izdvajamo Архиве - Страница 100 од 299 - Јадовно 1941.

Криви што не памтимо и што им верујемо!

24. јул 2019.

Срби су победнички народ. Ми смо народ који уме да воли, народ који уме да прашта и народ који уме да угости. Неретко нас проглашавају и народом који највише зна, највише уме и најбоље се сналази. Срби су свету дали много умних глава. Добили смо силне ратове, више њих за друге, него за себе. Борили смо се против свега што је претило нама и свету. Себе смо испостили како би имали они који никада нису имали. Међутим, Срби знају да буду и препредени. Ми смо народ у којем се све може продати за паре или функцију. Фотеља је нешто што ће породице посвађати, браћу побити и кућу заравнити. За власт

Календар геноцида: Крвави јули у Петрињи, Глини, Топуском…

24. јул 2019.

Усташе су у Банском Грабовцу код Петриње 24, 25. и 26. jула 1941. године масакрирале 1.200 Срба. Поклане Србе усташе су затрпале заjедно са побиjеним псима, наводе у Удружењу “Јадовно”. У православноj цркву у Топуском у jулу 1941. године мучено jе и убиjено неколико мушкараца, жена и дjеце, међу коjима су били Милутин Кордић и његов малољетни син. Никола Кордић, коjи jе тада имао 78 година, ниjе могао ходати, па су га усташе довезле запрежним колима у цркву и убиле. Убиjен jе Душан Злокас /14/, а жене и дjевоjке су силоване. У селу Драготина код Глине у jулу 1941. усташе су поклале седам жена и jедно диjете и запалиле их.

Милан Ружић: Сценарио за хрватски (х)историјски еп

23. јул 2019.

Видим да јавни сервис Хрватске почиње све више да делује као јавна кућа тако што подмеће информације које немају везе са истином, а људи из Хрватске плаћају претплату да буду њима задовољени. Овога пута тамо је изречено да је парола „Трећину покрстити, трећину побити, а трећину протерати“ српска мозгарија. Испаде да је Миле Будак био светац који никада ништа лоше није учинио. Кад смо већ код разних будака, Антун Врдољак је човек у чијем филму „Тито“ се ова тврдња промовише. У том филму је све некако хрватски – ревизија историје, прање биографије, „раскринкавање“ Тита и Драже (као да су ова двојица били у сталним договорима), покушај прављења маркетиншки успешног филма,

Нада да ће бити пронађен списак имена 10.000 козарачке дјеце

22. јул 2019.

Режисер Дана Будисављевић, чији је филм “Дневник Диане Будисављевић” освојио овогодишњу “Златну арену” у Пули, очекује да ће сада бити веће занимање за личност ове Аустријанке која је у стравичним приликама усташког режима у НДХ спасила више од 10.000 козарачке дјеце и истиче да не губи наду да ће списак са њиховим именима бити нађен. ЈасеновацФото: РТРС – Било би ми веома драго да буде пронађена та картотека, јер вјерујем да негдје постоји. Ми је нисмо нашли, али се надам да ће на крају, ипак, бити пронађена – рекла је Будисављевићева за “Вечерње новости”. Она је нагласила да очекује да ће занимање за Диану Будисављевић сада бити веће, наводећи да

Владимир Коларић: Против заборава – потребно је једно велико ДА!

22. јул 2019.

Излаз је у суочавању, а не у бежању и забораву. Ни у привидној удобности и лукративном послушништву. Ни у презиру према сународницима који се нису добро снашли у садашњим околностима, или су просто млади или стари, или о понечему другачије мисле Исак Башевис Сингер је у једном разговору описао стање једне заједнице гетоизованих Јевреја, који су се пред лебдећом опасношћу, која ће се и завршити страдањем масовних размера, бранили заборавом, затварањем очију пред очигледним у споју са пасивношћу и неком врстом нехајности и инфантилне веселости. Данас у Србији осећај лебдеће опасности као да је већи него икада раније, бар у поређењу са претходним деценијама. Опасности која је тим већа што

Хрватска теорија: Партизански напад на дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском

21. јул 2019.

Поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75. годишњице “партизанског напада” на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, Хрватско жртвословно друштво, Хрватско културно вијеће и локална Жупа у суботу, 26. августа 2017. године, организовали су комеморацију с пригодним програмом. Пише: Душан Ј. Басташић Након мисе у жупној цркви у Јастребарском, положени су вијенци на мјесном гробљу. Услиједило је и излагање на тему поријекла дјеце у Дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском 1941. – 1945, с посебним освртом на дјецу с Козаре и оно о улози Алојзија Степинца, свећеника, часних сестара милосрдница и других добротворних удружења и појединаца у “збрињавању ратне сирочади” у

Овдје (не) почива Илија Жегарац

20. јул 2019.

Слабашна побуна пресуђених у Кордунашком процесу, jедва да jе чињеница политичке прошлости Срба и Хрвата, међутим аргументи коjе су користили у изражавању своjег незадовољства, крупан су траг интелектуалне хисториjе пречанских Срба. Пише: Жељко Кресоjевић Готово свако љето Слободан Жегарац дође у Воjнић, своjе родно мjесто. Обично преспава код Букава у комшилуку, сврати обавезно код мог оца, његовог друга. Сjете се дjетињства, несташлука, младости… Те његове ране године jедино jе лиjепо што га веже за варошицу и краj у коjем jе рођен. Корача лагано улицом коjа води према воjничком “крижу”. Боже, каквог ли апсурда. Улица данас носи име Андриjе Хебранга !? Заустави се на “крижу”, поздрави се, подивани са малоброjним познатима.

ЧЕТИРИ СЛИКЕ ИЗ КРАЈИНЕ: Тамо где се (не)живи

20. јул 2019.

И данас… када у Перучи опадне ниво воде, са дна на Цетини изграђеног вештачког језера, изрони стари манастир Драговић. Тада се темељи храма основаног 1395. године и остаци тежачких камених домова, потопљени педесетих година прошлог века забеле на далматинском сунцу и попут костију сину између Динаре и Свилаје. У Цетинској крајини. Како Драговић, тако и далматински Срби. Тако Далмација, Лика, Банија, Кордун.. тако Славонија…Тако Крајина. Прва слика: Драговић На крају заборављеног пута који ће своме циљу довести само оне који знају куда иду, пред манастиром који тихо гледа плаветни бездан на чијем дну и сам спава, дочекује нас јеромонах Јован. Здрави се и смеје. Задовољан што поново има са ким

Ћирилица забрањена, усташки поздрав није

20. јул 2019.

Није вријеме за ћирилицу. Ово су поручили предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и градоначеник Вуковара Иван Пенава након састанка на коме је разматрана одлука Уставног суда по којој се ћирилица мора вратити у овај град. Тако се и предсједница Хрватске јасно ставила на страну оних који, не бирајући средства, хоће да спријече ћириличко писмо у Вуковару, пишу „Новости“ И премијер Андреј Пленковић изнио је свој став након састанка са Пенавом и поручио да из одлуке Уставног суда „не произлази правна обавеза која би наметала локалној управи постављање двојезичних плоча“. Зато, смиримо тон – рекао је Пленковић. – Важно је то што пише у поменутој одлуци, иако она није обавезујућа. На

Брутални фалсификат на ХРТ: Ријечи усташког вође Мила Будака приписују Дражи Михаиловићу (ВИДЕО)

20. јул 2019.

Све је више уочљива склоност савремених режима, посебно у Црној Гори, а како видимо и Хрватској да прекрајају историју, изврћу историјске чињенице, како би употпунили, или покушали да употпуне празна упоришта на којима почивају њихове идеологије. Најновији брутални фалсификат десио се на хрватској телевизији, гдје у једној документарној серији, у разговору између Јосипа Броза Тита и кардинала Алојзија Степинца, Тито преноси „Дражине“ ријечи, које он никада није наравно изговорио. Заправо то су ријечи усташког вође, и једног од идеолога усташке геноцидне творевине Мила Будака, који је најпознатији по такозваној формули решавња „српског питања у НДХ“ која је гласила: једну трећину убити, једну протјерати, и једну покатоличити и похрватити. Јасна је

Прилог објављен 1991. године: Свети посао потомака

19. јул 2019.

Достоjна сахрана усташких жртава након пола века 1991. година, броj 573, страна 5> „Ко у jаму ниjе силазио и у њоjзи примио нафору, обгрлио сени своjе деце целивао брата без удова и познао маjку по осмеху, таj се ниjе из нишчих дигао ни поjмио нашу литургиjу“… Милан Комненић (Јаловница) Протекле jесени, пред педесету горишњицу од страдања у Независноj Држави Хрватскоj, српски народ jе почео да са херцеговачких jама скида бетонске оклопе, коjе jе почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикриjе хрватске злочине. Тако су се после пет децениjа стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава коjе страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни

Некад кад запепели ваздух, можда је Чича: Годишњица од убиства генерала Драже Михаиловића

17. јул 2019.

Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’ некад се деси да нека друга трунчица пепела падне ми на главу. И не знам која је те трунчице прича, али застанем и помислим – можда је Чича На данашњи дан десила су се два трагична догађаја која су имала тешке последице по судбину српског народа – 1918. године комунисти су звјерски ликвидирали руску царску породицу Романових, а 1946. од исте руке страдао је и вођа српског антифашистичког покрета Драгољуб Дража Михаиловић. 1946. године зверски је ликвидиран генерал Драгољуб Дража Михаиловић, послије монтираног процеса владајуће Комунистичке партије Југославије. „Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’

КОЗАРСКА БИТКА – ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ТРАГЕДИЈА СРБА У 20. ВИЈЕКУ

17. јул 2019.

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године, након 38 дана огорчених борби и великог отпора козарских Срба. Била је то једна од најтрагичнијих битака на овим просторима у Другом свјетском рату у којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег од око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких и усташких војника, који су имали подршку мађарских ријечних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца, а Козарчани су на више мјеста успјели да пробију окупаторски обруч и тако је спасено више од 15.000 цивила. Међутим, усташе и нацисти су спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у

Златић: О црном таласу и титоистичком шифровању стварности

17. јул 2019.

Црни талас представља један од начина кодирања процеса претварања апсолутних жртава Трећег рајха у апсолутне кривце за последице његовог деловања Печатов саговорник Богдан Златић је филмски критичар, сценариста и публициста. Објављивао је текстове у бројним часописима и листовима. Као сарадник РТБ, касније РТС, ради критичке осврте и прилоге о филму. Покретач је и један од оснивача Друштва филмских критичара Београда. У стручним часописима објављује проблемске текстове о филму. Коаутор је зборника есеја о Новом Холивуду Светло у тами и приређивач и коаутор књиге Режија: Војислав Нановић – последњи пионир. Сценариста је Продужене Литургије о Светом Сави 1997, а за прославу Светог Саве преко интернета 1999. Југословенски професионалци за односе са јавношћу

Тагесцајтунг: Хрватска католичка заједница негира Јасеновaц усред Њемачке

17. јул 2019.

Хрватска католичка заједница у Њемачкој учествује у релативизацији усташких злочина у Јасеновцу, а њемачке бискупије Римокатоличке цркве мало шта чине да то спријече, произлази из истраживања које је спровео берлински дневник “Тагесцајтунг”. “Тагесцајтунг” је прикупио документе и фотографије који доказују да је у најмање 10 њемачких градова приказан филм Јакова Седлара “Јасеновац – истина”, који, како констатује лист, “релативизује Холокауст”, преноси “Дојче веле”. У филму се говори о 20.000 жртава у том логору, наспрам бројке од 83.000 колико, како наводи берлински дневник, биљеже озбиљни историчари. Њемачки лист наводи да Седлар доказано користи фалсификоване исјечке из новина, документује тобожњи угодни логорски живот фотографијама које су настале изван логора послије Другог свјетског