arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Срби у глинскоj цркви

Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)

13. април 2019.

Примање друге вере ниjе била гаранциjа да се сачува живот. Уместо покрштавања поклано 5.000 душа из Вргин Моста О присилном католичењу Срба говорили су и писали Немци, Италиjани, или као очевици или по сазнању, како нарочито указуjе Л. М. Костић. Валтер Хаген пише: „Пошто се по староj традициjи изjедначуjе хрватство и католичка вера… то почеше православне да тераjу да пређу на католику веру. Ово принудно прекрштавање беше управо форма по коjоj се вршило хрватизирање“. Др Гестенмаjер у извештаjу Рибентроповом министарству од 14. септембра 1944. године jавља: „Усташе су приморале десетине хиљада Срба у Хрватскоj да пређу у католичку веру. Оним православцима коjи су се томе противили, масовно jе пререзано грло (ово треба

Линта: Срамота што Загреб пореди Јасеновац са Блајбургом

12. април 2019.

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта положио је данас у Jасеновцу вијенац са натписом „Помен српским жртвама геноцида НДХ“ поводом обиљежавања Дана сјећања на пробој јасеновачких логораша, те оцијенио да је срамота што Хрватска жртве Јасеновца пореди са Блајбургом. „Свједоци смо да већ деценијама у Хрватској континуирано траје отворени процес рехабилитације усташтва и геноцидне НДХ“, навео је Линта. Он је истакао да је срамота што хрватска Влада својим понашањем поистовјећује Јасеновац, мјесто највећег страдања српског, јеврејског и ромског народа у геноцидној НДХ, са Блајбургом, у којем се деценијама окупљају десетине хиљада присталица усташког режима и поглавника Анте Павелића. Линта је нагласио да ревизионистичка политика

Обиљежене 74 године од ослобођења општине Шамац

12. април 2019.

У Шамцу су данас обиљежене 74 године од ослобођења општине у Другом свјетском рату у којем је живот изгубило 619 лица, од којих 187 бораца. Вијенце код Спомен-костурнице жртвама Народноослободилачког рата положили су представници општине Шамац, општинске Борачке организације и шамачке Социјалистичке партије. Предсједник општинске Борачке организације Шамац Лазар Благојевић рекао је да је, од 619 погинулих, на споменику уписано 506 Срба. Он сматра да жртава има више, можда и око 1.500, те истакао да и те жртве заслужују помен. Начелник Одјељења за општу управу Шамца Лепа Тривић истакла је да представници општинске управе долазе на овај дан код споменика у Видовданском парку да се поклоне жртвама. Обиљежавање су организовали

Бошко Антић: Трагедија испод Савског моста 1941. године

12. април 2019.

Након повлачења у Савско београдско пристаниште, посаде су мониторе Речне флотиле Краљевине Југославије потопиле 12. априла 1941. године да не падну Немцима у руке који су већ били на прилазима Београду Поред већ легендарног монитора „Драва“ и преостала три монитора Речне флотиле Краљевине Југославије су извршила свој задатак и поред издаје команданта и начелника штаба Речне флотиле. Након повлачења у Савско београдско пристаниште, посаде су их потопиле 12. априла 1941. године да не падну Немцима у руке који су већ били на прилазима Београду. На посаде укрцане на реморкере, инжењерија је срушила савски железнички мост и том приликом је погинуло 95 чланова посаде. Овај догађај је код нас остао непознат.

Србија финансира израду пројекта спомен-подручја Доња Градина

11. април 2019.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је на данашњем састанку са предсједником Србије Александром Вучићем у Београду договорено да Србија преузме финансирање израде пројекта Спомен-подручја Доња Градина, а да га касније реализује заједно са Републиком Српском. Додик је рекао новинарима у Београду да је ово био први састанак са представницима компаније која ће наредних мјесеци доставити свој нацрт и да ће тада моћи да каже нешто више о овом пројекту. Он је потврдио да је ријеч о једној од најпрестижнијих свјетских компанија са сједиштем у САД, те да ће реализација пројекта коштати неколико десетина милиона евра. „То ћемо знати када добијемо идејни пројекат спомен-подручја“, рекао је Додик

Злочини домаћих ШВАБА и УСТАША над сремским СРБИМА

11. април 2019.

Домаћи Немци у Срему, организовани у СС јединицама и хилфсполицији чинили су главнину војних и полицијских одреда, који за све време окупације спроводе убијања, хапшења, пустошења и пљачкања. Немачки, фолксдојчерски извори представљају их као чуваре реда, и истичу њихово залагање да се у Срему одржава ред и мир. Такође помагали су, као и сарађивали са усташама у сповођењу расне и верске политике, у циљу мучења, конвертовања и убијања српског становништва. Одговорни за страдање десетина хиљада Сремаца Немци одређују смер и замах мера управљених против домаћег, српског, јеврејског и циганског становништва и зато њима припада и главна одговорност за страдање и уништење десетина хиљада Сремаца. У тим пословима истиче се, пре

Обиљежавање 78 година од отпора нацистичкој окупацији

11. април 2019.

 У Бијељини ће сутра бити одата почаст борцима Првог јуришног /четничког/ батаљона Војске Краљевине Југославије који су погинули у одбрани Семберије у Другом свјетском рату. Испред Спомен-плоче безименим јунацима на градском гробљу у Пучилама свијеће ће прислужити и положити вијенце и цвијеће представници Градске борачке организације, Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918, Удружења Краљевина Србија, Удружења српских домаћина и Спомен-храма Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских. У част и помен официрима и војницима Првог јуришног /четничког /батаљона Војске Краљевине Југославије који су 12. априла 1941. године дали животе у одбрани отаџбине биће служен парастос и одржан историјски час, најавили су организатори. Обиљежавање 78 година од отпора

Невенка Станковић

„Бацали децу у пећ, мајка маскирала брата да га не убију“

11. април 2019.

Невенка Станковић рођена је у селу Сјеверовци изнад Босанске Дубице. Кад је почео рат имала је седам година, а њена породица седморо деце. Рат је преживело троје најмлађих. Невенка је била сведок када су мушкарце из њеног села одвели на рад у Немачку. Недуго затим, другу групу одвели су на стрељање на Дубичко поље, којим је седам дана текла река крви. Након тога, усташе се се вратиле по жене и децу, утоварили их на запрежна кола као стоку и повезли негде. У емисији “Живот прича“ Невенка говори о Јасеновцу. Невенка је била са мајком и двојицом браће. Допремљени су Јасеновац, раздвојили су мајке од деце. Пуким случајем, Невенка је преживела.

На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска

10. април 2019.

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили  војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик  одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу: «Хрватски народе! Божија провидност и воља наших савезника, те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвовност нашег поглавника др Анте Павелића, те усташког покрета у земљи и иноземству одредили су: Да данас пред дан ускрснућа Божијег сина ускрсне и наша Независна хрватска држава. Позивам све Хрвате, на

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. април 1941. Годишњица проглашења Независне Државе Хрватске

10. април 2019.

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили воjнике 10. њемачке оклопне дивизиjе, коjа jе триjумфално ушла у Загреб. Док jе еуфориjа на улицама Загреба траjала са таласа радиjа чуле су се речи пензионисаног пуковника воjске краљевине Југославиjе Славка Кватерника, коjи се као заменик одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу Везане виjести: На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска  

Митровић: Хрватска и даље негира геноцид из времена НДХ

10. април 2019.

Предсједник Скупштине Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Недељко Митровић изјавио је да је у Хрватској и даље присутно негирање геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима за вријеме НДХ. Грађани Републике Српске и сви прогресивни и хумани људи треба стално на школским часовима и другим манифестацијама да подсјећају на геноцид који се никада не смије заборавити – рекао је Митровић Срни. Митровић је подсјетио да су овај геноцид починиле регуларне јединице НДХ – усташе, формације као што је „Павелићев здруг“ и друге у систему усташких концентрационих логора Јасеновац, Доња Градина и другим логорима и у бањалучким селима Шарговац, Мотике и руднику Раковац. „Новооткривене фотографије концентрационог логора

Алојзије Степинац

Улога дела хрватског клера у усташкој НДХ (I)

9. април 2019.

Експрес објављује изводе из књиге “Документи о противнародном раду и злочинима једног дела католичког клера”, аутора Јоже Хорвата и Зденка Штамбука, издате у Загребу 1946. године, која кроз званичне документе, изјаве виновника, фотографије, записнике са саслушања и факсимиле чланака у штампи на најдиректинији начин открива учешће дела хрватског католичког клера у оснивању и активностима усташког покрета у Другом светском рату, као и непобитне доказе о улози дела хрватских црквених великодостојника у насилном покрштавању православаца и злочинима над Србима током окупације, као и организовању терористичких акција у СФРЈ након ослобођења Сарадња једног већег дела католичког вишег и нижег клера с усташама избила је јасно пред нашу и светску јавност у часу

Лажни пијетет

8. април 2019.

Шокантне бројке недавно изнете у јавности о новцу који држава годишње издваја за меморијални центар Јасеновац и новцу који издваја за онај у Вуковару још увек делују нестварно. Подаци о броју основношколаца који редовно организовано иду у Вуковар и оних који годишње посете Јасеновац исто тако. Иако навикнути да у Хрватској нису сви грађани, па тако ни жртве једнаке, сад се тек некако искристалисало у којој сразмери нису. Наравно да треба узети у обзир и временски одмак од немилих ратова, али и бројне друге факторе – број жртава, историјски контекст и још много тога. Међутим, по свакој рачуници, али и по толерисању ревизионистичких испада, релативизовању јасеновачких жртава и митологизовању оних

Ливно

Људи без мрље

8. април 2019.

Љета 1990. године, кад је у ливањском крају замајац међунационалних нетрпељивости и раскола почео поново узимати залет и хватати маха, кад су по зидовима и раскрсницама почели освитати усташоидни графити и злокобне поруке, кад су почела скрнављења споменика, нарочито оних на мјестима гдје је четрдесет и девет година раније земља огрезла у српској крви, у сарајевском „Ослобођењу” је бљеснуо запис ливањског дописника Светозара Љубоја. Стари и прекаљени новинар, човјек који је као дјечак у Ливну преживио све страхоте усташких клања и само пуким случајем, захваљујући добротворима друге вјере, остао жив, осјетио је да је тренутак за вапај, за апел да се крвави ратни ножеви, каме и ханџари врате у корице

СТРАХОТЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА: Филм „Заборављени геноцид“ приказан на фестивалу „Европа око Европе“

7. април 2019.

Мирјана Валтер: Било је веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама. – Било је изузетно тешко и веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли. Много тога није било подношљиво за гледање – истиче, за „Новости“, Мирјана Валтер. Она је са својим француским колегом дуго истраживала архиве, док су материјал склапали последњих годину дана. – Изненађујуће је да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА