ДругиСвјетскиРат Архиве - Страница 57 од 117 - Јадовно 1941.

Јован Мирић: Усташка тактика на локалу

20. мај 2023.

Кад би повели групу Срба да их покољу и баце у јаму, усташе су држале већину на растојању од око 100 метара од јаме, а спроводили једног по једног до гротла, где би га кољач усмртио и стровалио у дубину. Мићо Момчиловић, дечак од 11 година, нађе се почетком августа 1941. године у збегу. Протеклих неколико дана усташе су имале масовну акцију сакупљања Срба из села и заселака косињских, да би једне побијене бацили у крашке јаме, друге запалили у кући Миле Јаворине, треће побили и закопали. Неки од Срба утекоше из колоне, други из запаљене куће, Миле се затече код оваца. Од малих групица по шумама и вртачама скупи

Љиљана Раковић: Зашто страдају професори историје

18. мај 2023.

„Historia magistra vitae est!“ – Порука за „оне“ из моје струке који најмрачнију трагедију и злочине злоупотребљавају да шире своје добро познате идеје. Чињенице 1. Током ратова 90-тих година 20. века, насиље, криминал, енормна количина оружја, декаденција, општи пад морала и урушавање система вредности били су присутни свуда око нас. И поред тога, и других проблема са којима је морала да се носи (оскудица због нехуманих санкција, малих плата, повећаног броја деце у одељењима – преко 40 након избегличких колона, штрајкова, протеста итд.) школа је током те страшне деценије и даље била безбедно место, а наставни кадар угледан и поштован. Иако су на улицама царевали криминалци, а ситнији међу њима

Kултуром сјећања против заборава

17. мај 2023.

У БИЈЕЉИНИ ОДРЖАНА ЈАВНА ТРИБИНА УДРУЖЕЊА ХЕРЦЕГОВАЦА “ ЈОВАН ДУЧИЋ” НА ТЕМУ „СЈЕЋАЊЕМ И ПАМЋЕЊЕМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА“ Двадесети вијек је био вијек страдања и у том вијеку настрадало је око 170 милиона људи, од чега је око десет милиона људи било жртва геноцида, изјавила је професор др Сања Савић, предавач на Правном факултету Универзитета Источно Сарајево на синоћњој трибини “ Сјећањем и памћењем против заборава”, којом су Удружење Херцеговаца “Јован Дучић” и Правни факултет Универзитета Источно Сарајево жељели да расвијетле страдање Срба током Другог свјетског рата на територији Павелићеве Независне државе Хрватске, али и страдање Срба Херцеговине и Семберије у комплексу логора и у јамама Јадовна и острва Паг. Говорећи

У Земуну одржано молитвено сабрање за Србе побијене у логору Земун 1942-1944. године

17. мај 2023.

У суботу 13. маја 2023. на 81 годину од почетка страдања Срба у логору Земун, у ери Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом, потомци и поштоваоци жртава, у организацији Удружења Јадовно 1941. из Београда, одржали су молитвени скуп. Парастос су заједно служили Протопрезвитер Лука Верић, парох цркве Свете Тројице, О. Петар Бакајлић, парох храма Св. Оца Николаја, О. Саша Пајковић и О. Игор Батес из Цркве Св. Димитрија са самог земунског гробља. Удружење Јадовно 1941. је приложило жито, вино и погачу за службу, а потом председник Удружења г. Момчило Мирић и члан УО г. Вељко Ђиновић су свечано положили

НАЈАВА: У Бијељини трибина „Сјећањем и памћењем против заборава“

12. мај 2023.

Са благословом Епископа зворничко – тузланског Господина Фотија, Удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини и Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, организују јавну трибину. О правном насиљу, које је било увод у физичко насиље, говориће доц. др Сања Савић. О комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг и важности сјећања и памћења на жртве Покоља, Геноцидa почињенog над Србима од стране НДХ, говориће др Душан Басташић, предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Мјесто и вријеме: ВЕЛИКА САЛА ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ БИЈЕЉИНА Патријарха Павла 1 Понедjељак, 15. мај 2023. у 20 часова.

НАЈАВА: У Зандаму и Ротердаму трибина „Јадовно – претеча Јасеновца“

11. мај 2023.

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свети Никола у Зандаму, и Црквене општине Свете Тројице у Ротердаму, Холандија, организује двије трибине. „Јадовно – претеча Јасеновца„ – Сјећањем и памћењем против политике заборава – Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ– Госпићка група логора – претеча Јасеновца– Море подвелебитског канала, наша друга плава гробница– У потрази за јамама, мјестима страдања Гост на трибини, Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке. Мјесто и вријеме: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАПАРОХИЈА СВЕТИ НИКОЛАStationsstraat 131506 DA Zaandam, ХоландијаПетак, 12. мај 2023. у 19 часова. Мјесто и вријеме: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАЦРКВЕНА ОПШТИНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе побијене у логору Земун 1942-1944. године

11. мај 2023.

У суботу 13. маја 2023. на 81 годину од почетка Покоља, на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом, са почетком у 11.00 часова, скуп грађана Земуна, потомци и поштоваоци жртава логора Земун организују молитвени скуп и кратак историјски час посвећен Србима убијеним у логору Земун 1942-1944. У концентрационом логору Земун, смештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територији Независне Државе Хрватске, од почетка маја 1942. године, у другој фази његовог рада, убијено је, према досадашњим истраживањима, више од 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и деца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то место довожене

Ноћ у којој је ватра прогутала књиге „ненемачког духа“

11. мај 2023.

Пре тачно девет деценија, немачки нацисти приредили су у Берлину прво масовно и ритуално спаљивање књига. Манифестација је отпочела увече, 10. маја 1933. године. Исте ноћи, немачки студенти организовали су бакљаде у више градова и универзитетских центара. Присутне је својим говором, под насловом „Не, моралној декаденцији и искварености“, подстицао министар пропаганде Јозеф Гебелс. Великој манифестацији на тадашњем тргу Опернплац (Трг опере, који је касније преименован у Бебелплац), у центру Берлина, присуствовало је око 40.000 људи, а на ломачи је горело око 25.000 књига. Атмосфера приликом спаљивања је била помпезна. Многи студенти су били одевени у СС униформе. Церемонија је укључивала музику и плес. Спаљиване су све књиге које су сматране

Ниш је у Другом светском рату бомбардован чак 67 пута

8. мај 2023.

Ниш је у Другом светском рату бомбардован 67 пута у периоду од 1941. до 1944. године. Бомбардовали су га Немци, Англоамериканци и једанпут Црвена армија. Прво бомбардовање било је 6. априла 1941. године налетом немачких авиона. Тада је оборен један немачки „месершмит 109”, а пилот је заробљен. Након уласка Немаца у Ниш, град су почели да бомбардују Англоамериканци пристигли из база у јужној Италији. Њихови примарни циљеви били су бомбардовање нафтоносних постројења у Румунији, а кад су били лоши метеоролошки услови, резервни циљеви били су српски градови: Ниш, Лесковац, Београд… Бомбардовања Ниша почела су 20. октобра 1943. године. Тог дана је 40 четворомотораца у 13 часова бомбардовало железничку инфраструктуру у

Ђурђевдански устанак

6. мај 2023.

Ђурђевдански устанак је назив за оружани отпор Срба у Кијеву код Санског Моста који је избио је 6. маја 1941. године. То је био први оружани отпор властима Независне Државе Хрватске, али и уопште први оружани отпор на територији окупиране Краљевине Југославије током Другог свијетског рата. До оружаног отпора дошло када су усташе у једној од акција под изговором „одузимања оружја“ од Срба, дошле на Ђурђевдан, 6. маја 1941. године у српски дио села Кијево, у којем је неколико породица прослављало крсну славу. У кућама ових домаћина усташе су се понашале веома бахато, малтретирајући госте и понижавајући домаћине превртањем славских трпеза и ломљењем славских свијећа. Чак су и запалили кућу

„УМАЊЕЊЕ БРОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА ВОДИ ПОРИЦАЊУ ЗЛОЧИНА“ Режисер Момчило Мрдаковић упозорио на прекрајање историје

3. мај 2023.

Српски режисер и архитекта Момчило Мрдаковић, аутор црнохуморне комедије „Мамарош“, рекао је да припрема два нова филма која ће се бавити темом злочина над Србима и Јеврејима у Другом свјетском рату, те указује на опасност од ревизије, порицања и умањења српских жртава у усташком логору Јасеновцу. Мрдаковић, чија ужа и шира породица страдала у Јасеновцу, истиче у интервју Срни да умањење броја јасеновачких жртава води порицању тог злочина, па се појављују историчари из Хрватске који не говоре о побијеним Србима у Јасеновцу, него да су побијени „устаници комунисти“. Он је навео да ће један филм бити о његовој мајци Вукосави Мрдаковић, рођеној Глигић, која је преживјела усташки логор Стару Градишку

Ђорђе Брујић: ЈАСЕНОВАЦ У ДВИЈЕ СЛИКЕ

3. мај 2023.

Покушао сам да ти затворим очи, да сањамо скупа.. Кожара Ноћ из другог просијањаДонесе зрнце свјетлоносне клице,Облаком се мјесец увио у сушу,А овдје у пепелишту истог постојањаТвоје је чело хладно, и руке, и лице,И не могу више дотаћи ти душу,Ни угријати прамен њеног нестајања. Није у овој соби једини мирис студи,Нити мравља грудва једина тишина:Босе су наше стопе и голе су нам груди,На временском трену у ком је сламнат одарСамо је привид трупла и његова бјелина;Разапете коже живот су других људи,И плави, ријечни вртлог што у даху нам је модар, Као јесење море које под длановима кријем;Покушао сам да ти затворим очи, да сањамо скупаОнај повез вјетра на коме те

Нећак: Ко стоји иза систематског потискивања сећања на нашу трагичну прошлост?

3. мај 2023.

У нашем друштву, у друштву у коме ми живимо, не станује култура сећања. Kада би барем део енергије утрошене на доказивање „светске завере“ против нас, или за потребе очувања „братства и јединства“ употребили да се изборимо против домаћег упорног, систематског, организованог и неморалног потискивања сећања на наше жртве, на наша страдања, више би ценили сами себе, па би нас и други гледали другим очима. Шта смо чекали више од седам деценија да на достојансвен начин обележимо места страдања и ожалимо наше жртве, у складу са нашом традицијом и нашим обичајима? Шта чекамо и данас да зауставимо погубно потискивање сећања на жртве, на узроке, на трагичну истину, на нашу историју? Рећи

О вечитој деци Јасеновца

30. април 2023.

Сви медији на српском језику у протеклих неколико дана, баш уочи дана сећања на Јасеновац (немамо празник који се овако зове, већ се ради о обележавању пробоја последњих логораша 22. априла 1945) пренели су вест која би била нека врста сатисфакције жртвама: Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посед спискова деце спасене у мисији Диане Будисављевић. Пише: Немања Девић Речено је да се ради о оригиналним списковима са именима 5.800 деце, углавном српских сирочића са Козаре, за који се мислило да је изгубљен, или уништен, а који прецизно говори о њиховом идентитету и судбини. Зашто су ти спискови данас важни? Смелом акцијом Диане Будисављевић око 12.000 дечака и

Противсрпски плакат о Јасеновцу

28. април 2023.

Овај плакат плаћен нашим пореским новцем је противсрпски! Видите ли овдје Србе? Дакле, у питању је геноцид над неким (неименованим) народом, у некаквом логору који су држали (неименовани) џелати. Прво, овај плакат је лош у стручном, ликовном и пропагандном смислу. Направио га је неко са никаквим смислом за промоцију и пристало. Бодљикава жица у облику хоризонтално постављене Тополе ужаса, не да се коментарисати са нивоа ликовног, чак ни у вријеме социјалистичког реализма. Са разине 21. вијека, овдје готово нико не би препознао ни Тополу. Из огромног новца слупаног у овакве промашаје, нити би неко дијете могло, нити ће у недељу нешто научити. Са нивоа популаризације, ово је потпуно дилетантски. И