arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
FOTO: WIKIPEDIA

Dragoslav Bokan: Ubijali su nam decu – Ovo svaki Srbin treba da zna

24. septembar 2021.

Sav smisao istorije krije se u odnosu nekog naroda prema deci svojih neprijatelja. I tome da li su i oni tretirani samo kao „budući ratnici i osvetnici“ ili, ipak, kao deca: bespomoćni mališani što, poput svake svetinje, ne smeju da budu ni dirnuti – a kamoli plašeni, mučeni i ubijani. I u toj disciplini (duboko povezanih sa istinskim hrišćanstvom) mi, Srbi, smo se pokazali dostojnim svog „arhiepiskopa u večnosti“, Svetog Save, pa i njegovih (i Hristovih) zaveta. Za razliku od naših komšija sa zapadne, prekodrinske i prekosavske strane. Surovost onih koji su „imali dovoljno (demonski inspirisane) snage“ da odvajaju našu dečicu od njihovih majki i očeva, besprimeran je slučaj u

Održan veliki školski čas o Jasenovcu

4. oktobar 2020.

Tragedije u Jasenovcu i Kragujevcu učine da čovjek zanijemi, ali ne i da zaćuti, već da govori glasnije, rečeno je na zatvaranju izložbe o Jasenovcu u Kragujevcu. Jedinstven susret učenika Prve kragujevačke gimnazije i preživelih logoraša koji su kao sedmogodišnjaci bili u logoru u NDH za vreme Drugog svetskog rata dogodio se prekjuče u Muzeju „21. oktobar”. Razgovor sagovornika koje deli sedam decenija protekao je u prenošenju iskustava i poruka budućim generacijama. Time je zatvorena izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” u ovom muzeju, koju je videlo 3.000 posetilaca. Srboljub Živanović, nekada profesor na Londonskom univerzitetu, forenzičar i antropolog, govorio je đacima kako je 1964. učestvovao u komisiji koja je

Dragoslav Bokan: Ustaše u PAKLU!

22. jul 2020.

To šta su radile hrvatske ustaše u Drugom svetskom ratu, to se teško rečima može ispričati. Teško, a da se oseti makar sićušni delić onoga što su, na svojoj koži, uživo preživljavali Srbi, Srpkinje i Srpčad u paklenoj istorijskoj zamci zvanoj Nezavisna Država Hrvatska. Klanja, kasapljenja, silovanja, sečenja dojki, noseva i ušiju, vađenje očiju, probadanja kamom i bajonetom, deranja kože na živo, pečenje na ražnju i nabijanje na kolac, sve do gaženja glavica bebama, ubijanja dečice pred očima izbezumljenih majki, klađenja u jasenovačkom logoru ”gde će izaći pacov” (na kom delu nesrećnog deteta, prethodno poteran užarenom peglom da uđe u njegov stomačić)… sve do ustaškog takmičenja u broju sveže zaklanih

BOKAN: HRVATI TRAŽE OD SRBA DA SE „SUOČE SA PROŠLOŠĆU“ I DA „RASKRSTE SA SVOJIM ISTORIJSKIM GREŠKAMA”

5. april 2020.

Od kada je Hrvatska počela da predsedava Evropskom Unijom, ona je odmah na tapet stavila svoje omrznute komšije – sve nas – i od Srbije krenula da traži i dlaku u jajetu, opraštajući, pritom, sebi sve u Drugom svetskom ratu počinjene zločine, kao i etnički pogrom nad Srbima tokom avgusta 1995. godine.  Hrvatska sada dopušta i sugeriše ”ovakvu” ili ”onakvu” sudbinu ”otvaranja novih poglavlja” pristupu Eu za onaj deo srpske političke elite koja se još uvek bavi tom odavno anahronom i po nas manje-više besmislenom temom (sem, naravno, retorički, iz strogo diplomatskih i državno-strateških razloga).  Oni, tako, traže od nas da smesta ispunimo bezbroj njihovih strogih zahteva i, usput, pristanemo

BOKAN: O NAŠIM ŽELjAMA I O REALNOSTI

12. februar 2020.

Šta mislite, da li postoji ijedan narod koji je rado prihvatio poraz i bez ogorčenosti primio vest o pobedi svojih neprijatelja? Posebno ako su taj poraz i ova pobeda bili nepravedni? Da li je ijedan narod s mirom prihvatio okupaciju, silovanja, otimačinu, stradanja… svoje zemlje? I da li je bilo kojoj državi i njenim stanovnicima bilo svejedno kad su im se, licem u lice, približila vremena zla, raspeća i golgotskog puta?…  Sve ovo pitam, ne zato da biste mi, sa čuđenjem, potvrdili nešto tako očigledno, već da bih pojasnio jednu mnogima neshvatljivu činjenicu. Da bih podsetio sve nas da nas naše nerviranje i ”neprihvatanje situacije” neće spasiti od nevolja. I

Dragoslav Bokan

Dragoslav Bokan: SRPKO

17. decembar 2019.

Istorija je nešto najaktuelnije što postoji. A prošlost je herojska i savetodavna senka sadašnjosti. Ko to ne shvata, taj ništa ne razume. U istorijskom kalendaru svake nacije postoje određeni dani (poput crkvenih praznika) kada se proslavljaju junaci koji su se bezrezervno i neustrašivo bacili u pakleni oganj najstrašnijih bitaka zarad svoje Otadžbine i njene časti.  Ovi junaci su uspeli da za života, baš poput svetitelja, podignu lestvicu očekivanja od ljudskog roda, nasuprot i iznad svih ovozemaljskih strahova i smrtnih strepnji. Zato nema ničeg važnijeg za vaspitanje karaktera neke nacije od živog podsećanja na njene besmrtne junake. To je suština obaveze i dužnosti svih nas, u svakom vremenu. A neki od tih besmrtnika čak

Dragoslav Bokan

Dragoslav Bokan: Strašna je i jeziva hrvatska sudbina

4. maj 2019.

Ma kako možda nekom čudno zvučalo, ja ne mrzim hrvatski narod. I pored svega što danas znam o stradanju moje porodice, ”tamo”; i pored toga što sam, zgrožen i zauvek potresen, saznao toliko toga o užasima kroz koje su prolazili Srbi u hrvatskoj ”tisuću leta sanjanoj” državi, ja nisam nikada zamrzeo ”sve Hrvate”, niti poverovao u to da tamo žive sve od reda vampiri, monstrumi i krvoločne ubice u pokušaju. Pa, nisam lud, ni oboleo od neizlečivog gneva i mržnje. Odrastao sam, delom (preko letnjih ferija), i u maminoj Baniji i tatinoj Lici, pa sam tamo, u školskoj biblioteci u banijskoj Maloj Gradusi, saznavao sve nijanse i važnost borbe Zrinjskih

Bokan: Jugoslovenstvo – virus koji je iznutra razorio srpski narod

21. april 2019.

Jugoslovenstvo je ostavilo srpski narod bez svetosavskog i otadžbinskog temelja, iznutra nas razorilo i pojelo jedan vijek naše istorije, a taj autoimuni virus i danas nas dezorijentiše, zamagljuje nam vidike i onesposobljava da prepoznamo sami sebe i da učinimo bilo šta zajedno. Ovo je večeras poručio predsjednik Instituta za nacionalnu strategiju, reditelj, književnik, publicista i kolumnista Dragoslav Bokan iz Novog Sada na predavanju„Vraćanje Srba na otadžbinski i svetosavski put“, koje je u Galeriji Kulturnog centra organizovalo Srpsko udruženje „Ćirilica“ Trebinje. Ne prodajući vjeru za komfor i privilegije, kaže Bokan, naši preci, intelektualno nepismeni ali duhovno pismeni – znali su da postoji duboki smisao ostanka u pravoslavlju i srpstvu, što su njihova intelektualno

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA