arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Позната имена идентификованих у Загребу

7. фебруар 2019.

У Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу у уторак су идентификовани посмртни остаци шест особа које су ексхумиране на асанацијским гробљима на подручју Сисачко- мославачке и Задарске жупаније. И док Министарство бранитеља Хрватске које је саопштило ову информацију није открило ни њихова имена, ни националност, “Веритас” открива да је реч о Србима убијеним током или након акције “Олуја”. – Успели смо да сазнамо за имена четворице од шесторице идентификованих. Међу њима су Драгомир Обрада Чотра, душевни болесник који је убијен крајем августа 1995. године у селу Бјелина, опшина Бенковац, а чији посмртни остаци су ексхумирани у новембру 2016. из масовне гробнице на Градском гробљу у Задру. Тако је

Хрватски бискупи објавили писмо које су послали челнику СПЦ-а Иринеју

6. фебруар 2019.

Хрватски бискупи 18. новембра 2018. упутили патријарху Српске Православне Цркве Иринеју Писмо, чији садржај није објављен. У одређеним новинарским круговима појавиле су се о њему одређене шпекулације. Да се избјегну нагађања, крива тумачења или неистине, Хрватска бискупска конференција одлучила је писмо објавити у цијелости, наводи се у саопштењу ХБK. У првом дијелу писма подсјетили су на критике упућене бискупима и Цркви у Хрватској, које је патријарх Српске Православне Цркве Иринеј изнио у неколико наврата у новије вријеме. Истичу како такав приступ у хрватскоме друштву изазива отпоре према наступима „Ваше Светости, буди неповјерење према њему и према Српској Православној Цркви те према самим српским грађанима у Хрватској, те продубљује рањености из

Разлог малог леденог доба у 17. веку је геноцид над милионима људи?

4. фебруар 2019.

Европски досељеници на америчко тло убили су 56 милиона припадника аутохтоних народа у току сто година у Јужној, Средњој и Северној Америци узрокујући тиме напуштање и загађивање великих пољопривредних површина, проценили су истраживачи на Универзитету Kолеџ у Лондону. Повећање броја стабала и вегетације на подручју величине Француске резултирало је масовним смањењем угљендиоксида у атмосфери, наводи се у студији. „До тренутка када је Kолумбо стигао на америчко тло 1492. године количина угљендиоксида и клима били су релативно стабилни. До промене је дошло 1610. године. Дакле, ово је прва велика промена коју видимо када су у питању гасови стаклене баште“, рекао је професор географије Марк Маслин, један од коаутора студије. Пре ове

Николa Калабић

Србија: Одложен почетак суђења о Kалабићу

4. фебруар 2019.

У Вишем суду у Ваљеву данас је за 19. март одложен први претрес у оквиру поновљеног суђења о захтеву за рехабилитацију четничког вође из периода Другог светског рата Николе Kалабића, након што је Апелациони суд у мају 2018. укинуо претходно решење о рехабилитацији и вратио на поновни поступак. Претрес је одложен на захтев адвоката породице Kалабић која је тражила да се поново саслуша историчар Бојан Димитријевић као и историчар Веселин Ђуретић. Виши јавни тужилац је у предходном поступку тражио вештачење стручњака Савременог историског института у Београду, те је судија Вишег суда Драган Обрадовић данас наложио да се Јавно тужилаштво у року од петнаест дана конкретно изјасни о ком историчару је

magnum-crimen-viktor-novak.jpg

„МАГНУМ КРИМЕН“ – Књига о „ВЕЛИКОМ ЗЛОЧИНУ“ цркве

4. фебруар 2019.

