arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

7. april – Vazdušni napad na Prištinu, desetoro poginulo, troje djece

7. april 2019.

U Novom Sadu je gađana Rafinerija nafte u neposrednoj blizini naselja Šangaj. Oštećena je osnovna škola „Veljko Vlahović“ i dječiji vrtić „Duga“. Povrijeđene su četiri osobe Deset osoba je poginulo, među kojima i troje djece, te 1999. u najžešćem napadu od početka NATO bombardovanja kada je raketirano gradsko jezgro Prištine. Po peti put bombardovan je Niš, u Novom Sadu gađana rafinerija. Komanda Prištinskog korpusa saopštila je da su sve jedinice postupile u skladu sa odlukom jugoslovenskih vlasti o prekidu vatre na području Kosova i Metohije. U saopštenju Komande se navodi da je stanje na Kosovu „mirno“ osim vazdušnih napada NATO. Ministri inostranih poslova SAD, Velike Britanije, Njemačke, Francuske i Italije

Odata počast žrtvama šestoaprilskog bombardovanja

6. april 2019.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đordević i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić danas su, povodom obilježavanja Dana sjećanja na početak Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji – 6. april 1941. godine, položili vijence u Aleji stradalih u bombardovanju Beograda. Đorđević je u obraćanju istakao da je Srbija uvijek bila antifašistička zemlja i da će se svim snagama boriti protiv svakog oblika fašizma. „Na današnji dan odajemo počast svim nevinim žrtvama, žrtvama fašističkog režima 1941. godine, koji je sebi uzeo za pravo za oduzme nevine žrtve“, rekao je Đorđević. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je bombardovanje 6. aprila 1941. godine bilo jedno od najvećih razaranja Beograda

Italijani i Srbi su žrtve NATO bombardovanja

5. april 2019.

U Italiji održan skup posvećen posledicama korišćenja osiromašenog uranijuma, prisustvovala i srpska delegacija. Laketić: Evidentne posledice radioaktivnog zračenja, prikupljamo medicinsku dokumentaciju Tražimo od Evrope da pomogne pogođenima posledicama NATO bombardovanja, da u evropskim sedištima razmotre svu dokumentaciju i donesu odluku kako pomoći oštećenima i obolelima. Jer trpe i Italijani i Srbi – rekao je u četvrtak Domeniko Leđero iz italijanske Vojne opservatorije, na naučnom skupu posvećenom posledicama NATO bombardovanja na zdravlje, koji je održan u Rimu. Leđero je poručio i da je čas da se čuje istina i priznaju žrtve, da se prekine tišina. Naučnom skupu „Žrtve osiromašenog uranijuma – godina posle četvrte Parlamentarne komisije za istragu, sadašnjost i budućnost“,

HEROJSKI ČIN KOJI JE ZADUŽIO SRBE: Priča o Grku koji je odbio da bombarduje našu zemlju (VIDEO)

4. april 2019.

Jedna epizoda iz bombardovanja SRJ 1999. godine Srbija i danas pamti s posebnim emocijama. Reč je o odluci Grka Marinoas Ricudisa, koji je odbio da učestvuje u bombardovanju Srbije „Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod“, rekao je Ricudis, kapetan broda grčke ratne mornarice. Grčki heroj se u tim dramatičnim danima oglušio o direktno naređenje i vratio brod u luku. Srbi mu taj čin nisu zaboravili, pa je u Beogradu osvanuo i grafit s njegovim likom, a patrijarh srpski Irinej odlikovao je prošle godine Ricudisa Ordenom Svetoga cara Konstantina. „Marinos Ricudis bio je u situaciji da izvrši dužnost grčke države i učestvuje u sramnom napadu na

„Prosvećeni“ Srbi i smisao istorije

3. april 2019.

Smisao istorije ne postoji sam po sebi. Da li će borba, žrtve i stradanje imati smisla ne zavisi od ratnog ishoda, već od našeg odnosa Humanitarno bombardovanje Srbije iz 1999. dobar je povod da nacija razmisli o svojoj istoriji i usudu koji je prati. Čini se da i ovih dana najmudriji među Srbima upravo to rade, hrabro saopštavajući naciji istinu – za bombardovanje Srbije kriv je Slobodan Milošević. Klinton, ili savetnici srpske vlade, Bler i Šreder, na primer, samo su humanisti koji su Srbiji pokušavali da pomognu. Sporazum iz Rambujea je zato trebalo potpisati bez obzira na to šta je u njemu pisalo. Za najmudrije među Srbima, realpolitika je matematički

Klark i Olbrajtova zarađuju na mrtvim Srbima

1. april 2019.

Američki zvaničnici u vreme bombardovanja SRJ, razvili unosne biznise na Kosovu. Bivši komandant NATO hoće rudnike, sekretarka profitirala 20 miliona Bombe koje su sa sigurne udaljenosti slali da zasipaju SRJ 1999. godine, pojedinim glavnim promoterima NATO agresije raskrčile su put do unosnih poslova na Kosovu. Preobučen u odelo biznismena, glavnokomandujući NATO snaga iz perioda bombardovanja, Vesli Klark, bacio je oko na rudno bogatstvo na KiM, dok je američka državna sekretarka iz tog doba, Medlin Olbrajt, preko više firmi i fondova isplela mrežu oko kosovskih telekomunikacija. Klark, sada penzionisani general, već šest godina pokušava da pokrene posao na Kosovu sa firmom „Enviditi enerdži Kosovo“, u kojoj je član Upravnog odbora. Iako

Anđela Vujošević: NATO bombardovanje 1999. u nemačkim medijima

31. mart 2019.

Osvrćući se na dešavanja u Nemačkoj i na politička dešavanja u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine, moguće je analizirati leksiku korišćenu u tadašnjim člancima magazina Špigel (Spiegel) i smestiti određena sredstva u različite konotacije Reči i njihova upotreba oduvek su predmet kako lingvističkih, tako i uopšte naučnih istraživanja, jer polazimo od toga da kroz jezik upijamo svet oko nas, pa tako jezik konstruiše i predstavlja našu stvarnost, potvrđujući Humboltovu tezu da je različitost među jezicima u stvari različitost u pogledima na svet. Zanimljivo je kako se kroz leksiku realizuje mišljenje, osećanje i namera govornika, jer upotreba određenog izraza ukazuje na određeni govornikov stav. Polazi se, dakle, od toga da

Đorđe Bojanić: Roman „UVIR NA IZVIRU“, uvrstiti u obaveznu školsku lektiru… evo i zašto

29. mart 2019.

Roman Olivere Budmir „Uvir na Izviru“, je istinita ratna ljubavna priča nišlijke Slađane Stanković i ruskog oficira Jurija, promovisan je večeras u Domu vojske u Nišu, u prusustvu pripadnika Kopnene vojske i građana Niša. Roman govori o nesvakidašnjoj ljubavnoj pričiNišlijke Slađane Stanković, koja je kao dobrovoljac – bolničarka otišla na Kosmet da brani Svetu  srpsku zemlju, i ruskog oficira dobrovoljca Jurija Osipovskog, ovaj Rus je bio jedan od 17 ruskih dobrovoljaca koji su došli da bi pomogli u odbrani Kosova i Metohije. Imao je 35 godina i bio je ruski oficir, rodom iz Minska, Belorusija. Ova knjiga se čita u jednom dahu, prenosi Đorđe Bojanić.   Početak romana, autorka Olivera Budimir počinje divnim opisom Niša,

Dragoslav Slović: Srbe ubijaju podele

28. mart 2019.

Prof. dr Dragoslav Slović u svojoj knjizi „Srpska karakterologija“ dokazuje. Nasušno nam je potrebno jedinstvo i suočavanje sa istinom U karakteru srpskog bića su svevremene podele. One su, vazda, bile na strani naših protivnika. Mi više, na to, nemamo pravo. Vreme je da se iracionalno suoči sa realnim. Mitovi sa stvarnošću. Ne sporim da naša prošlost ima opomenu za budućnost. Naprotiv. Ali, mi ovo vreme živimo drugačije, suočeni sa brojnim izazovima, nametnutim savremenim slikama koje traže drugačije potpise. Jasnije argumente i tačne putokaze. Mi više nemamo pravo da ih okrećemo u bespuća. Ona u kojima su Srbe ubijali mitovi i podele. Ovo je suština najnovije knjige prof. dr Dragoslava Slovića

„NOVOSTI“ sa suprugom heroja sa Paštrika: Dao bi i poslednju kap krvi za otadžbinu

27. mart 2019.

Znao da na otvorenom ne može da preživi, ali je ostao da komanduje Nemam ja od koga da se krijem! Ovo je moja zemlja, ovo je Srbija! Bile su ovo poslednje reči potpukovnika Boška Lemića (47), načelnika ARJ PVO 549. mehanizovane brigade Vojske Jugoslavije. Sećaju se njegovi saborci da ih je, nekoliko trenutaka pre nego što se 1. juna 1999. vinuo u legendu, izgovorio s mnogo ponosa prkoseći tepihu bombi kojima su NATO bombarderi od Paštrika stvarali pakao na zemlji. Znao je da na otvorenom ne može preživeti bombardovanje, ali je ostao da, i po cenu života, komanduje jedinicama. – Kada su bombarderi B-52 bacili tone bombi na Planeju i

Vinfrid Volf: Ko je kriv za Prvi svetski rat?

27. mart 2019.

Da je nemačka naum stvaranja Srednje Evrope Nemačkog carstva – svojevrsne kontinentalne tvorevine pod upravom Berlina – kumovao Prvom svetskom ratu, dokazuje knjiga „Tešitelj“. Delo dvojice nemačkih autora, Klausa Gitingera i Vinfrida Volfa objavila je izdavačka kuća „Prometej“, a u vrsnom prevodu Miloša Kazimirovića   Vinfrid Volf je na mestu poslanika Partije demokratskog socijalizma u Bundestagu proveo dvanaest godina. Na prvu vest o bombardovanju SRJ odlučio je da se što snažnije suprotstavi lažima i ratnoj histeriji, pa je samo tri dana nakon početka NATO agresije pokrenuo novine „List protiv rata“ koje su štampane u 300.000 primeraka. Da bi svetu izneo pravu pozadinu rata na Kosovu (političko-ekonomsku), objavio je i knjigu

Mišo Vujović: 27. mart 1941. I grob i rob

27. mart 2019.

Taj 27. mart 1941. godine opredeliće sudbinu srpskog naroda. Srbi će iskrvariti u međusobnim okršajima, na stratištima u logorima na kraju će izaći kao samoporaženi pobednici koji će sebe pokoriti Bila je to još jedna podvala Engleza prema Srbima. Velika i za Srbe sudbinosna. Podvala od koje se srpski narod još nije oporavio. Podvala koja je razorila pamćenje. Krateri u kolektivnoj memoriji srpskog naroda i danas nisu zatrpani istinom. Te rane još krvare na izmučenom telu naroda koji Boga pravde u svojoj himni priziva, kako u Nečujnim zvonima zapazi Zoran Bogavac. Britanci poraženi od Nemaca kod Denkerka smišljali su kako da se sa tuđim žrtvama obračunaju sa nacistima. I Francuska

Milan Ružić: Ljudi i neljudi

27. mart 2019.

Ja, Ameriko, na dan kada se navršava dvadeset godina od dana kada si ti decu mog naroda počela ubijati, tvojoj deci ne želim smrt, već život Navršilo se dvadeset godina otkako su utihnule sirene, ali jecaji mog naroda su i dalje živi kao da su naši najdraži ubijeni juče. Danas, posle dvadeset godina patnje za onima kojih više nema, oni koji su ih u grob oterali, smatraju se našim najboljim prijateljima i uzeti su za najviše savetnike naroda koji su zatirali. Država, ili države, koja je sebe ustanovila koljući i pucajući na domorodački narod danas više ne kolje i ne puca, već bombarduje, jer je za klanje i pucanje ipak

DIC Veritas: IN MEMORIAM krajinskim izbjeglicama žrtvama u agresiji NATO na SRJ

26. mart 2019.

  Nekada su imali zavičaj koji se zvao Krajina. Vjerovali su da ga ne mogu izgubiti jer su bili pod zaštitom UN-a.U proljeće i ljeto 1995. godine Hrvati im, uz pomoć tih isitih zaštitnih snaga, oteše zavičaj a njih prognaše. Bili su naivni što su vjerovali da “zaštitne snage” njih treba da štite. MAJINO NASELjE, 24.04.1999.  Ivančević Ivan (1992), Volarević Damir (1970), Volarević Radivoj (1972), Ilić Gordana (1924), Ivanović Marko (1995); BATAJNICA, 18.04.1999. Rakić Milica (1996); PALIĆ, 27.05.1999. Alavanja Jeka (1929); SURDULICA, 31.05.1999.  Popović Slavko (1939), Janjanin Bogdanka (1923), Vučković Milanka (1934), Slijepčević Milan (1909), Malešević Danica (1931), Pavković Đorđe (1954), Budisavljević Petar (1939), Napijalo Dragić (1929), Žigić Rade (1947),

Predlog da NATO leči naše građane obolele od raka

26. mart 2019.

Predložićemo Jensu Stoltenbergu mirno rešenje spora. Ako bismo postigli dogovor da NATO o svom trošku leči građane Srbije obolele od raka u najboljim bolnicima u Nemačkoj i najsavremenijim lekovima, onda bismo odustali od tužbi. Nedavno smo se obratili kancelariji generalnog sekretara NATO-a i on nam je za sedam dana odgovorio da će nas primiti u Briselu oko 15. aprila”, kaže profesor međunarodnog krivičnog prava dr Sreto Nogo, predsednik Udruženja građana „Osiromašeni uranijum”. Dve hiljade ljudi iz Beograda i ukupno četiri hiljade iz cele Srbije obratilo se ovom udruženju sa medicinskom dokumentacijom, posle prošlogodišnjeg profesorovog intervjua za „Politiku”. On je tada apelovao da se jave oboleli od raka iz svih krajeva

NAJNOVIJE VIJESTI

Dara Banović

Dara Banović, iz sela Veliko Palančište, opština Prijedor, Republika Srpska, je živi

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA