izdvajamo Архиве - Страница 110 од 299 - Јадовно 1941.

Kaд je Пaг прeдaн тaлиjaнскoм oкупaтoру, лoгoр je рaсфoрмирaн, a вeћинa лoгoрaшa пoбиjeнa – увaлa Слaнa Фото: Дaвoр Koњикушић

Слaнa, тo je њeнo имe

29. март 2019.

‘Нoвoсти’ у пaшкoj увaли кoja je билa диo ширeг лoгoрскoгa кoмплeксa Jaдoвнo – Слaнa – Meтajнa: Дa je лoгoр у кojeм je зa три мjeсeцa 1941. убиjeнo вишe oд 8.000 људи joш свojeврсни тaбу, пoкaзaлo je и лaњскo прoтjeривaњe eкипe кoja je o тoмe снимaлa дoкумeнтaрaц. ‘Људи нeгирaњeм жeлe зaштитити унукe, aли нe рaзумиjу дa ћe духoви и дaљe хoдaти мeђу њимa’ – кaжe пензионисани прoфeсoр Дaни Нoвaк, чиja су бaкa и тeткa билe зaтoчeнe у Meтajни Јесeнскa бурa рaстjeрaлa je пaртиjaнeрe сa Зрћa, купaчe с плaжa и туристe из грaдoвa. Oстрвoм Пaгoм влaдa зимски спoкoj. Kaмeн упиja свe звукoвe и крoз тишину хoдaмo кoпнoм прeмa увaли Слaнa или увaли

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

29. март 2019.

Симбол страдања у Другом свјетском рату Козаре и Поткозарја, као и цијеле Југославије, свакако је фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године. На фотографији се налази Козарчанка, Кнежопољка, Милица Тепић са сином Бранком на леђима, и кћерком Драгицом. Скригин је сликовито описао како је настала ова фотографија: „Јануарско зубато сунце дигло се доста високо када смо добили обавјештење да кренемо према Кнежопољу…Гостопримиви Козарчани хтјели су да нам олакшају ову офанзиву, па смо добили чак и коње за јахање…Заједно са нама кретао се и велики збјег. Сви су они били натоварени стварима потребним за дуже вријеме. И када смо сишли у Кнежпоље, видио сам једну жену која је ишла

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

28. март 2019.

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

Славили саборци “крваве Азре”

27. март 2019.

Обележавање годишњице злогласне 103. бригаде ХВО у Дервенти погодило логораше. На скупу правоснажно осуђени злочинци, као и припадници ОС БиХ Скандалозно обележавање 27-годишњице од оснивања 103. бригаде Хрватског већа одбране (ХВО) у Дервенти, која је за овдашње Хрвате витешка, а за Србе злочиначка, погодило је и огорчило дервентске Србе логораше, који су прошли голготе Рабића и других логора, формираних по упаду војске Хрватске априла 1992. Свечаност је у понедељак уприличена на гробљу, надомак бившег логора на Рабићу, у организацији Удружења драговољаца и ветерана Домовинског рата Дервенћана (УДИВДР). На гробљу, баш уз објекат некадашњег мучилишта за Србе, како је и речено, одржана је главна церемонија полагања венаца, а миса задушница обављена

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић,: “Покољ” је српски “Холокауст”

26. март 2019.

Када за нешто немате име онда то морате да описујете, при томе често нешто додајете или изоставите, па се на крају све то извитопери или нестане и зато је важно да наши историчари и јавност као “Покољ” именују геноцид Независне Државе Хрватске (НДХ) почињен над православним Србима током Другог свјетског рата. Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, поводом одлуке овог удружења да страдање Срба од НДХ добије тај посебан назив. Термин “Покољ” у свијету би за српске жртве, како објашњава Басташић, значио као “Холокауст” за јеврејске или “Порајмос” за ромске жртве геноцида. Каже да је још прије двије године научној заједници предлагао

НАЈАВА: Јавни час – Логор Топовске шупе

26. март 2019.

Центар за примењену историју (CPI) позива све заинтересоване да се у недељу 31. марта 2019. придруже јавном часу о логору Топовске шупе. Окупљање је предвиђено за 12.00 часова на платоу у Табановачкој улици бр. 11. Овај јавни час водиће историчар Милован Писарри, директор CPI. Учешће је бесплатно. У близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Зграде у којима су заточеници смештени биле су саставни део велике касарне војске Kраљевине Југославије „Kраљевић Андреј“. Први логораши су били мушки Јевреји из Баната, које су са њиховим породицама локални Немци (фолксдојчери) протерали из те покрајине у Београд; након њих

Александар Нећак: „Завештање“ – филм као споменик

26. март 2019.

Уобичајено је да на споменицима стоји текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та једноставна реченица најбоље обезвређује фалсификовану историју. Због тога сам уверен да је филм „Завештање“ био преко потребан. Он је заправо та једноставна реченица, у филму мултиплицирана кроз казивања преживелих, реченица која огољује усташтво и обесмишљава сваки покушај искривљивања историје Извор: ФБ страница филма „Завештање“ Филм „Завештање“ (2017), у режији Ивана Јовића, са снимљеним сведочењима оних који су као деца преживели логоре Независне државе Хрватске, био нам је преко потребан, јер само сећање није

Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба

25. март 2019.

