izdvajamo Архиве - Страница 10 од 301 - Јадовно 1941.

НЕ ПРИЧЕШЋУЈТЕ НАС ОТРОВОМ: ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ И БОРБА ЗА ИСТИНУ

28. септембар 2021.

У марту ове, 2021. године, Александар Нећак, Јеврејин који се годинама бори за културу сећања на жртве Другог светског рата међу србијанским Јеврејима, али и међу Србима, јасно и гласно је поручио:“Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне:“А наше српске жртве, њих је било највише?“ ТУЂА РУКА СВРАБ НЕ ЧЕШЕ Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо

СРПСКА ДОБРОТВОРКА, ЛЕДИ ЛЕЈЛА ПЕЏЕТ: „Само да ме моји Срби не забораве“

27. септембар 2021.

24. септембрa 1958. године умрла је леди Лејла Пеџет, хероина која је својом несебичном жртвом задужила српски народ. Лејла Пеџет била је енглеска племкиња. Уједно – добротвор и пожртвована болничарка у једном од најтежих периода у српској истрорији, жена која је самопрегорним радом у ратно вријеме сачувала животе многих наших сународника. У Београд је стигла 1910. године. Убрзо је почео Први балкански рат, а потом и Други, у којима се леди Пеџет посветила бризи о другима, постала је једна од првих добровољних болничарки у војним болницама у Београду. Иако је 1913. године напустила Београд и вратила се у Лондон, већ у новембру 1914. године, по избијању Првог свјетског рата, стигла

Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

26. септембар 2021.

Данас је годишњица доласка српске војске на Крф и Видо. После неуспелог покушаjа да се српска воjска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армиjе и пресецања комуникациjа, као и изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српскоj воjсци, Врховна команда jе 24. новембра 1915. одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаниjе на Јадранско приморjе. После више од месец дана тешких маршева по наjтежем времену и беспућу, српска воjска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на коjем се до априла нашло 151.828 воjника, у Бизерти око 13.000 воjника, а на Корзици и у Францускоj њих око 5.000. Књига Жељка Поповића

Слободан Антонић: Наше црвене линије – деца и Косово

25. септембар 2021.

Морамо да зауставимо и обрнемо процес – да тражимо да нам се врати наша окупирана територија, и да одавде оде непозвана војска туђинаца. Наше црвене линије су деца и Косово. Безочно нас гурају и сабијају, ми смо се и бранили и повлачили, али за то двоје стварно немамо више где. У сенци избора 2017. покушано је да се у српска обданишта и у школе на мала врата уведе „сексуално образовање“ (о томе сам писао овде). Било је, рецимо, предвиђено да деца у обдаништима одговарају на питања ко их све доле „додирује“ (овде 12) и где воле, а где не воле да их „додирују“ (овде 30), а средњошколци је требало да уче како се ставља „заштита“ на анус

Карловац: Мост назван по јединици чији је припадник погубио тринаест заробљених резервиста ЈНА

24. септембар 2021.

Суђење Михајлу Храстову трајало је више од 20 година и проглашен је кривим за ратни злочин Градско веће Карловца већином гласова одлучило је да мост преко Коране, на улазу у град, назове по јединици хрватске специјалне полиције „Громови”, чији је припадник Михајло Храстов осуђен због убиства 13 заробљених резервиста ЈНА на том мосту 21. септембра 1991. Локални медији јавили су да је одлука о преименовању у „Мост специјалне јединице полиције Гром” донета јутрос у 3.40, после маратонске седнице која је трајала 11 часова и то практично на 30. годишњицу ратног злочина због којег је Храстов после вишегодишњег судског поступка осуђен на четири године затвора. Расправа о тој тачки, која је

Сам са 1700 Срба

24. септембар 2021.

Скопаљска долина, Занасовићи, Задушнице 2019. године Туморно и тешко јутро освануло је у Скопаљској долини – Задушнице су данас. Дан када се молимо за мртве и сјећамо се својих мртвих. Мисао која ми пролази кроз главу – да ли ћемо данас имати с ким да се помолимо Богу за покој душа својих умрлих у светом Храму? Посматрам православно гробље у Чипуљићу и Храм који је последњи стражар над хумкама наших умрлих сродника, гдје се не чује ни пој птице ни људска ријеч. Само се чују лагани откуцаји црквеног звона за покој душа свих умрлих и пострадалих. Тужно звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота православног живља,

Драгослав Бокан: Убијали су нам децу – Ово сваки Србин треба да зна

24. септембар 2021.

Сав смисао историје крије се у односу неког народа према деци својих непријатеља. И томе да ли су и они третирани само као „будући ратници и осветници“ или, ипак, као деца: беспомоћни малишани што, попут сваке светиње, не смеју да буду ни дирнути – а камоли плашени, мучени и убијани. И у тој дисциплини (дубоко повезаних са истинским хришћанством) ми, Срби, смо се показали достојним свог „архиепископа у вечности“, Светог Саве, па и његових (и Христових) завета. За разлику од наших комшија са западне, прекодринске и прекосавске стране. Суровост оних који су „имали довољно (демонски инспирисане) снаге“ да одвајају нашу дечицу од њихових мајки и очева, беспримеран је случај у

Лаловићева књига обрачун са заборавом и позив да се у школе уврсти култура сјећања

23. септембар 2021.

