ДрагославБокан Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » ДрагославБокан

Драгослав Бокан: Убијали су нам децу – Ово сваки Србин треба да зна

24. септембар 2021.

Сав смисао историје крије се у односу неког народа према деци својих непријатеља. И томе да ли су и они третирани само као „будући ратници и осветници“ или, ипак, као деца: беспомоћни малишани што, попут сваке светиње, не смеју да буду ни дирнути – а камоли плашени, мучени и убијани. И у тој дисциплини (дубоко повезаних са истинским хришћанством) ми, Срби, смо се показали достојним свог „архиепископа у вечности“, Светог Саве, па и његових (и Христових) завета. За разлику од наших комшија са западне, прекодринске и прекосавске стране. Суровост оних који су „имали довољно (демонски инспирисане) снаге“ да одвајају нашу дечицу од њихових мајки и очева, беспримеран је случај у

Одржан велики школски час о Јасеновцу

4. октобар 2020.

Tрагедије у Јасеновцу и Крагујевцу учине да човјек занијеми, али не и да заћути, већ да говори гласније, речено је на затварању изложбе о Јасеновцу у Крагујевцу. Јединствен сусрет ученика Прве крагујевачке гимназије и преживелих логораша који су као седмогодишњаци били у логору у НДХ за време Другог светског рата догодио се прекјуче у Музеју „21. октобар”. Разговор саговорника које дели седам деценија протекао је у преношењу искустава и порука будућим генерацијама. Тиме је затворена изложба „Јасеновац – право на незаборав” у овом музеју, коју је видело 3.000 посетилаца. Србољуб Живановић, некада професор на Лондонском универзитету, форензичар и антрополог, говорио је ђацима како је 1964. учествовао у комисији која је

Драгослав Бокан: Усташе у ПАКЛУ!

22. јул 2020.

То шта су радиле хрватске усташе у Другом светском рату, то се тешко речима може испричати. Тешко, а да се осети макар сићушни делић онога што су, на својој кожи, уживо преживљавали Срби, Српкиње и Српчад у пакленој историјској замци званој Независна Држава Хрватска. Клања, касапљења, силовања, сечења дојки, носева и ушију, вађење очију, пробадања камом и бајонетом, дерања коже на живо, печење на ражњу и набијање на колац, све до гажења главица бебама, убијања дечице пред очима избезумљених мајки, клађења у јасеновачком логору ”где ће изаћи пацов” (на ком делу несрећног детета, претходно потеран ужареном пеглом да уђе у његов стомачић)… све до усташког такмичења у броју свеже закланих

БОКАН: ХРВАТИ ТРАЖЕ ОД СРБА ДА СЕ „СУОЧЕ СА ПРОШЛОШЋУ“ И ДА „РАСКРСТЕ СА СВОЈИМ ИСТОРИЈСКИМ ГРЕШКАМА”

5. април 2020.

Од када је Хрватска почела да председава Европском Унијом, она је одмах на тапет ставила своје омрзнуте комшије – све нас – и од Србије кренула да тражи и длаку у јајету, опраштајући, притом, себи све у Другом светском рату почињене злочине, као и етнички погром над Србима током августа 1995. године. Хрватска сада допушта и сугерише ”овакву” или ”онакву” судбину ”отварања нових поглавља” приступу Еу за онај део српске политичке елите која се још увек бави том одавно анахроном и по нас мање-више бесмисленом темом (сем, наравно, реторички, из строго дипломатских и државно-стратешких разлога). Они, тако, траже од нас да сместа испунимо безброј њихових строгих захтева и, успут, пристанемо

БОКАН: О НАШИМ ЖЕЉАМА И О РЕАЛНОСТИ

12. фебруар 2020.

Шта мислите, да ли постоји иједан народ који је радо прихватио пораз и без огорчености примио вест о победи својих непријатеља? Посебно ако су тај пораз и ова победа били неправедни? Да ли је иједан народ с миром прихватио окупацију, силовања, отимачину, страдања… своје земље? И да ли је било којој држави и њеним становницима било свеједно кад су им се, лицем у лице, приближила времена зла, распећа и голготског пута?… Све ово питам, не зато да бисте ми, са чуђењем, потврдили нешто тако очигледно, већ да бих појаснио једну многима несхватљиву чињеницу. Да бих подсетио све нас да нас наше нервирање и ”неприхватање ситуације” неће спасити од невоља. И

Драгослав Бокан: СРПКО

17. децембар 2019.

Историја је нешто најактуелније што постоји. А прошлост је херојска и саветодавна сенка садашњости. Ко то не схвата, тај ништа не разуме. У историјском календару сваке нације постоје одређени дани (попут црквених празника) када се прослављају јунаци који су се безрезервно и неустрашиво бацили у паклени огањ најстрашнијих битака зарад своје Отаџбине и њене части. Ови јунаци су успели да за живота, баш попут светитеља, подигну лествицу очекивања од људског рода, насупрот и изнад свих овоземаљских страхова и смртних стрепњи. Зато нема ничег важнијег за васпитање карактера неке нације од живог подсећања на њене бесмртне јунаке. То је суштина обавезе и дужности свих нас, у сваком времену. А неки од тих бесмртника чак

Драгослав Бокан: Страшна је и језива хрватска судбина

4. мај 2019.

Ма како можда неком чудно звучало, ја не мрзим хрватски народ. И поред свега што данас знам о страдању моје породице, ”тамо”; и поред тога што сам, згрожен и заувек потресен, сазнао толико тога о ужасима кроз које су пролазили Срби у хрватској ”тисућу лета сањаној” држави, ја нисам никада замрзео ”све Хрвате”, нити поверовао у то да тамо живе све од реда вампири, монструми и крволочне убице у покушају. Па, нисам луд, ни оболео од неизлечивог гнева и мржње. Одрастао сам, делом (преко летњих ферија), и у маминој Банији и татиној Лици, па сам тамо, у школској библиотеци у банијској Малој Градуси, сазнавао све нијансе и важност борбе Зрињских

Бокан: Југословенство – вирус који је изнутра разорио српски народ

21. април 2019.

Југословенство је оставило српски народ без светосавског и отаџбинског темеља, изнутра нас разорило и појело један вијек наше историје, а тај аутоимуни вирус и данас нас дезоријентише, замагљује нам видике и онеспособљава да препознамо сами себе и да учинимо било шта заједно. Ово је вечерас поручио предсједник Института за националну стратегију, редитељ, књижевник, публициста и колумниста Драгослав Бокан из Новог Сада на предавању„Враћање Срба на отаџбински и светосавски пут“, које је у Галерији Kултурног центра организовало Српско удружење „Ћирилица“ Требиње. Не продајући вјеру за комфор и привилегије, каже Бокан, наши преци, интелектуално неписмени али духовно писмени – знали су да постоји дубоки смисао останка у православљу и српству, што су њихова интелектуално