Између Травника и Новог Травника налази се мјесто стравичног покоља. Након прогласа о успостављању НДХ, усташе и усташка власт почињу са убиствима Срба, Јевреја и Рома. Усташе формирају жупаније као своје административне јединице. У Травник су 16. јуна стигли Виктор Гутић и Мухамед Суџука. Хапшење, убиства, као и покатоличење Срба увелико је почело. Колико се зна, до дан данас, још увијек није описано стратиште Смрике код Н.Травника. Најмасовнији Покољ на Смрикама десио се крајем јула и почетком августа 1941. године. Смишљеном стратегијом, Виктор Гутић је режирао и извео лажни напад на свој ауто и на своју пратњу да би добио повод за истребљење Срба. Јеврејима је било забрањено кретање послије

Србско сабрање “Баштионик”: МИ ПАМТИМО !

24. март 2019.

На данашњи дан 19 земаља Нато алијансе отпочеле су, ничим изазване, безобзирно и мучко бомбардовање једне мале државе, једног малог, антифашистичког и слободарског народа. Баштионик је и ове године, на двадесетогодишњицу овог злочина који је трајао 78 дана, заједно са свештенством Храма Христа Спаситеља у Бањалуци организовао молитвени помен за све убијене у бомбардовању Савезне Републике Југославије, али и Републике Српске и Републике Српске Крајине. Број побијених од нато бомби у ове три државе није званично утврђен, познат је само Господу, као и број страдалих и оних који ће страдати од посљедица бомби са осиромашеним уранијумом. Морамо памтити ко нам је то урадио! Можемо им опростити, али морамо памтити наше

У недјељу молитвени помен НАТО жртвама у Бањој Луци

24. март 2019.

Управа Храма Христа Спаситеља и Србско сабрање Баштионик организују молитвено сјећање на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Недјеља, 24.03.2019. године у 11 часова, Храм Христа Спаситеља, Бањалука. МИ ПАМТИМО! За Управу Храма Христа Спаситеља и Србско сабрање Баштионик Предраг Адамовић

Календар геноцида: 23. март 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

23. март 2019.

Село Брезовац, 23. марта 1942. убиjено 39 жена и њихове дjеце. У кући изгорио Милан Поповић са 14 чланова своjе породице, а у штали усташе заклале 5 Срба мушкараца и запалиле, као и читаво насеље опљачкале и попалиле. Долина, 100 метара удаљена од школске зграде у Фурjану, код Слуња. 23. марта 1942. године усташе убиле 52 српска цивила од коjих 22 дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. ул. Церска 38,

Стари Брод – место великог страдања

22. март 2019.

Пре 77 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. О овом се ћутало деценијама, за злочине нико није одговарао, а тек је 2008.године обележено место великог страдања у Старом Броду. Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обележје и сведоче преживели, који су као деца на овој обали, само чудом избегли смрт. “То се лешеви измешали, једни кољу отуд, једни одвуда, ја међу оне мртве паднем потрбушке и тако сам ти остао”, каже Ристо Боровчанин из Соколца. Људи у збеговима, приспели од Сарајева, Кладња, Хан

“НОВОСТИ” ПРИПРЕМАЈУ ЈЕДИНСТВЕН ПОКЛОН: Мапа борбе и страдања

21. март 2019.

Бомбардовање СР Југославије 1999. године догађај је који је трајно обележио крај 20. века на Балкану. Бомбардовање СР Југославије 1999. године догађај је који је трајно обележио крај 20. века на Балкану. Поводом 20 година од почетка агресије, “Новости” у суботу читаоцима поклањају јединствену постер-карту са детаљном шемом бомбардованих локација, типовима муниције, жртвама, односу снага… Ова публикација, аутора картографа графичког инжењера Хаџи Љубише Гвоића, аутентични је резиме разарања Србије и Црне Горе 1999. године. Циљ мапе јесте да јасно и практично укаже на размере агресије и последице које је она оставила на нашу земљу. Уз примерак “Новости” у суботу 23. марта читаоци ће добити и важан део историје наше земље

Подршка терминолошкој одредници ПОКОЉ од стране удружења за одбрану ћирилице “Добрица Ерић”

20. март 2019.

У потпуности и са усхићењем подржавамо предлог и иницијативу Удружења Јадовно 1941 да се страдање српског народа током Другог Светског Рата на територији НДХ назове именом “ПОКОЉ“. Дубоко сам уверен да термин геноцид као реч и као појам нема ни трунку до сада прихваћеног смисла тежине онога што претендује да означи и да више скрива него истински открива оно стварно и страшно што се десило, како у свом свом обиму, тако и у свој својој страхоти. То што се десило, није ни данас престало, и неће никад док је Тамо њих и Нас. Сматрамо да све оно што нема Име има озбиљан проблем са суштинским постојањем. Сведоци смо злонамерно

Споменко Гостић – 27 година од погибије 15-годишњег јунака

20. март 2019.

Двадесетог марта ове године навршава се 27 година од како jе у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак коjи jе одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшиjама и приjатељима био борац ВРС. Мали хероj jе данас заборављен, до сеоског гробља гдjе jе сахрањен може се доћи само пjешице, шумским путем, а ни jедна институциjа ниjе се никада сjетила да ода дужну пошту дjечаку коjи jе живот уградио у темеље Републике Српске. Споменков саборац Бране Миливоjевић сjећа се да jе дjечаку умрла маjка почетком 1992. године, а већ у септембру исте године граната jе пред кућом убила баку са коjом jе живио. Ратни вихор га jе