Књига есеја Рада Лаловића „Памтим да бих постојао“ позив је надлежнима који састављају школске уџбенике да поезију о српским страдањима, са предложеним начином анализе и обраде, коначно уврсте у наставу у основним и средњим школама, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи. Аутор: Игор Јанковић Након поетске руковети “Пред сјенима српских мученика” и зборника радова “Српска поезија страдања и патње”, ово је трећа у низу књига фочанског професора српског језика и просвјетног савјетника за наставу у којима се он на систематичан и методолошки начин бави културом сјећања, указујући на проблем српског занемаривања сопственог страдања у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање, а

Ђурђица Драгаш: Не опраштам и не заборављам злочине над српским народом, и то је у реду

23. септембар 2021.

Написала сам и, у претходних годину дана, овде објавила три текста у којима сам се бавила Другим светским ратом, али и сукобом који је почетком деведесетих беснео у бившој Југославији. Писала сам о себи, својој породици, народу којем припадам. Као и увек кад се „потегну“ такве теме, било је реакција, што приватних што јавних, на порталу РТС-а и друштвеним мрежама. Захвална сам свима који су ми пружили подршку, саосећање и разумевање, али било је, наравно, и оних који су критиковали, који ствари не „виде“ мојим очима. Иако је нормално да човека то помало заболи, кад боље размислим, захвална сам и њима. Зашто?! Зато што су ме подстакли на размишљање о

Поводом 80 година од страдања српских логораша у норвешким логорима у Норвешкој продукцији почело снимање филма (видео)

22. септембар 2021.

У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског рата Током Другог светског рата, 4.060 затвореника је послато из бивше Југославије у Норвешка као робовски радници. Њих 2398 је изгубило живот. Већина је умрла у пет логора на северу Норвешке. Један од њих је био у Карасјоку. У овом логору је више од 70% затвореника умрло у року од неколико месеци. Српски заробљеници послати су у Норвешку од лета 1942. и током рата у неколико група. У Норвешкој су завршили на неколико места, а

Раде Р. Лаловић: ИЗГРАДЊА ЛИЧНОГ И НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

21. септембар 2021.

Прије неколико година у школској пракси у Републици Српској на један скроман начин почели су да се реализују наставни садржаји из наставних предмета Српски језик и Историја везани за страдање Срба у 20. вијеку с циљем осмишљеног његовања културе сјећања на та страдања. Сјећам се, памтим, дакле, постојим. -могући модел- Посебна пажња је требала да буде усмјерена на страдања у току Другог свјетског рата и на почињене злочине над Србима на подручју Независне државе Хрватске (НДХ). Да би овај процес његовања културе сјећања, или културе памћења био што боље методолошки осмишљен, Министарство просвјете и културе Републике Српске је омогућило да наставници српског језика и историје у мањим групама похађају семинаре

Душан Јеринић: Страдање деце у логору Јастребарско

20. септембар 2021.

Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. У последњих 12 година много времена посветио сам читању литературe у вези са холокаустом који су спроводиле усташе за време НДХ. Посебну пажњу посветио сам изучавању усташког геноцида на просторима западне Ђаковштине, о чему сам објавио две књиге. Прочитао сам ауторски текст „Обавеза сећања и незаборава” министра Зорана Ђорђевића, објављен у „Политици” 13. септембра, и желим да реагујем на део његове реченице „ … какав је,

ЈОВИЋ ОТKРИО ПРЕД СМРТ: Тито је био највећи зликовац кога сам упознао, Србе је завио у црно!

19. септембар 2021.

Јосип Броз је био истовремено и господин и џелат у политици. У Југославији је све што је српско поступно сузбијано и ликвидирано, писао је бивши шеф Председништва СФРЈ. Alo.rs/Kurir/N.A. Некадашњи председник Председништва СФРЈ и шеф СПС Борисав Јовић оштро је напао некадашњег југословенског лидера Јосипа Броза Тита, и то због његовог односа према Србима. Били смо наивни Истовремено и господин и џелат у политици. Лукави преварант. То је био највећи зликовац кога сам икада упознао. Гледао је на далеко. Размишљао је наизглед споро и тупо, а у ствари немилосрдно. Његова замисао није могла да пропадне. Да би успела без изузетка, он је у својој глави, наизглед мирној и безазленој, имао

СТРАДАЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА (ЛИПОВЦА) – ТРИ СВЕДОЧЕЊА –

18. септембар 2021.

Недавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без суда) убиле у другој половини јуна 1945. године. Тачан датум убиства и место где је сахрањен остали су непознати. Пише: Јован Душанић ПОВЛАЧЕЊЕ И ОДМАЗДА Митрополит Јоаникије (Липовац) уврштен је у Именослов светих Српске православне цркве као Свети свештеномученик Јоаникије Црногорски. Нажалост, поред митрополита Јоаникија у Другом светском рату и непосредно по његовом завршетку страдало је и много свештеника и

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ХОЛОКАУСТА У СРБИЈИ: Дводневна конференција о Логору на Сајмишту окупила водеће историчаре

18. септембар 2021.

Велика дводневна конференција „Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун“, уз пратећу изложбу аутора Ненада Фогела, председника Јеврејске општине Земун, и писца из Израела Милана Фогела, као и историчара проф. др Милана Кољанина, биће отворена данас у 11 сати, у Канцеларији за младе ГО Земун. У децембру се навршава 80 година од успостављања овог логора и Холокауста у Србији. Конференција је отворена за јавност, а учешће су потврдили историчарке др Олга Манојловић Пинтар и др Сања Петровић Тодосијевић, Александар Нећак, бивши председник Савеза јеврејских општина Србије, др Јован Бајфорд, историчар из Велике Британије, историчари др Милован Писари и др Драган Цветковић, као и др Иво Голдштајн, историчар из Загреба. На