izdvajamo Архиве - Страница 100 од 301 - Јадовно 1941.

Протојереј Драган Мићић: Ако ми прећутимо, проговориће камен

29. јул 2019.

По налогу из Београда на спомен плочу српским жртвама у Маутхаузену не може да се стави крст, јер „крсно знамење вређа нечија осећања”. Ко стоји иза одлуке да сви народи осим Срба имају право сећања на своје жртве, и ко (из Београда!) захтева да стратиште у Маутхаузену, где су сахрањене кости више од 10.000 страдалника не буде обележено крсним знамењем, питање је које српској јавности упућује протојереј ставрофор Драган Мићић, старешина Храма Св. Василија Острошког Чудотворца у аустријској парохији Линц. Печатов саговорник каже: „У 50 година откако је основана парохија Линц, по рукоположењу владике Лаврентија 1988. године 30 година служим српском народу који живи у покрајини Горња Аустрија, и у

Драгослав Бокан: СРПЧАД, ОКАЧЕНА НОГИЦАМА ЗА ГРАЊЕ ШЉИВА

29. јул 2019.

На данашњи јулски дан у Велици и Горњој Рженици су у Другом светском рату, 1944. године, побијени скоро сви становници – међу којима највише девојака, жена и дечице. Пише: Драгослав Бокан Локални муслимани из Рожаја и околине су, уз подршку Шиптара са Косова и других окупаторских оружаних трупа (из у борбама претходно разбијених СС јединица „Скендер бег“ и „Принц Еуген“) а под идеолошким вођством Сахит Хоџе и Османа Растодера (предратног матичара и исламског вероучитеља) тада направили застрашујући покољ, гори, црњи и крвавији него ма где другде по окупираним деловима ондашње Европе. Девојке, жене и девојчице су силоване, бебе бацане на нож, људи живи спаљивани, само зато што су православни Срби

У Београду и Новом Саду служени парастоси страдалим Ливањским Србима

29. јул 2019.

Након 78 година од великих страдања која су задесила српски народ Ливна и Ливањског поља, као и 27 година од почетка страдања у последњем грађанском рату, Ливањски Срби почели су са окупљањима током којих се сећају својих мученички пострадалих предака. У суботу 27. јула, у цркви Св. Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, окупили су се ливњаци који живе у Новом Саду и околини. Молитвено сећање предводио је отац Вилимир Врућинић. Следећег дана, у недељу 28. јула, служен је парастос за све пострадале у храму Св. Марка у Београду. Пред 50-ак окупљених Ливњака и њихових потомака, богослужење је предводио отац Мирко Јамеџија, бивши парох ливањски. У својој беседи,

Сандра Благић: Тамо гдје ме језа не обузме од страха, већ од поштовања

26. јул 2019.

Давне 1998. године, први пут у Доњој Градини…Ми као и свака друга дјеца у том узрасту, истрчасмо из аутобуса. Као пси пуштени с ланца, потрчали ка ливади а за нама крену вриска, цика ( не знајући тада, да газимо по костима невино пострадалих). Обишли смо комплекс Доња Градина, сазнавши да су за време НДХ усташе и усташко цијеће направили, стравичан покољ над Србима, Јеврејима, Ромима. Дјетету од 10-11 година тешко је замислити да су од људи правили сапун! Еј, сапун!! Да су жене и дјецу силовали, набијали на нож, копали очи, вадили органе.Да су се такмичили ко ће више убити људи.Да су пили крв, а од очију и ушију правили

Др Драго Његован: Српски устанак у Дрвару и Србу 27. јула 1941. године против геноцида Независне Државе Хрватске

26. јул 2019.

Увод Двадесетседмоjулски устанак у Дрвару 1941. године, поводом чиjе смо се седамдесте годишњице окупили на овом научном скупу, можемо посматрати у три гео-политичка контекста: 1) европском, 2) jугословенском и 3) контексту проглашења Независне Државе Хрватске и њеног геноцидног поступања према Србима.[1] Неби требало да има спора о томе да су ови контексти повезани. У склопу европског контекста, устанак у Дрвару се може посматрати као jедан у низу регионалних покрета отпора против сила Осовине, специjално мотивисан новом ситуациjом на европском ратишту, проистеклом из напада нацистичке Немачке на Совjетски Савез, коjи се схвата пре свега као немачко-руски рат. У склопу jугословенског контекста, устанак у Дрвару се посматра као jедан у низу устанака

Потомци као саучесници злочина над својим прецима!

25. јул 2019.

Олаким давањем опроштаја и пристајањем на минимизирање и маргинализовање страдања својих предака, њихови потомци постају посредно саучесници крвника, те пропуштају прилику да науче са киме и колико треба да буду блиски, а шта је то од чега треба да се чувају. Пише: др Марта Мратинковић (клинички психолог) Много пута сам се освједочила да злочини не застаријевају ни стотинама година након што су се догодили. На екс-југословенским просторима било је пуно злочина против човјечности који су олако заборављени. А, као и све друге тајне, и ове налазе начин да нас једном заскоче. Дугови крви – не застаријевају. И пронаћи ће свој начин да се наплате. У својој пракси, ја данас често

ЗА ХОДОЧАСНИКЕ ИЗ СРБИЈЕ: Поклоничко путовање у Пребиловце (5. август)

25. јул 2019.

Полазак из Србије дан уочи празника Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика Путовање се организује поводом 78. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 29 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 27 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 4 године од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и полагања остатака

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице

У суботу 27. jула 2019. парастос за 463 убијених Срба из Садиловца

25. јул 2019.

