arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Hronologija NATO zločina: 30. maj – raketiran Varvarin, poginulo 10 civila

30. maj 2019.

Pogođena je i specijalna bolnica za tuberkulozne bolesnike, starački dom, dva paviljona u centru za izbeglice u Surdulici. Živote je izgubilo najmanje 17 djece i nemoćnih staraca Na današnji dan tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju bombardovan je most preko Velike Morave u Varvarinu. Poginulo je 10, a teško ranjeno 17 mještana te varošice. Bila je Sveta Trojica, vašar i pijačni dan. Nešto posle 13 časova NATO bombarderi u prvom naletu srušili su most preko Velike Morave i usmrtili troje ljudi. Vratili su se posle pet minuta kada su mnogi već pritekli u pomoć povrijeđenima. Tada je poginulo još sedmoro mještana Varvarina, a više desetina ranjeno. Najmlađa žrtva Sanja

Vojne spomenice uručene pripadnicima 549. motorizovane brigade

29. maj 2019.

Pripadnicima 549. motorizovane brigade i članovima porodica poginulih starešina, vojnika i civilnih lica u sali Narodnog pozorišta u Leskovcu uručene su vojne spomenice povodom dvadesetogodišnjice odbrane otadžbine od NATO agresije, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane. Ratni komandant 549. motorizovane brigade general u penziji Božidar Delić, general u penziji Vladimir Stojiljković, načelnik Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije brigadni general Savo Iriškić i komandant Trećeg centra za obuku pukovnik Slađan Cvetković uručili su vojne spomenice članovima porodica poginulih pripadnika 549. motorizovane brigade, ratnim pripadnicima brigade koji su penzionisani i premešteni i aktivnim pripadnicima Trećeg centra za obuku koji je pravni sledbenik prizrenske brigade. Komandant Komande za obuku general-potpukovnik Đokica

Junak sa Paštrika živi od nadnica

28. maj 2019.

Andrija Lukić (41), vojnik iz čuvene bitke i akter sjajnog filma emitovanog u nedelju veče na RTS. Dobrovoljac iz Podujeva danas je raseljeno lice u Merdaru Poručio bih mladima da, kao što smo i mi tada voleli i branili svoju državu, i oni poštuju našu Srbiju, jer je ona naša kuća. Film o bitkama za Paštrik, koji je emitovan u ponedeljak uveče na RTS, snimljen je izvanredno! Sve je tako autentično, da prosto ne bi moglo bolje da se snimi, niti uradi – poručuje Andrija Lukić (41), jedan od aktera filma i ratnika koji se na licu mesta borio sa teroristima UČK, potpomognutim NATO avijacijom. Dobrovoljno se prijavio za služenje

Dušan Buković: Adam Pribićević o uzrocima ANGLO-AMERIČKOG bombardovanja izvesnih srpskih gradova

27. maj 2019.

Imajući i vidu da se to sve radilo po planu izvesnih tajnih i javnih anglo-američkih struktura, da u neblagodarnoj i kratkoročnoj Jugoslaviji uspostave tiranski, eksperimentalni, fabijanski, intermarijumski, bundističko-boljševički i antisrbski komunistički poredak pod upravom imperijalističkog lakeja, velikohrvatskog firera Josipa Broza Tita, koji trune u faraonskoj mogili u izvikanoj „Kući cveća“ u Beogradu-Josipgradu, gde mu se i danas klanjaju izvesni poltroni i opoptunisti na sramotu junačke Srbije (Vidi: Dan Smoot, The invisible government, The Americanist Library, Published by Western Islands – Boston – Los Angeles, 1965). Od naročitog značaja je svedočanstvo Adama Pribićevića o uzrocima bezobzirnog i nemilosrdnog anglo-američkog bombardovanja srbskih gradova u toku Drugog sv. rata, zato bismo reprodukovali izvesne

Kad se otadžbina branila na Paštriku

26. maj 2019.

Bitka je ostala zabeležana kao odlučujuća bitka za kopnenu ofanzivu NATO pakta. Za NATO, kako je navodio glavnokomandujući general Vesli Klark, bilo je to pitanje da li će se prolivati krv američkih vojnika Na današnji dan pre 20 godina počela je kopnena ofanziva UČK snaga iz pravca Albanije. Počela je bitka na planini Paštrik koja je bila odlučujuća u poslednjim danima rata. Bitka na Paštriku je drugi deo kopnene ofanzive koju su iz pravca Republike Albanije ka Kosovu i Metohiji pokušali da izvedu UČK teroristi u saradnji sa NATO snagama i regularnim jedinicama Vojske Albanije. Kad je postalo jasno da ofanziva na Košarama nije dala rezultate i da u tom

ZEČEVIĆ: Savezničko „silovanje Srbije“

26. maj 2019.

