Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН УСТАШKИ ЗЛОЧИН У ПРKОСУ И ШУМИ БРЕЗЈЕ KОД ЛАСИЊЕ Дуго Село, село у
Хрватски поглавник Анте Павелић је 12 дана после доласка у Загреб и преузимања власти издао „Законску одредбу о забрани ћирилице“ (објављена је у „Народним новинама“ бр. 11 од 25. априла 1941. г.). 3. јуна 1941.
Сваки поглед на данашњи Хотел Дубровник у средишту града Загреба, требао би садржавати успомену на једну успјешну пословну обитељ, али и сјећање на жртве безобзирног усташког злочина. Пише: Леон Ћеванић Ријетки Загрепчани знају да је
Међу Србима се нашло грлатних ревизиониста, који траже да се као жртве Јасеновца признају само они пописани именом и презименом – стотинак хиљада, мање или више. ПОРИЦАЊЕ РАДА ЗНАМЕНИТОГ ГЕНОЦИДОЛОГА Наш угледни антрополог Бојан Јовановић
Јово Ковачина (83), који је са седам година доспео у логор, о данима смрти и ужаса: Од трбушног тифуса умрли мој брат Лазар (2,5) и брат од стрица Гојко (3). Спавали смо на слами, без
Леп jесењи дан медитеранског поднебља. Деветнаести децембар. Година 1941. Свети Никола. Народ у нашем краjу каже Никољдан. Никољдан jе крсна слава Пребиловаца. Цело село осим четири породице слави Никољдан. Стоjим пред кућом Милана Медића, у
На Никољдан, 19. децембра 1992. године муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо је убила 56 мјештана Горње Јошанице код Фоче, међу њима 16 Вишњића, а једна од ријетких преживјелих из ове српске фамилије
Србија је донела Закон о Меморијалном центру Старо Сајмиште. Увидом у тај закон, у предвиђену кадровску структуру и вебсајт, чини се да ћемо у центру Београда ускоро добити Музеј Холокауста. Међународна организација за сећање на
Не малом искушењу био је изложен и аутор ових редова када га је након недавно објављивања текста „Феноменологија највећег зла“ у „Печату“ позвао директор Музеја жртава геноцида у Београду и запретио подношењем кривичне пријаве због
Злочин над Србима у Кремни је злочин који је у сјећању народа нашег краја скоро изблиједио, злочин који памти још само неколицина. Први штури записи о овом злочину су се појавили тек 40 година послије
Хрватска и даље на све начине жели сакрити, као змија ноге, постојање многобројних масовних гробница и јама у којима су сахрањена или побацана тијела убијених Срба у вријеме НДХ. Каже ово за “Глас Српске” Душан
Поводом обележавања 82-годишњице почетка нацистичког уништења дела београдске и српске популације, домаћих Јевреја, у логору Земун на предратном Сајмишту, од стране нацистичког окупационог апарата, састављеном од етничких Немаца, Аустријанаца и Фоксдојчера, неопходно је указати на
Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе
Код Шаранове јаме људи су слушали нашу песму „Теци реко“ коју смо урадили са нашом сестрицом Павлином Радовановић из Ораховца као да је литургијска, а мени и Блажи клецале су ноге, каже члан Београдског синдиката
Од 1. до 4. децембра т.г, у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска и домаћина, одржаће се представљање књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“ и приказивење изложбе „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. РАСПОРЕД БЕЧМЕН: Петак, 1.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
