Геноцид Архиве - Страница 95 од 121 - Јадовно 1941.

ДОДИК: У ПУХАРИНАМА ЈЕ БИО ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ

12. јул 2019.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да мјеста као што је једно од највећих стратишта под Козаром у Другом свјетском рату – Пухарине у Великом Паланчишту код Приједора, говоре да је намјера била да Срби буду биолошки потпуно уништени. Додик, који је синоћ присуствовао великом црквеном сабору у Пухаринама, рекао је да је то био злочин над српским народом, али да је једнак том злочину био злочин комунистичких власти које су скривале чињенице о злочину над Србима тако што су највећа страдања српског народа означавале као да су жртве фашизма. „Оне у суштини то и јесу, али је чињеница да су локални муслимани, Хрвати и НДХ

Жртве Придворачке јаме коначно ће имати достојно спомен-обиљежје

11. јул 2019.

На требињском градском гробљу у Подгљивљу – ексхумација посмртних остатака Требињаца, страдалих у усташком злочину у Придворачкој јами 1941. Након скоро осам деценија, жртве ће бити достојно сахрањене. У ноћи између 23. и 24. јуна 1941. усташе су убиле, и у јаму бациле 13 Требињаца. У октобру исте године, на иницијативу суграђана и уз помоћ италијанских власти, сахрањени су у Подгљивљу, у заједничку гробницу без спомен -обиљежја. Посмртни остаци шест убијених сахрањени су раније у породичним гробницама. Извор: РТРС

Списак жртава потврђује да су у костурници у Сребреници побијени српски цивили

10. јул 2019.

Коалиција „Заједно за Сребреницу“ објавила је данас списак са именима српских цивила чији се посмртни остаци налазе у спомен-костурници у Сребреници и тако демантовали тврдње бошњачких странака у неким медијима да је ријеч о костурници у којој су сахрањени погинули партизани у окршајима са усташама и четницима. – Бошњачке политичке партије, реагујући на недавно постављање крста изнад костурнице, износе лажи да су ту сахрањени партизани и цивили-жртве фашизма. Те изјаве нису тачне, јер су ту посмртни остаци 108 српских цивила, чија се имена знају, већином старијих особа и дјеце, које су у њиховим кућама побиле усташе други дан Тројица, 14. јуна 1943. године – наведено је у саопштењу коалиције коју

Селак: Без културе сјећања не можемо напријед

8. јул 2019.

Социјалистичка партија гаји сјећање на 4. јули који се у бившој СФРЈ обиљежавао као Дан устанка против страних окупатора и њихових слуга, али и на бројне невине жртве из тог периода због чега смо припремили иницијативу да једна од улица у Бањалуци добије назив Улица шарговачких ученика у помен на 52 ученика школе у Шарговцу које су усташе убиле у школским клупама 1942. године, поручује посланик у Народној скупштини Српске и предсједник бањалучког одбора Социјалистичке партије Горан Селак, у интервјуу за Глас Српске. Горан СелакФото: РТРС – Социјалистичка партија ће се и даље залагати за то да се у Бањалуци и Српској његује култура сјећања на ослободилачке ратове и све

НАЈПОТРЕСНИЈА ПЕСМА ЈОВАНА ДУЧИЋА: Била је заборављена у Србији, певала о Покољу нашег народа

7. јул 2019.

Извештаје о покољима над Србима од стране усташа, Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма “Врбас”. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, и то у одељку “Уместо предговора”, Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у “Вили на језеру”: У “Вили на Језеру” Дучић је писао, певао и плакао, читајући извештаје о страшним покољима Срба у Босни и у Павелићевој

Јулија Kош: Хрватска жели да сакрије истину о убијању Срба

5. јул 2019.

Истакнута загребачка и јеврејска интелектуалка Јулија Kош упозорава да се најављеним загребачким спомеником жртвама холокауста у Независној држави Хрватској жели сакрити истина да су, осим Јевреја и Рома, масовни злочини учињени над Србима. Она за “Нови лист” појашњава да су усташе расне законе и истребљење Јевреја и Рома преузеле из нацистичких норми, али да су са своје стране додали – и још прије Другог свјетског рата најавили – етничко чишћење Срба. Јулија Kош наводи да је о томе разговарала и са хрватским предсједником Kолиндом Грабар-Kитаровић, те да јој је рекла да би подизање споменика само за хрватске Јевреје била већ “довољно подла замисао скривања усташког етничког чишћења”. Тако се, сматра

У припреми нова књига о Јадовну – позивамо добротворе

3. јул 2019.

У припреми је друго, допуњено издање књиге „Јадовничка голгота свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године“, аутора јереја СПЦ Драгана Шућура. Прво издање књиге је објављено у издању удружења грађана Јадовно 1941. почетком 2014. године са благословом Епископа бањалучког господина Јефрема. Књига свједочи о Покољу, о страдању свештенослужитеља СПЦ у систему логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг. Јереј Драган Шућур дипломирани је теолог и магистар историјских наука, а тренутно службује као војни свештеник у Бањалуци у Оружаним снагама БиХ. Пошто аутор није био заинтересован за друго издање ове вриједне књиге, понудио је да удружење Јадовно 1941. откупи ауторска права за износ од 3.000 КМ. Мада је тражени износ био

“НОВОСТИ” ОТKРИВАЈУ: Два музеја на Старом сајмишту

3. јул 2019.

Шта доносе нова решења за Меморијал на Новом Београду? Страдање Рома биће део поставке „Пролазног логора Земун“ Меморијални комплекс на београдском Старом сајмишту састојаће се из два музеја: „Judenlager Semlin“ (Јеврејски логор Земун) и „Anhalterlager Semlin“ (Пролазни логор Земун). Ово предвиђа најновији Преднацрт закона о Меморијалу „Старо сајмиште“, који је Владина интерресорна радна група предочила представницима жртава. Најновија верзија овог акта разликује се од првобитне, коју је пре пет година израдила Kомисија Града Београда. Према првој, меморијал је требало да се састоји из три музеја: Музеја Холокауста, Музеја српског страдања и Музеја Порајмоса (геноцида над Ромима). Према најновијој, међутим, музеј страдања Рома био би у склопу „Пролазног логора Земун“. Цео

Срђане, Млађане, Мрђане, ради којег и чијег народа сте гинули?

2. јул 2019.

Да је могла како Козара све да нас прогута данас а из своје утробе врати сву ону поклану чељад, била бих најсрећнија на свијету. Нисмо ми као народ, српски народ, заслужили своје свете Новомученике. Пише: Сандра Благић Организован је бесплатан превоз за све оне који су жељели одати помен мученицима, нејачи, женама, дјеци, старима, изнемоглима који су те крваве 1942. године поклани само јер су били православни. Хорда људи изашла из аутобуса, прошла поред Часног крста, гдје је служен парастос, и кренула каменим степеницама ка споменику. Неки са заставама политичких партија, поједини са петокраком на челу, ријетки са достојним знамењем и правим занимањем. Дошла раја на излет. Ма какав парастос!?

На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2019.

21. јун 2019.

Код Шаранове јаме на Велебиту, 15. јуна је служен парастос јадовничким жртвама и десету годину за редом обиљежен Дан сјећања на Јадовно и 78 година од страдања више од 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг у Покољу Независне Државе Хрватске /НДХ/. Пише : Миломир САВИЋ Парастосу и освештању обновљене спомен плоче убијеним Србима из Сремских Карловаца којег је служио свештеник Епархије горњокарловачке, парох Смиљански Драган Михајловић, присуствовали су потомци жртава и бројни ходочасници. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић након парастоса поручио је да је потребно више радити на развоју културе сјећања и изградњи свијести српског народа о ономе шта се десило

Јеврејска општина Загреб: ‘Спомеником жртвама Холокауста жели се прикрити истина о страдањима у НДХ’

19. јун 2019.

Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) затражила је поништење „срамотне“ одлуке о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу јер сматрају да се тиме жели прикрити истина о страдањима Јевреја у Независној држави Хрватској (НДХ). У ЖОЗ-у сматрају да се подизањем споменика жртвама Холокауста жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју Независне државе Хрватске (НДХ) те да се значај и тежина злочина над више десетака хиљада њихових чланова побијених темељем расних закона у периоду од 1941. до 1945. године жели умањити темом која обухвата шест милиона Јевреја побијених диљем свијета. Напомињу како су сугерисали подизање споменика жртвама Холокауста у НДХ, којим би се изразио пијетет страдалима на овим просторима те како

На прољеће премијера филма „Дара из Јасеновца“

19. јун 2019.

Након осам деценија од страшних злочина у Јасеновцу, најзад стиже пројекат од националног значаја. Најављена је премијера филма „Дара из Јасеновца“, у режији Предрага Гаге Антонијевића. Филм (Фото:Filmski centar Srbije) На конференцији за медије одржаној у Влади Србије, чувени српски редитељ Предраг Гага Антонијевић најавио је премијеру свог новог филма „Дара из Јасеновца“ за пролеће 2020. године, када ће се навршити и 75 година од ослобођења логора Јасеновац. Присутним медијима обратили су се Мајкл Баренбаум, амерички експерт за холокауст и стручни консултант на филму, Јелена Триван, предсједница УО Филмског центра Србије, Предраг Гага Антонијевић, редитељ филма, Наташа Дракулић, сценаристкиња филма, Биљана Чекић, која игра главну улогу дјевојчице Даре и Марко

Ко ће ако не ми, прислужити свијеће Милици, Јелени, Петру, Илији, Јовану, Стоји, Остоји?

19. јун 2019.

Десета година за редом на Велебиту. Знате за ту чувену планину препуну цвијећа, животиња, шуме? Национални парк са бициклистичким и планинарским стазама. Пише: Сандра Благић Е, баш та планина у својој утроби скрива кости преко 40.000 душа. Од тих 40.000 душа 38.000 је православних Срба који су поклани! Поклани, заклани, убијени маљем, каменом, мотком гурнути у неку од јама. Само, јер су били друге вјере. Вјере православне! Превише јама, превише смрти. Никад као ове године нисам осјетила терет на души. Сваки пут када ходим мученичком Јадовничком стазом, ходим као по облацима. Ове године, спустио се терет на душу па тишти, притишће, не да ми да дишем. Најрадије бих вриштала, дозивала…

АУДИО: Емисија о Дану сјећања на Јадовно 1941 – 2019.

16. јун 2019.

Послушајте емисију BIG радија Бањалука на тему обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2019. Гост: Душан Ј. Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. Бања Лука Извор: BIG радио Бања Лука

ПОЗИВ: Дођите на Јадовно 15. јуна 2019. у подне јер нисмо заборавили!

14. јун 2019.

Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“ У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос. Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године. Снимак дроном места некадашњег логора Јадовно. Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст. На повратку, упутићемо