Kako je Čerčil odlučio da nemilosrdnim bombardovanjem Srbije podrži Tita i šta su britanski oficiri o tome rekli Božidaru Zečeviću. Svakog Vaskrsa u Beogradu održava se pomen hiljadama nevinih žrtava jedne na prvi pogled sulude ideje, strategije slamanja srpskog duha i vitalnih nacionalnih interesa, kojom je u drugoj polovini Drugog svetskog rata surovo i dosledno rukovodio naš formalni saveznik, britanski premijer Vinston Čerčil. Ova se strategija ogledala, između ostalog, u seriji masivnih bombardovanja Srba, kao da se radi o nekom neprijateljskom narodu, iako se srpski narod prvi digao protiv Hitlera u porobljenoj Evropi 27. marta 1941. i jedini pružio ruku Engleskoj, koja se tada jedva držala. Umesto da im nekako

ISPOVEST ŽRTVE ALBANSKIH TERORISTA: Živim sa dva metka i čak 50 gelera u telu

25. maj 2019.

Robert Stipić iz Grdelice, tokom NATO agresije preživeo napad iz zasede. Oko mene svi su bili povređeni. A onda nas je pogodila nova raketa Robert Stipić (48) iz Grdelice već dvadeset godina živi sa stravičnom uspomenom na NATO agresiju i kosovsko ratište, kada je samo pukom srećom, kao pripadnik Vojske SRJ, uspeo da preživi napad albanskih terorista iz zasede. Na to ga svakodnevno podsećaju i dva metka i više od 50 gelera, koje lekari nisu smeli da izvade iz njegovog tela. Jedan kuršum ostao je zaglavljen blizu kičme, a drugi u preponi, zbog čega je ostao invalid. Tog 29. maja, pre tačno 20 godina, Robert je na Kosovu pogođen sa

Mond diplomatik: Najveća lažna vijest s kraja 20. vijeka

23. maj 2019.

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije /SRJ/ 1999. godine, koje je trajalo 78 dana, hranjeno je medijskim lažima s ciljem usklađivanja mnjenja zapadnog stanovištva sa stavom vlasti glavnih država, a glavni dezinformatori su bile zapadnjačke vlade, NATO i najugledniji mediji, piše francuski „Mond diplomatik“. Autori Serž Alimi i Pjer Ramber ističu da neke od posljedica ovog rata i dalje imaju težinu u međunarodnom životu. „U vrijeme prvog rata od njegovog nastanka 1949. godine, NATO je odlučio da napadne državu koja nije prijetila nijednoj državi članici. Izgovor je bio humanitarni motiv i djelovao je bez mandata UN. Takav presedan je poslužio SAD 2003. godine u vrijeme invazije na Irak, takođe potpomognut kampanjom

Znam kako je poginuo svaki vojnik na Paštriku

23. maj 2019.

General u penziji Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade koja je učestvovala u borbi na Paštriku, izjavio je danas da je zadovoljan što je doživeo da se posle 20 godina glasno govori o običnim vojnicima koji su učestvovali u toj borbi, koja je zajedno sa onom na Košarama bila ključna za zaustavljanje kopnene intervencije na Srbiju 1999. godine, prenosi Tanjug. „Drago mi je što sam posle 20 godina doživeo da se govori o tim vojnicima i tome šta su sve ti dečaci izdržali braneći svoju otadžbinu. Mi starešine smo profesionalci, školovani smo za to, ali vojnici, mladi ljudi koji su se zbog godišta silom prilika zadesili na odluženju vojnog roka

„Mi tada nismo gledali koja sila napada i koja je jačina te vojske, mi smo branili svetinju, Srbiju, do zadnjeg“

22. maj 2019.

Da nije bilo pobeda na Košarama i Paštriku, mi ne bismo imali kumanovski Vojno-tehnički sporazum o prekidu neprijateljstava, imali bismo bezuslovnu kapitulaciju iz koje ne proizilazi Rezolucija 1244 Dokumentarno-igrani film „Ratne priče sa Paštrika“ premijerno će biti prikazan u Domu Garde na Topčideru, 23. maja u 20 časova. Film će, takođe, premijerno biti emitovan na dvadestogodišnjicu početka borbi na Paštriku, 26. maja u 21 čas na Prvom programu RTS-a. Bitka na Paštriku je primer vojničke snage, veštine, profesionalizma, besprimerne hrabrosti, i pobede, ali i deo naše zaboravljene istorije, planski i namerno zaboravljane, koja na ovaj način postaje deo našeg svakodnevnog života. Najveći deo Srbije nije čuo ni za planinu pod

Hronologija NATO zločina: 22. maj – bombardovana termoelektrana „Kolubara“

22. maj 2019.

Prema podacima Pentagona, za 60 dana agresije na SRJ NATO avijacija je dejstvovala sa više od 14 000 vođenih i nevođenih bombi Na meti NATO agresora šezdesetog dana bombardovanja Savezne Republike JUgoslavije našla su se elektroenergetska postrojenja. Bombardovana je termoelektrana „Kolubara“ u Velikim Crljenima. U napadu je povrijeđeno 11 ljudi. Gađana su ista mjesta na koja je u prethodna tri napada dejstvovano grafitnim bombama. Pogođena su i razvodna postrojenja trafo-stanica u blizini. Oko 2.30 sa četiri grafitne bombe pogođena su postrojenja „Elektroistoka“ u Brzom Brodu. Karbonskim vlaknima pokriveno je oko 15 hektara zbog čega je došlo do lančanih kratkih spojeva koji su prouzrokovali raspad mreže. Niš, Leskovac, Vranje i Prokuplje

SEĆANjE NA HEROJA SA KOŠARA: Odata počast Goranu Ostojiću

22. maj 2019.

U Jagodini je u utorak održana komemorativna svečanost povodom pogibije komadanta 63. padobranske brigade Gorana Ostojića na Košarama u borbi sa albanskim teroristima U Jagodini je u utorak održana komemorativna svečanost povodom pogibije komadanta 63. padobranske brigade Gorana Ostojića na Košarama u borbi sa albanskim teroristima. Svečanost je održana na terenima osnovne škole, koja nosi ime Ostojica, a učestovali su padobranci 63. padobranske brigade Vojske Srbije, pripadnici specijalne vojne jedinice, karatisti Jagodine i Gornjeg Milanovca, izviđači… Njih je pozdravio major 63. padobranske brogade Milovan Ilić, a svečanost je počela polaganjem venaca na spomen bistu Ostojiću u holu škole i padobranskim skokovima. Padobranci su nosili zastavu Srbije i zastavu 63. padobranske

DA SE NE ZABORAVI: NATO bombama hteli da nam zatru potomstvo

20. maj 2019.

Na današnji dan, na praznik Spasovdan pre dve decenije, Alijansa bombardovala KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu Sve se zatreslo, odjednom. Zemlja, zidovi, prozori, bolnički kreveti. Sasula su se stakla, pomešala sa ciglama i, sve je poletelo. Prostor su ispunili, jači od eksplozije, jauci očajnih pacijenata. Do njih su gotovo leteli lekari i sestre. Užas i panika zagospodarili su i porodilištem u kome je petnaestak beba upisivalo prve dane života. Dvadeseti maj, 1999. godine, Spasovdan, a pedeset osmi dan NATO napada na SRJ. U 446. naletu bombardera smrtonosni projektili usmereni su na Kliničko-bolnički centar „Dragiša Mišović“, na beogradskom Dedinju. Nije bilo spasa za pacijente na klinici za neurologiju. Zora Brkić, Branko

Pokrenuta inicijativa za podizanje spomenika u Novom Sadu ŽRTVAMA NATO AGRESIJE

17. maj 2019.

Srpska desnica pokrenula je danas inicijativu za izgradnju spomenika žrtvama NATO agresiji u Novom Sadu. “Od 24. marta do 10. jula 1999. godine Novi Sad kao i čitava teritorija tada Savezne Republike Jugoslavije bila je zasuta bombama NATO agresora. Ni danas, 20 godina od bombardovanja u kojem je stradao i veliki broj Novosađana ne postoji spomen obeležje posvećeno žrtvama ovog stravičnog zločina. Kako bi sačuvali sećanje na sve stradale, ali i opomenu da ne smemo nikada više dozvoliti stradanje našeg narod, Srpska desnica pokreće inicijativu da se u Novom Sadu podigne spomenik žrtvama NATO agresije” stoji u saopštenju. Peticija za podizanje spomen obeležja moći će da se potpiše na štandovima

KOMENTAR: Žrtve

17. maj 2019.

Dve decenije od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju nismo prebrojali žrtve najvećeg zločina u našoj novijoj istoriji Propust, objektivni razlozi ili politički motivi? Koji je razlog što i dve decenije od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju nismo prebrojali žrtve najvećeg zločina u našoj novijoj istoriji? Stradale poimence ne znamo, ali dobro znamo da je za 78 dana bilo 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Koga su ubili? Znaju samo oni koji su ostali da ih se sećaju i oplakuju. Mi ostali ćutimo, procenjujemo, odlažemo… Tako smo odlagali i ćutali i o Jasenovcu. Na

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA