arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ПИСМО УПУЋЕНО ПРЕМИЈЕРКИ: Обновите Пребиловце – симбол српског страдања

9. октобар 2021.

Објављујемо писмо које је је СНД Пребиловци, поводом историјске посјете предсједнице Владе Републике Србије, упутило Ани Брнабић Хвала вам што сте данас у нашем селу, у Дому „Свети Краљ Милутин“ гдје је између два свјетска рата била основна школа и који чува успомену на страдали народ овога села, посебно на дјецу и ђаке,  и на овдје свирепо убијену учитељицу- мученицу  Стану Арнаут.  Хвала Србији, њеном народу, посебно предсједнику Александру Вучићу, који нас често јавно помиње у својим обраћањима,  што нас имају у свом срцу и памћењу. У немогућности да и ми Пребиловчани у Србији присуствујемо том историјском догађају, опредијелили смо се да Вам се обратимо на овај начин. ПОСЈЕТА ОД

Данас, 80 година од почетка Покоља, сећање на жртве се вулгаризује, а њихов број умањује

8. октобар 2021.

То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ. У недељу 12. септембра у свечаној сали Саборног храма у Крагујевцу, у оквиру Великогоспојинских свечаности, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржано је предавање на тему “Подвиг и жртва у српској историји”. Гости ове трибине, били су проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду и др Немања Девић из Института за савремену историју. После уводног излагања о. Срећка Зечевића, историчари су ставили акценат на тужну годишњицу из 1941. и крагујевачки масакр. Господин

Студије Холокауста на Крагујевачком универзитету

7. октобар 2021.

У темељу програма је јеврејска култура, али и дуга историја европског антисемитизма који је довео до нестанка милионске популације Јевреја, каже руководилац Центра за студије сећања Катарина Мелић. Од зимског семестра школске 2021/22. студенти Крагујевачког универзитета моћи ће да похађају и студије Холокауста. Овај нови програм ће се реализовати у оквиру Центра за студије сећања којим руководи професорка Катарина Мелић, шефица Катедре за романистику на Филолошко-уметничком факултету. Центар за студије сећања основан је 2020. године, с циљем да се у Србији, по угледу на неке европске земље, утврди мултидисциплинарна платформа за изучавање културе сећање, а студије Холокауста су први велики пројекат ове научноистраживачке јединице Универзитета у Крагујевцу. – Студије Холокауста

ФИЛИП РОДИЋ: Маестралност српског аутошовинизма

5. октобар 2021.

Хвалоспев усташком диригенту у „Политици“ представљао би много већи скандал да му последњих недеља и месеци нису претходила много озбиљнија огрешења о Србе пострадале у НДХ почињена у Београду, у медијској, али и „научној“ сфери. Пише: Филип Родић На више од пола странице у „Културном додатку“ најстаријег дневног листа на Балкану, београдске „Политике“, од прошле суботе имали смо прилику да прочитамо величанствени омаж једном пуковнику оружаних снага НДХ и врховном војном капелнику усташке творевине, диригенту Ловру фон (племенитом) Матачићу. Да ствар буде још гора, у целом тексту под насловом „Маестрални маестро Ловро Матачић“ ниједном речју није поменута његова свесрдна подршка једном канибалистичком режиму какав је био онај усташки, у чијој

Норвешки историчар Кнут Фловик Турасен, о филму који описује страдање Срба у Норвешкој, који је у изради

4. октобар 2021.

Кнут: ,,Не користим израз Југословени за затворенике, 93% њих су били Срби, и зато користим израз Срби. Југославија више не постоји, а ни Југословени осим неких носталгичара. Норвежани су их током рата називали српским заробљеницима“. За сајт Српска историја говори, норвешки историчар Кнут Фловик Турасен ,,На овој теми радим  много година, нажалост било је неколико покушаја да се манипулише причом о затвореницима. Важно је повезати се с емпиријским чињеницама и истовремено представити причу на поштен и објективан начин. Истина је да је у логорима радило око 200 норвешких стражара, од којих је око 50 било врло брутално и осуђено је за злостављање и убиство након рата. Ово нећемо крити, такве

Комеморација на Дан сећања на жртве стратишта у Јајинцима

4. октобар 2021.

„Mир, скоро по сваку цену, то jе оно што понављамо током претходних седам година, од када jе Србиjа почела дубински да се мења и да се враћа себи и вредностима своjих предака, од коjих су неки своjе животе оставили управо на овом месту“, рекла jе Брнабић коjа jе предводила државну комеморативну свечаност у Спомен-парку Jаjинци. Поучени турбулентом историjом и страдањем српског народа током 20. века, Србиjа jе данас чврсто опредељена за пут мира, поручила jе председница Владе Aна Брнабић на комеморативном скупу поводом обележавања Дана сећања на страдање Срба, Рома и Jевреjа у Jаjинцима. Премиjерка jе казала да Србиjа данас неуморно истиче да су нам на путу напретка главни постулати

Хрвати се буне против „наметања” ћирилице у Републици Српској

29. септембар 2021.

Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини (ХНВ БиХ) оценило је да је недопустиво наметање српског језика и ћириличног писма свим народима и грађанима у Републици Српској кроз Предлог закона о заштити, очувању и употреби српског језика и ћириличног писма. ХНВ БИХ сматра да циљ тог законског предлога није заштита и очување начина коришћења језика и ћириличног писма у Републици Српској, као нематеријалног културног наслеђа, већ да је то „још један у низу покушаја системске дискриминације несрпског становништва и елиминисање њихових ионако угрожених права”. ХНВ сматра да је несхватљив изостанак реакције оних који се, како је наведено, „куну” у националне интересе Хрвата у БиХ, па и реакције службеног Загреба, када

НЕ ПРИЧЕШЋУЈТЕ НАС ОТРОВОМ: ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ И БОРБА ЗА ИСТИНУ

28. септембар 2021.

У марту ове, 2021. године, Александар Нећак, Јеврејин који се годинама бори за културу сећања на жртве Другог светског рата међу србијанским Јеврејима, али и међу Србима, јасно и гласно је поручио:“Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне:“А наше српске жртве, њих је било највише?“ ТУЂА РУКА СВРАБ НЕ ЧЕШЕ Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо

Сам са 1700 Срба

24. септембар 2021.

Скопаљска долина, Занасовићи, Задушнице 2019. године Туморно и тешко јутро освануло је у Скопаљској долини – Задушнице су данас. Дан када се  молимо за мртве и сјећамо се својих мртвих. Мисао која ми пролази кроз главу – да ли  ћемо данас имати с ким да се помолимо Богу за покој душа својих умрлих у светом Храму? Посматрам православно гробље у Чипуљићу и Храм који је последњи стражар над  хумкама наших умрлих сродника, гдје се не чује ни пој птице ни људска ријеч. Само се  чују лагани откуцаји црквеног звона за покој душа свих умрлих и пострадалих. Тужно  звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота православног живља,

Лаловићева књига обрачун са заборавом и позив да се у школе уврсти култура сјећања

23. септембар 2021.

Књига есеја Рада Лаловића „Памтим да бих постојао“ позив је надлежнима који састављају школске уџбенике да поезију о српским страдањима, са предложеним начином анализе и обраде, коначно уврсте у наставу у основним и средњим школама, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи. Аутор: Игор Јанковић Након поетске руковети “Пред сјенима српских мученика” и зборника радова “Српска поезија страдања и патње”, ово је трећа у низу књига фочанског професора српског језика и просвјетног савјетника за наставу у којима се он на систематичан и методолошки начин бави културом сјећања, указујући на проблем српског занемаривања сопственог страдања у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање, а

Поводом 80 година од страдања српских логораша у норвешким логорима у Норвешкој продукцији почело снимање филма (видео)

22. септембар 2021.

У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског рата Током Другог светског рата, 4.060 затвореника је послато из бивше Југославије у Норвешка као робовски радници. Њих 2398 је изгубило живот. Већина је умрла у пет логора на северу Норвешке. Један од њих је био у Карасјоку. У овом логору је више од 70% затвореника умрло у року од неколико месеци. Српски заробљеници послати су у Норвешку од лета 1942. и током рата у неколико група. У Норвешкој су завршили на неколико места, а

Јосип Броз и Александар Ранковић

ЈОВИЋ ОТKРИО ПРЕД СМРТ: Тито је био највећи зликовац кога сам упознао, Србе је завио у црно!

19. септембар 2021.

Јосип Броз је био истовремено и господин и џелат у политици. У Југославији је све што је српско поступно сузбијано и ликвидирано, писао је бивши шеф Председништва СФРЈ. Alo.rs/Kurir/N.A. Некадашњи председник Председништва СФРЈ и шеф СПС Борисав Јовић оштро је напао некадашњег југословенског лидера Јосипа Броза Тита, и то због његовог односа према Србима. Били смо наивни Истовремено и господин и џелат у политици. Лукави преварант. То је био највећи зликовац кога сам икада упознао. Гледао је на далеко. Размишљао је наизглед споро и тупо, а у ствари немилосрдно. Његова замисао није могла да пропадне. Да би успела без изузетка, он је у својој глави, наизглед мирној и безазленој, имао

СТРАДАЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА (ЛИПОВЦА) – ТРИ СВЕДОЧЕЊА –

18. септембар 2021.

Недавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без суда) убиле у другој половини јуна 1945. године. Тачан датум убиства и место где је сахрањен остали су непознати. Пише: Јован Душанић ПОВЛАЧЕЊЕ И ОДМАЗДА Митрополит Јоаникије (Липовац) уврштен је у Именослов светих Српске православне цркве као Свети свештеномученик Јоаникије Црногорски. Нажалост, поред митрополита Јоаникија у Другом светском рату и непосредно по његовом завршетку страдало је и много свештеника и

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ХОЛОКАУСТА У СРБИЈИ: Дводневна конференција о Логору на Сајмишту окупила водеће историчаре

18. септембар 2021.

Велика дводневна конференција „Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун“, уз пратећу изложбу аутора Ненада Фогела, председника Јеврејске општине Земун, и писца из Израела Милана Фогела, као и историчара проф. др Милана Кољанина, биће отворена данас у 11 сати, у Канцеларији за младе ГО Земун. У децембру се навршава 80 година од успостављања овог логора и Холокауста у Србији. Конференција је отворена за јавност, а учешће су потврдили историчарке др Олга Манојловић Пинтар и др Сања Петровић Тодосијевић, Александар Нећак, бивши председник Савеза јеврејских општина Србије, др Јован Бајфорд, историчар из Велике Британије, историчари др Милован Писари и др Драган Цветковић, као и др Иво Голдштајн, историчар из Загреба. На

Данило Kовач: Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике

16. септембар 2021.

Ковач сматра да је ове обимне садржаје потребно сагледати из угла више наставних предмета ‒ историје, православне вјеронауке, српског језика, философије, социологије и ликовних умјетности, да се обрада садржаја пропрати/допуни педагошки прилагођеним стручним вођењем и обиласком стратишта Срба. Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике што је педагошки изазов, оцијенио је професор историје у националном и међународном програму Гимназије Бањалука Данило Kовач. Kовач је рекао Срни да је поруке о страдалим сународницима могуће интерпретирати и преносити будућим генерацијама на разне начине, а да се чини да је улога школе и наставника нарочито значајна у овом процесу.Према његовим

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА