших приморских градова Европе који је уврштен у Попис светске баштине УНЕСКО. У својој новијој историји, тачније у периоду од последњих 130 година, овај град је са убедљиво већинским хрватским живљем, мада је било периода, када су остале етничке заједнице учествовале у далеко већем проценту него данас. Према анализи професора Светозара Ливаде који се бавио истраживањем пописа становништва, од првог, одржаног 1880. до последњег из 2011. године, становништво Дубровника се развијало веома успорено, са просечним годишњим прираштајем од свега 2,5 процената. До већег повећања броја становника дошло је за време аустроугарске владавине, а затим и успостављања Краљевине Југославије. Ливада наглашава да