Успостављањем усташке Независне Државе Хрватске клерикализам у Хрватској је, према аутору Виктору Новаку, ступио у својеврстан брак са усташки покретом и тако створио клерофашизам. Писац капиталног дјела „Магнум кримен“ /Велики злочин/, поријеклом хрватски историчар, Виктор Новак /1889-1977/ објаснио је спрегу Ватикана и римске курије, те хрватског католичког клера у разарању српског бића и успостављању усташке државе. Новак, који је рођен на данашњи дан 1889. године, у 18 поглавља представио је развој римокатоличког клерикализма и усташтва у Хрватској од почетка 20. вијека – од одржавања Свехрватског римокатоличког конгреса у Загребу 1900. године до краја Другог свјетског рата. Новак је био римокатолички свештеник којег су због његових ставова и дјела рашчинили у

Сага о Предојевићима: Мајци цркву, себи џамију, а стрица под гомилу

4. фебруар 2019.

Пет стотина година, с кољена на кољено, у Билећи се препричава једна дирљива и узбудљива прича, епска али истинита драма, о мајчиној љубави, отетом сину јединцу, силном турском јунаку, себичном ђеверу, стрицу, кнезу, суровој казни, цркви и џамији. Предојевићи су билећки Еп о Гилгамешу, херцеговачка Одисеја и Илијада, заветно писмо о Приметној гомили у Пријевору где су столовали средњовековни српски властелини. Кад су Турци стигли у Херцеговину народ је постао раја и свој јад и чемер могао је да упамти и забиљежи само у камену и усменом предању. Других мјеста имао није. Сунце је било већ високо кад су чобани подно Дубовца видјели колону како промиче кроз Кртине испод Грабовица

Немања Девић

Еј, људи, све је измишљено!

4. фебруар 2019.

Комунистичких манипулација и фалсификата има толико да се буквално свему што су у времену социјализма писали мора прилазити са скепсом и неверицом… Не знамо, тако, шта је за нас истраживаче боље: да су чињенице скрили од нас, или да читамо оно како су их они тумачили. И то смо знали преиспитујући главне историјске токове – али то је случај и са буквално сваким детаљем микроисторије наших градова, села, улица, са именима “народних хероја“ која су и данас утиснута на наше школе и образовне институције у којима смо стекли прва знања, са фабрикама у којима су наши родитељи започели каријере и чијег се пословања са сетом сећају… Радећи на списковима жртава

ВЕРСКО И КУЛТУРНО ПРИСУСТВО СРБА у Западној Славонији

4. фебруар 2019.

Широко подручје панонске низије још у XIII веку добило је име Славонија. Германи то подручје називају ”Виндишленд”, а латински извори ”Склавонија”. То плодно пространство између Саве и Драве, река које уједно чине северну и јужну границу Славоније, почели су масовније насељавати Срби већ после Косовске битке /1389/, а нарочито у XV и XVI веку.   О присуству Срба у Славонији од давнина већ смо објавили неколико текстова. Славонија и шире подручје јужне Паноније управо су због српског становниптва које је ту живело често називани Расцијом или Расијом. Доласком Турака и заузимањем једног дела Славоније 1543. године то подручје подељено је на Доњу и Горњу Славонију. Доња Славонија, са главним административним

Јевреје се не смије убијати у Хрватској!!!

3. фебруар 2019.

Са Србима је већ друга прича. Србе нема потребе уопште ни помињати. Посебно ако сте их побили, протјерали или покатоличили. У Загребу, на дан Светог Саве, све је у знаку холокауста. ХРТ приказује велики банер преко десног звоника катедрале, на два језика и писма. Једно је јеврејско, друго Гајевица. Латиница коју је Људевит Гај направио по узору на писмо Вука Ст. Караџића. Прије тога, на истој тој државној телевизији, одајући пошту на гробљу Мирогој, љевичар из СДП „жели да се ужас холокауста никад не понови“, па не само да при том не помиње Србе (побијене заједно са тим истим Јеврејима), већ баш Србе пореди са Антом Павелићем. Говори како су,

Цвијановић: Морамо чувати Републику Српску, она је гаранција да ћемо имати слободу

3. фебруар 2019.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је данас у Дракулићу да тежина злочина масовног покоља којег су усташе починиле зог 7. фебруара 1942. године налаже да се сјетимо тешко пострадалих жртава и искажемо им поштовање, али и да сјећајући се прошлости мало дубље и озбиљније размишљамо и о нашој садашњости, а посебно будућности. – Када се у рату сударе војске, очекујемо да ће тада бити и жртава, и да ће страдати не само војници, већ и цивили. Али, чињеница да је у овим приградским селима Бањалуке на најсвирепији начин само у једном дану без испањеног метка и са несумњивом геноцидном намјером, ножевима, сјекирама, крамповима и другим хладним оружјем убијено 2.315

У недјељу 03. фебруара обиљежавање 77 година од усташког покоља у Дракулићу

3. фебруар 2019.

У Дракулићу код Бањалуке у недјељу, 3. фебруара, обиљежава се 77 година од усташког покоља Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац 1942. године, а бањалучка Градска управа обезбиједила је бесплатан превоз из центра града до Дракулића. Света архијерејска литургија биће служена у 9.00 часова у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу. У 12.00 часова код Спомен-костурнице биће служен парастос убијеним Србима, у 12.15 часова предвиђено је полагање вијенаца на Спомен-костурници, а у 12.30 часова обраћање званичника, саопштено је из Градске управе Бањалука. Обиљежавање страдања Срба од усташког злочина организује Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске. Полазак аутобуса предвиђен је за 8.00 часова из Видовданске улице

Усташке звијери умориле 52 ђака

3. фебруар 2019.

У знак сjећања и вjечни помен невино умореноj српскоj дjеци у Народноj школи у Шарговцу, код Бање Луке, 7. фебруара 1942. године, наводимо доступне основне податке о 52 заклана ученика – православца, према школском „Именику“.   Гламочанин Ђурђа Радоjка, рођена 1. 3. 1931. уписана 30. 6. 1938. Курузовић Душана Симеун, рођен 1931. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Јове Јован, рођен 24. 2. 1932. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Петра Јелена, 2. 6. 1931. уписана 20. 6. 1938. Стиjаковић Ђурђа Душан, рођен 15. 2. 1930, уписан 20. 6. 1938. Станковић Милана Душан, рођен 21. 12. 1930. уписан 20. 6. 1938. Стиjаковић Столе Јованка, рођена 31. 12. 1929. уписана 20. 6. 1938.

Сутра промоција књиге Гидеона Грајфа „ЈАСЕНОВАЦ – АУШВИЦ БАЛКАНА“

2. фебруар 2019.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица организоваће сутра у Бањалуци промоцију монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ израелског историчара Гидеона Грајфа. Промоција, која ће почети у 18.00 часова у Културном центру Бански двор, организује се поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста и 77 година од страдања Срба у бањалучким насељима Дракулић, Шарговац и Мотике у геноциду почињеном над Србима у усташкој Независној Држави Хрватској. Директор Центра Милорад Којић рекао је Срни да је ово једна у низу активности Центра у складу са проширеним надлежностима, које се односе и на истраживање страдања Срба и других народа у 20. вијеку. „У овој

Левајац: Прича о настанку “Приче која лута свиетом“

1. фебруар 2019.

Једног дана, чини ми се да је март био, 2003. године, једног дана који је био једнак другим данима, једног дана као што је овај данашњи, у мом стану, на осмом спрату, телефон, зазвони. Дигнем слушалицу, а у слушалици глас издалека, из велике удаљености, чак из Ванкувера. Зове Драган Андрејевић, власник “Кишобрана“, најзападнијих српских новина у дијаспори, с којим се лично знам, који је први објавио моје записе о Канади, под именом “Сањао сам Канаду“, па са мном интервју правио. Каже да ускоро у Бањалуку треба да дође папа Јован II Војтила, а он дописника из Републике Српске нема, па ме моли да за његове новине пошаљем неку причу о

Сандра Благић: Благо оном народу кога знају по жртвама, а не по злочинима!

1. фебруар 2019.

Прије 77 година, тачније 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе су кренуле у одмазду. Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу. Убијали су све редом! Нису марили за жене дијецу, старце, немоћну чељад. Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фратар Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана. Трагови воде и до основне школе „Ђура Јакшић“ у Шарговцу. Уз говор фра Сатане: “ Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА