arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Макормик: Хапшење Павелића био превелики ризик за САД и Ватикан

Амерички историчар Роберт Макормик изјавио је да је Ватикан веома добро знао за злочине у Независној Држави Хрватској (НДХ), а да је хапшенје хрватског ратног злочинца Анте Павелића спријечено јер је неко закључио да је то превелики ризик за Ватикан и САД.  “Ватикан је веома добро знао шта се догађа у НДХ, њихови представници били су присутни у Хрватској током рата”, каже Макормик, који је аутор кнјиге “Хрватска под Антом Павелићем: САД, усташе и геноцид у Другом свјетском рату”. Макормик оцјењује да би документи из периода Другог свјетског рата које Ватикан ставља на располаганје требало да пруже важне информације о бијегу Павелића. “До сада доступни документи указују да је Павелић

Jasenovac spomenik

Деца Јасеновца

Ревизионисти и многи јавни делатници који имају за циљ да негирају како геноцид у НДХ, тако и размере тог геноцида, настоје да своје аргументе усмере на поље квантитативног аспекта геноцида. Kвантитативни аспект геноцида је свакако врло важан аспект геноцида који су усташе спровеле над Србима, Јеврејима и Ромима. Међутим, негирање и редукција броја жртава почивају на проблематичним теоријским, али и емпиријским основама. Поред теоријске и емпиријске проблематичности, неопходно је указати да поред квантитативног, постоји и квалитативни аспект геноцида, који се неоправдано занемарује као контра-аргумент када ревизионисти наступе са позиција позивања на званичне податке одређених институција. Управо квалитативни апект односно природа злочина, методолошки стандард убијања, идеологија усташког покрета, психопатолошки профили убица

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Душан Буковић: СЕЛО ПОЛАЧА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

Из публикације: Јован Ивекић, Полача у борби за слободу, „Србија – Serbia“, јун 1978, Fruitland, Ont., Canada Не улазећи ни у какве друге коментаре, данас смо били у прилици да посетимо велику Универзитетску библиотеку у којој се налази преко два милиона књига, страних и домаћих, где смо пронашли и овај чланак Јове Ивекића који је објављен у Ђујићевој „Србији“, под насловом “Полача у борби за слободу“, где између осталог стоји: „У подножју кршне и поносне Динаре истиче се познато српско село Полача у Далмацији. Оно се састоји од већег броја мањих засеока, груписаних у Великој и Малој Полачи и Подинарју. Полача по броју становника спада у већа насеља у Далмацији.

Зафрановић: Снимање филма о злочинима у Јасеновцу почиње у јуну

Некадашњи студент легендарне, престижне Прашке филмске школе – ФАМУ, годинама се бави анализом зла у вријеме фашизма, што се јасно огледа у његовој ратној трилогији – “Окупација у 26 слика” (1978), “Пад Италије” (1981) и “Вечерња звона” (1986), филму “Крв и пепео Јасеновца” (1983) или документарцу “Залазак стољећа – Тестамент Л. З.” (1994). Филмски редитељ Лордан Зафрановић већ деценијама припрема филм о злочинима у Јасеновцу радног назива „Дјеца Козаре“, за Танјуг најављује да би снимање тог остварења требало да почне у јуну ове године. Веома дуго већ припремам тај филм који сада већ носи и други наслов „Златни рез 42“. Прича је подигнута на други ниво од прве верзије сценарија

svece-crkva.jpg

Живот у непреболу

У „Веритасу” се залажемо за принцип да свака жртва мора да има име и често сам у јавним наступима позивао све грађане да провере да ли су њихови страдали рођаци у Другом светском рату уведени у тај попис, па ако нису да попуне упитник Музеја жртава геноцида како би били накнадно уписани. „Веритас” је у поседу пописа жртава Другог светског рата који је 1966. објавила Савезна пописна комисија на којем се налазе жртве „фашистичког терора и домаћих издајника” свих народа и народности који су живели на подручју СФРЈ. На том списку се налази око 657.000 имена, међу којима је око 393.000 српских жртава, што је много мање од званичних и

80 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА У БИЛЕЋКОМ СЕЛУ БРЕСТИЦЕ

“Када би се у јаме херцеговачке, у те тамне безданице без сунчева зрака, у окриље жалости и мрака, слиле све сузе које за српским мученицима пролише мајке и сестре, очеви и браћа, кћерке и синови, е прељевала би вода из тихх бедана”, то ми рече један честити старина у селу Чавшу на ободу Поповог поља гдје усташе злочин починише. Исту причу могли би чути на сваком кораку тужне и жалосне, али никад покорене, никад утамничене земље Херцегове која још ране извидала није. На данашњи дан, у зору 2.марта 1942. године српско село Брестице напали су муслимани сусједног гатачког среза. У том нападу погинуло је 46 Брестичана, а 43 рањено. Међу

Високим Дечанима достављен документ о прогону Јевреја на Косову за време Другог светског рата

Манастир Високи Дечани саопштио је да им је достављен вредан документ о прогону Јевреја на Косову и Метохији током Другог светског рата, који су тада готово сви били србофони Јевреји. Документ су, како је наведено на Твитер налогу Манастира Високи Дечани, добили преко људи из Јеврејског музеја у Београду поводом недавног случаја мењања историје Другог светског рата на Косову и Метохији и негирања прогона Јевреја од косовско-албанских колаборациониста нациста.У извештају се истиче да су свим јеврејским припадницима на руке стављене црвене траке са натписом „Јуде“, чим су Немци дошли у Митровицу. То је била, каже се даље, олакшавајућа мера за брзо изналажење Јевреја у циљу масовне одмазде за случај било

Одговор Кораксићу поводом споменика Дражи у Београду

Историјска наука и њени плодови су данас свима доступни. Зато се ни Вама, а ни Вашим истомишљеницима, више не може толерисати бахато незнање као оправдање за честе увреде Пише: Игор Ивановић Поштовани господине Кораксићу, Иако имам поштовање према Вашим годинама, осећам обавезу да овим путем одговорим на изјаву коју сте дали за дневни лист Данас, поводом предлога лидера „Двери“ Бошка Обрадовића да се у Београду подигне споменик Дражи Михаиловићу. У намери да будете мало духовити а мало озбиљни, рекли сте да се слажете са предлогом само ако се на Дражиној бисти стави у уста кама или бајонет. Другим речима, назвали сте генерала Михаиловића – ни мање ни више – убицом

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

У дневном листу „Данас“ објављен је чланак г. Златоја Мартинова под називом „Филм без улоге Недића“ а који се односи на документарни филм „Концентрациони логор Земун“ аутора др Вељка Ђурића. Као Земунац осећам се позваним да одговорим на део навода г. Мартинова који се тичу логора Земун. Напомињем да су ми неке чињенице о том раздобљу познате и из породичног искуства: мој деда Никола је од пролећа до септембра 1944. био заточен у логору Бањица (пре ослобођења Београда је организовао пресецање фитиља за минирање моста који је са земунске стране и тиме спречио минирање моста) а отац Ђорђе је новембра 1944., са својих 17 година, отишао на Сремски фронт. Зато

“Kад је силовао први, била је свесна, дозивала ме је – МАМА”

Ради су муслимани ЗВЕРСKИ убили ћерку (9) Мирјана Драгичевић је једна од првих жртава муслиманских војника из арапских земаља који су чинили зла над српским становништвом током рата у Босни. Давне 1992. године, 28. децембра, муслиманска ратна јединица Армије БиХ упала је рано ујутру у село Доња Биоча. Једна од првих жртава муџахедина је деветогодишња Мирјана Драгичевић, коју су претходно на очи мајке Раде бесомучно силовали. – Ја сам се овде родила, живела, удала се одавде, вратила се ’84. године код родитеља са двоје малолетне деце и овде сам живела до рата. Фино сам живела са родитељима, ту сам радила, имала сам кућу, фино је било… – започела је својевремено

“Вама под Козаром” – збирка пјесама

У прилогу је прво писано дјело из Јеловца – збирка пјесама покојног Рајка Мудринића на тему Другог свјетског рата. Књига је објављена 1971. године у Новом Саду. У њој има и  идеолошког, али исто тако оног највриједнијег везаног за Козару и многострадални род српски. Раденко Петрић, предсједник   — Прочитајте књигу – кликните овдје. Завичајно друштво Патрија Јеловац Приједор   Пут партизанског пробоја бб 79246 Кнежица   Република Српска   Босна и Херцеговина [email protected] www.patrija.info

Ђурђица Драгаш: Заклела сам се да нећу преплакати “Дару”

Пре тачно годину дана, на РТС-у је приказан филм “Дара из Јасеновца”. Неко је плакао, неко био бесан, неко је тврдио да је филм превише “умивен”и да није приказана сва страхота Јасеновца. Било је и оних који су се бавили споредним стварима, нападали ауторе, тврдили да иза свега стоји политика. Једино чега није било је… равнодушност! Дара нас је продрмала, потресла, натерала да станемо на тренутак и запитамо се… ко смо, где идемо, има ли нам спаса! Ја се данас питам шта смо урадили за ових годину дана. Шта смо научили и да ли смо икако допринели незабораву?! Да ли смо учинили ишта да сећање на наше жртве не бледи?!

Анђелко Анушић: ЗЛОДУХ ДУПЛИХ СТАНДАРДА

Реч o Посланици Смиље Тишме професионално заглувелим и занемелим у Народној скупштини Републике Србије. Дубоко ме је дирнуо и забринуо текст академика проф. др Василија Ђ. Крестића „Има ли Србија снаге и воље да заштити националне интересе“, објављен у Печату (698, од 21. јануара), а поводом опетоване лицитације бројем жртава усташког злочина геноцида у Јасеновцу, и неувршћавања у дневни ред Народне скупштине Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ (1941–1945). Схватио сам га као протест, као последњи апел оглувелој и занемелој, бешћутној Народној скупштини – несавесној и несолидарној са страдањем свога народа током Другог светског рата. Или можда политички уцењеној помирљивошћу и сарадњом у региону –

НИЈЕ ХОЛОКАУСТ, ВЕЋ ЖРТВЕ НДХ: Споменик жртвама нацистичког и усташког терора у Загребу годину дана прекривен

Иако је у Загребу довршен споменик жртвама нацистичког и усташког терора, смештен у близини главне железничке станице, већ годину дана је прекривен непрозирним материјалом и нико не зна када ће бити откривен. Спомиње се април, месец који се веже и за оснивање НДХ, 10. тог месеца, 1941. године. Споменик жртвама усташког режима, пре свега Јевреја и Срба из времена НДХ, урађен је за време мандата бившег градоначелника Милана Бандића. Око споменика постоји и проблем његовог имена. Јеврејска заједница тражи да то буде споменик жртвама из НДХ, а не споменик жртвама Холокауста, што је била идеја оних који су га иницирали. Јеврејска заједница је више пута протестовала због тог “званичног” назива,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Живот после НДХ

Велики број унесрећених који су некако преживели покољ компензовали су свој бол

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.