Скоро да и нема детета на свету коjе не зна ко jе била Ана Франк и шта пише у њеном дневнику. Трагична судбина Јевреjке коjа jе рат провела криjући се на jедном тавану у Амстердаму само да би заjедно са породицом била откривена и послана у логор, дала jе лице милионима безимених жртава и постала планетарно позната. А да ли сте чули за Тању Савичеву?
Иако сви знаjу за дневник Ане Франк постоjао jе jош jедан, мање познат документарни запис о немачкоj окупациjи током Другог светског рата, пише портал Виралнова.
Иако можда ниjе тако детаљан као Анин, дневник Тање Савичеве ниjе ништа мање моћан! Он и данас служи као подсетник на страхоте коjе су проживљавали цивили у окупационим зонама током нацистичке инвазиjе.
Ово jе њена прича:
Татjана Николаjевна Савичева била jе совjетска девоjчица. Њен живот пре рата ниjе се много разликовао од живота милиона руске деце. Отац jоj jе умро кад jе имала шест година, па jоj jе маjка остала сама са петоро деце — девоjчицама Тањом, Евгениjом и Нином и дечацима Михаилом (Мишом) и Леонидом (Љоком).
Савичеви су планирали да лето 1941. проведу у селу, али их jе напад на Совjетски Савез 22. jуна у томе спречио. Сви сем Мише, коjи jе раниjе отишао, одлучили су да остану у Лењинграду. Управо оваj поступак за породицу Савич показаће се кобним.
Породица jе помагала совjетску воjску — Мариjа jе шила униформе, Љока jе радио као проjектант у министарству ратне морнарице, Жења у фабрици мунициjе, Нина на изградњи градске одбране, а уjаци Васjа и Љоша у противваздушноj одбрани. Тања jе, када jоj jе било само 11 година, ископавала ровове.
Неколико дана након што се Нина jедноставно ниjе вратила са посла, маjка jе Тањи дала Нинину свеску. Њу jе Тања користила да започне мали дневник. Раниjе, Тања jе имала прави, обимниjи дневник, али га jе спалила када ничега другог ниjе имало за огрев.
Сваки дан, Тањина сестра Јевгениjа устаjала jе пре зоре. Ходала jе неколико километара до фабрике у коjоj jе производила нагазне мине радећи у две смене. Сем тога, донирала jе крв. Услед свега тога, њено тело jе ослабило, па jе умрла у фабрици 28 децембра 1941. године.
Кратки записи коjе jе Тања направила у свом дневнику показуjу сав хорор са коjим се сусрела почев од тог дана:
Жења jе умрла 28. децембра у подне 1941.
Бака jе умрла 25. jануара у 13х 1942.
Љока jе умро 17. марта у 5 уjутру 1942.
Уjак Васjа jе умро 13. априла у 2х после помоћи 1942.
Уjак Љоша jе умро 10. маjа у 16х 1942.
Маjка jе умрла 13. маjа у 7:30 уjутру 1942.
Савичеви су умрли.
Сви су умрли.
Тања jе остала сама.
Августа 1942, Тања jе постала jедна од 140 деце спашених из Лењинграда и доведених у село Красни Бор.
Анастасиjа Карпова, учитељица у тамошњем сиротишту, послала jе писмо Тањином брату Михаилу, коjи jе био ван Лењинграда: „Тања jе жива, али не изгледа здраво. Доктор, коjи jу jе скориjе посетио, каже да jе веома болесна. Потребни су jоj одмор, посебна нега, добра исхрана, боље окружење и, пре свега, маjчинска брига.“
Маjа 1944, услед погоршања стања, Тања jе послата у болницу у селу Шатки, где jе умрла месец дана касниjе, 1. jула, услед цревне туберкулозе.
Нина и Михаил су се вратили у Лењинград након рата. Михаил jе за време рата био у селу, а Нина се ниjе вратила кући не зато што jе умрла, како су Савичеви мислили, већ зато што jе, као узорна радница, хитно пребачена до Ладошког jезера и евакуисана.
Данас jе оригинал Тањиног дневика изложен у Лењинградском историjском музеjу, а jедина копиjа на Спомен гробљу Пискарjовскоjе.
Извор: DNEVNE
Везане виjести:
ЗАБОРАВЉЕНИ ПОКОЉ У ПАНЧЕВУ: Нацисти су издвоjили 36 људи, а онда…
One Response
Lenjingrad je bio dok je bio pod crvenom okupacijom sad se zove Sankt-Peterburg , a ti što su ubili cara nek šire negde drugde svoju istoriju …