У Садиловцу на Кордуну, у суботу 27. jула 2019. године са почетком у 10 часова, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 77-ту годишњицу страдања, биће служена Света Литургија и помен за 463 српске жртве стравичног покоља у овом мjесту, коjе су побиjене и запаљене у овом храму 31. jула 1942. године. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. год ине доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Дана 31.07.1942. године

Заборављен усташки злочин над 12.000 Срба на Гаравицама

25. јул 2019.

Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ саопштио је да се ових дана навршава 78 година од почетка ликвидације око 12.000 Срба на Гаравицама, недалеко од Бихаћа. У периоду од 23. јула до средине августа 1941. године на Гаравицама, које се у енглеској литератури дефинише као мјесто уништења, убијено је 12 000 Срба. Гаравице нису биле логор, гдје су Срби смјештани и затварани, па на након тога ликвидирани, већ је то локација за нестајање, уклањање сувишних. Прије ликвидације поједине групе доведених Срба би провеле максимално два дана у бихаћкој кули – наводи се у саопштењу Одбора. Наведено је и да у магистарском раду Саиме Лојић из 2018. године, који је

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

24. јул 2019.

У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена исписана на споменику. Свештеник Жељко Јевђенић, бесједио је послије парастоса потресну причу о страдању дјевојчице којој ни дан данас не знамо име. Доносимо прилог аутора Спасоја Алексића о злочину почињеном у Јеловцу, написан априла 2012.: Њиве прекривене лешевима Тог крвавог љета 1942. године Козара је јаукала за својом дјецом. Ливаде, зреле пшенице, дрвеће, трава, путеви, пропланци, потоци, црвениле су се од српске крви. Село Горњи Јеловац као и заселак Мацуре нису тог Господњег љета били

Криви што не памтимо и што им верујемо!

24. јул 2019.

Срби су победнички народ. Ми смо народ који уме да воли, народ који уме да прашта и народ који уме да угости. Неретко нас проглашавају и народом који највише зна, највише уме и најбоље се сналази. Срби су свету дали много умних глава. Добили смо силне ратове, више њих за друге, него за себе. Борили смо се против свега што је претило нама и свету. Себе смо испостили како би имали они који никада нису имали. Међутим, Срби знају да буду и препредени. Ми смо народ у којем се све може продати за паре или функцију. Фотеља је нешто што ће породице посвађати, браћу побити и кућу заравнити. За власт

Календар геноцида: Крвави јули у Петрињи, Глини, Топуском…

24. јул 2019.

Усташе су у Банском Грабовцу код Петриње 24, 25. и 26. jула 1941. године масакрирале 1.200 Срба. Поклане Србе усташе су затрпале заjедно са побиjеним псима, наводе у Удружењу „Јадовно“. У православноj цркву у Топуском у jулу 1941. године мучено jе и убиjено неколико мушкараца, жена и дjеце, међу коjима су били Милутин Кордић и његов малољетни син. Никола Кордић, коjи jе тада имао 78 година, ниjе могао ходати, па су га усташе довезле запрежним колима у цркву и убиле. Убиjен jе Душан Злокас /14/, а жене и дjевоjке су силоване. У селу Драготина код Глине у jулу 1941. усташе су поклале седам жена и jедно диjете и запалиле их.

Милан Ружић: Сценарио за хрватски (х)историјски еп

23. јул 2019.

Видим да јавни сервис Хрватске почиње све више да делује као јавна кућа тако што подмеће информације које немају везе са истином, а људи из Хрватске плаћају претплату да буду њима задовољени. Овога пута тамо је изречено да је парола „Трећину покрстити, трећину побити, а трећину протерати“ српска мозгарија. Испаде да је Миле Будак био светац који никада ништа лоше није учинио. Кад смо већ код разних будака, Антун Врдољак је човек у чијем филму „Тито“ се ова тврдња промовише. У том филму је све некако хрватски – ревизија историје, прање биографије, „раскринкавање“ Тита и Драже (као да су ова двојица били у сталним договорима), покушај прављења маркетиншки успешног филма,

Нада да ће бити пронађен списак имена 10.000 козарачке дјеце

22. јул 2019.

Режисер Дана Будисављевић, чији је филм „Дневник Диане Будисављевић“ освојио овогодишњу „Златну арену“ у Пули, очекује да ће сада бити веће занимање за личност ове Аустријанке која је у стравичним приликама усташког режима у НДХ спасила више од 10.000 козарачке дјеце и истиче да не губи наду да ће списак са њиховим именима бити нађен. ЈасеновацФото: РТРС – Било би ми веома драго да буде пронађена та картотека, јер вјерујем да негдје постоји. Ми је нисмо нашли, али се надам да ће на крају, ипак, бити пронађена – рекла је Будисављевићева за „Вечерње новости“. Она је нагласила да очекује да ће занимање за Диану Будисављевић сада бити веће, наводећи да

Владимир Коларић: Против заборава – потребно је једно велико ДА!

22. јул 2019.

Излаз је у суочавању, а не у бежању и забораву. Ни у привидној удобности и лукративном послушништву. Ни у презиру према сународницима који се нису добро снашли у садашњим околностима, или су просто млади или стари, или о понечему другачије мисле Исак Башевис Сингер је у једном разговору описао стање једне заједнице гетоизованих Јевреја, који су се пред лебдећом опасношћу, која ће се и завршити страдањем масовних размера, бранили заборавом, затварањем очију пред очигледним у споју са пасивношћу и неком врстом нехајности и инфантилне веселости. Данас у Србији осећај лебдеће опасности као да је већи него икада раније, бар у поређењу са претходним деценијама. Опасности која је тим већа што