arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ковић: Историчари протестују због умањивања броја убијених у Јасеновцу

11. септембар 2021.

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијма у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир. Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима. „Углавном таква врста вести долази из Тањуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Тањугове вести“, рекао је Ковић. Ковић је навео да је протестно писмо покренула

ДР МОМЧИЛО ДИКЛИЋ: У Хрватској је увијек бирана послушна мањина!

11. септембар 2021.

Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац, говори о улози Алојзија Степинца и српском питању у Хрватској . Научно дјело историчара др Момчило Диклић Светац – Може ли Алојзије Степинац бити светац посљедњих мјесеци пробудило је велико интересовање јавности. Специфичну тежину књизи даје чињеница што је њен аутор највећи дио своје богате научне каријере посветио изучавању српског питања у Хрватској. Занимљиво је да је тек неколико дана уочи првих демократских парламентарних избора у Хрватској у априлу 1990. магистрирао на тој теми. – Сматрао сам у том односу нема ничега између Срба и Хрвата о чему се не може говорити речником науке. Вријеме је показало да нисам био у праву –

У школама Српске свечани час поводом новог свесрпског празника 15. септембра

11. септембар 2021.

Заинтересовани ученици основних и средњих школа ће имати прилику да, 15. септембра, у оквиру редовне наставе, присуствују часу на којем ће, са просвјетним радницима и међусобно, разговарати о историјским личностима и догађајима који су допринијели слободи, независности и јединству српског народа, те сазнати чињенице које су важне за боље разумијевање историје српског народа. У Републици Српској и Републици Србији се 15. септембра обиљежава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а наведеног датума се обиљежава и Пробој солунског фронта. Ове године се први пут у основним и средњим школама обиљежава Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а ово је само једна у низу заједничких активности које проводе Република

Танјуг о сусрету патријарха и председника: Утврђени спискови наводе 83.000 и 88.000 жртава Јасеновца

10. септембар 2021.

Тачан број жртава Јасеновца није никада утврђен. Спомен парк Јасеновац је до 2012. утврдио списак од око 83.000, док је Музеј жртава геноцида сачинио списак од око 88.000 жртава, преноси РТС писање Танјуга. Председник Србије Александар Вучић састао се са патријархом Српске православне цркве Порфиријем поводом 80 година од оснивања система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу и обнове спомен комплекса манастира Јасеновац. Састанку у просторијама Патријаршије СПЦ присуствује и историчар Дејан Ристић. После састанка предвиђене су изјаве за медије. Логор Јасеновац био је највећи концентрациони и логор смрти на простору окупиране Краљевине Југославије за време Другог светског рата. Формирала га је Независна Држава Хрватска (НДХ) у августу 1941. године,

Побио 13 заробљеника ЈНА, у Kарловцу му направили мурал ФОТО/ВИДЕО

10. септембар 2021.

Михајло Храстов бивши хрватски полицијски специјални агент, добио је мурал у Kарловцу непосредно пре 30. годишњице злочина који је починио и за који је осуђен. Осуђен је за убиство 13 и рањавање два разоружана резервиста Југословенске народне армије (ЈНА) у рату у Хрватској. Злочин је починио 21. септембра 1991. године на Kоранском мосту у Kарловцима. Осуђен је на четири године затвора. Одбор за условни отпуст Министарства правде пустио га је 2016. године на условни отпуст након што је одслужио две године и 10 месеци казне. Мурал се налази испод надвожњака. Храстов је у средини, а лево и десно су грбови две јединице. Извор: B92

Парастос поводом годишњице злочина хрватске војске у акцији „Медачки џеп“

9. септембар 2021.

Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ организовало је у Цркви Светог Марка у Београду, поводом 28. годишњице злочина хрватске војске у операцији „Медачки џеп“, парастос за убијене Србе. Хрватска војска је 1993. године извршила операцију „Медачки џеп“. У тој операцији, која је трајала од 9. до 17. септембра 1993, убијено је тридесет шест цивила и педесет два војника Републике Српске Крајине. Судбина неких жртава још увек је непозната, а злочинци који су за то одговорни и даље су на слободи или су добили благе казне. То су, међутим, само бројеви иза којих се крију ужасне људске приче, о чему говори Миле Рајчевић, некадашњи мештанин Дивосела – места које, према његовим речима,

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из „Медачког џепа“

9. септембар 2021.

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена јужно и југоисточно од Госпића у тзв. “Медачком џепу”, која су се до тада осамнаест мјесеци налазила под заштитом УН-а. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Оно што нису успјели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, које је, уз посредовање УНПРОФОР-а, потрајало до 17. септембра исте године. Трагедија “Медачког џепа” одвијала се пред очима УНПРОФОР-а, који овај пут није био само пасивни посматрач, већ је узео и активног учешћа у покушају да преузме контролу над овим подручјем

Принцип ''спржене земље'' - Медачки џеп послиjе напада хрватске воjске

Годишњица масакра у Медачком џепу

9. септембар 2021.

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена у тзв. “Медачком џепу”, јужно и југоисточно од Госпића, која су се већ осамнаест мјесеци налазила под заштитом Уједињених нација. Српски народ, војска и полиција су вјеровали у дјелотворност УНПРОФОР-а, па је и због те опуштености агресор брзо овладао наведеним просторима. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Након што је потписан Споразум о контроли “Медачког џепа”, по којем су се и хрватска и српска страна, уз посредовање међународне заједнице, сагласиле да се хрватске снаге повуку са окупиране територије до 15. септембра

Нови Обилић: Прича о Ивану који је повео 12 српских војника на 300 ОВК специјалаца

9. септембар 2021.

Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК (сви у црним униформама). Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено. Известио је да је разумео наређење. Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију. Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера. Известио је

Петар Драгишић: УСТАШЕ У БУГАРСКИМ ДОКУМЕНТИМА

8. септембар 2021.

У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба. Друга књига представља збирку докумената о везама Бугарске и НДХ коју је 2004. године објавио бугарски државни архив. Из ове збирке превели смо неколико страна на којима налазимо изјаве челних људи усташког режима о терору над Србима, политици НДХ према муслиманском фактору, али и екстравагантна размишљања Ивана Ванче Михаилова, који се током

СТРАДАЊЕ ПОРОДИЦЕ ИЗ ШИДА: Драгановог прадеду стрељали са Савом Шумановићем

7. септембар 2021.

Драгану Петровићу из Шида у антифашистичкој борби страдало петоро предака. На Велику Госпојину 1942. усташе су одвеле и мучки убиле 200 Шиђана Велика Госпојина, 28. августа ратне 1942. године, у историји сремске варошице Шид исписана је најцрњим словима. У колони од двеста људи, угледни домаћини, радници, учитељи, адвокати… ујутру у шест сати, одведени су пут Сремске Митровице. И нико од њих више се није вратио. Мучени су и стрељани дан-два касније и сахрањени у заједничкој гробници. Међу њима је био и угледни произвођач хмеља Сима Ракетић, тада четрдесетдеветогодишњак, а његов праунук Драган Петровић и данас се труди да сачува од заборава његово страдање и страдање још четворо чланова фамилије током

Подсећање на стратишта зла у хрватском усташком логору Јасеновац

6. септембар 2021.

(Одломци из књиге „У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Ођедном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

Помен на 13 закланих војника ЈНА у Хрватској

6. септембар 2021.

Свирепо убиство 13 заробљених припадника ЈНА на Коранском мосту документовао је у својој књизи „Логориште и Корански мост, да се не заборави“, пуковник Боро Ерцеговац којег је на писање покренула пресуда хрватског суда од четири године затвора кољачу Михаилу Храстову. Ерцеговац је навео да је књига уствари споменик онима који су убијени као заробљеници 21. септембра 1991. године, али и јунацима пробоја из касарне „Логориште“ у Карловцу. Као ратног команданта, како је истакао, сусрет са породицама недужних жртава обавезивао га је на један овакав спомен. „Схватио сам да је то моја људска и морална обавеза, једна врста подношења рапорта мојим погинулим и преживелим саборцима. Мојим јунацима којима сам командовао. Ово

Студенти историје у посјети српским стратиштима у Херцеговини

6. септембар 2021.

Група од 70 студената и пет професора, углавном са Департмана за историју Филозофског факултета из Ниша, али и са других студијских програма посјетила је данас јаму Ржани До и спомен костурницу у селу Величани, гдје су дошли у оквиру стручне екскурзије – заједничког програма филозофских факултета из Источног Сарајева и Ниша. Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, један од иницијатора и домаћин студентске посјете историјским мјестима страдања Срба на овим просторима, изразио је задовољство што су студенти из Ниша са својим професорима имали прилику да виде српска стратишта у Херцеговини. Он је навео да је са колегама са Филозофског факултета у Нишу дошао на идеју о овој

Никола Милованчев: СЛУЧАЈ ЛИСТА ЏЕРУЗАЛЕМ ПОСТ

5. септембар 2021.

Бесрамна манипулација и тенденциозно скривање чињеница Поводом агресивних и добро организованих покушаја да се умањи број жртава у логору Јасеновац, ексклузивно објављујемо јавности мало познате чињенице – извештаје стручњака који су радили на расветљавању истине о страдалима у овом злогласном логору, али и на другим подручјима НДХ. Минулих година сведоци смо интензивирања бесрамних покушаја да се умањи број жртава Другог светског рата у Југославији, посебно жртава у логору Јасеновац, као највећем стратишту на подручју некадашње југословенске државе. У августу ове године су оглашавања тим поводом превршила сваку меру.Није на нама да се бавимо питањем да ли уопште постоји аутор, или ко је инспиратор, чланка који је објављен а затим повучен

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА