Светозар Црногорац: Партизани су у Херцеговини наставили усташку мисију истребљења Срба

Говорим о теми коjа кореспондира са усташтвом, а коjу сматрам изузетно важном, а чини ми се да jоj се не посвећуjе никаква пажња, што може бити кобно за народ Источне Херцеговине.

Светозар Црногорац

Већ неколико година пажљиво пратим дешавања у нашем суседсву у Западноj Херцеговини. Пратим њихове саjтове, политичке емисиjе на хрватским телевизиjама и посебно Католички тjедник, лист Католичке цркве, коjа jе иначе жила куцавица хрватског народа и творац свих зала коjи су кроз виjекове сналазили наш народ а по мом мишљењу и окорела злочиначка организациjа.

Ви се обично снабдевате по Мостару, Чапљини а неретко и у Широком бриjегу – матици усташтва у Херцеговини. Они су вероватно веома љубазни, неретко вас услуже кафом и ракиjом, продаjу вам све живо. Ви уредно плаћате и враћате се задовољни са причом како су Хрвати гостопримљиви и воле Србе. Срећни сте што им продаjете месо и воду за мале паре не размишљаjући да они немаjу где друго да купе квалитетне производе.

Не знам да ли знате, али они су прошле године основали нови ХОС. Процените сами да ли jе то безазлено.

Да вас само подсетим, ХОС jе уз помоћ хрватских државних воjно-полициjских jединица разорио српску долину Неретве, све са Мостаром, протерао народ, попалио и опљачкао села и имовину, узурпирао српске станове у Мостару, Чапљини и шире, срушио и минирао до темеља већину српских храмова од Неума до Коњица, а међу њима и Саборни Храм свете Троjице у Мостару и средњовjековну Задужбину Милорадовића у Житомислићу као и спомен цркву Сабора Српских светитеља у Пребиловцима, са 4.000 извађених жртава из тринаест херцеговачких jама.

Покушаj заузимања Невесиња ниjе успео, а намерачили су се и на Требиње.

Оно што нису успели ратом покушаваjу у миру. Седиште Бискупиjе jе сада померено источно – у Требиње. Њихови фратри се муваjу по нашим општинама.Траже гробове католичких свештеника из времена Аустро-угарске. Обнављаjу катедралу у Фочи, а нашли су и цртеж католичке цркве коjа jе требала да се гради у Гацку. Невероватно jе да чак и за муслимане тврде да су хрватског порекла. У свим своjим општинама подигли су велелепне споменике усташама.

 Ред jе да београдске улице понесу имена знаменитих Гачана

Клуб Гачана у Београду jе  у априлу месецу поднео захтев Скупштини града Београда да именуjе улице са називима Стоjана Ковачевића, Богдана и Светог Петра Зимоњића, Саве Владиславића, Гатачка такође да добиjе своjу улицу, а и да се немушто названа Подруговићева преименуjе у улицу Тешана Подруговића. Приложили смо и њихове биографиjе и очекуjемо позитиван одговор градске управе и надлежне комисиjе.

Булевари у Мостару носе називе Мила Будака и Анте Старчевића. Главном културном центру у Мостару су дали име Стjепана Косаче по оснивачу српске Херцеговине Шћепану Косачи, коjи и данас има цркву у Горажду. Кажу да jе Марко Краљевић Хрват, а ћирилица старо хрватско писмо. Краду нам и гусле, кажу да jе то њихов стари инструмент.

Питам се ко jе са наше стране потписао глуп и штетан споразум о безбедном пресељавању Хрвата из Вареша из средње Босне у замену за неколико цистерни горива. Зар ниjе могао питати где ће се населити?

А лукави Фрањо их насели на нашу лиjеву обалу Неретве у српска села Тасовчиће, Клепце и остала и основа Шушково, Бобаново и слична мjеста у протjераним српским селима и поред празне Хрватске са протjераних 500 000 Срба. Праведно би било да се врате у њихов Вареш, а наше избеглице на своjа имања.

Никако не би смели продавати нашу земљу новом усташлуку.

Они сањаjу Хрватску са Санџаком, Воjводином и Боком Которском. Границе за сада виде на Дрини.

Дакле, они нису задовољни постоjећим резултатом. Пре свега мислим на католичку цркву, jедну кроз виjекове добро организовану наци-организациjу, коjа утиче на државну политику и то не само државе Хрватске. Ако пажљиво посматрате оно што пиjани фратри говоре у крчмама Љубушког или Широког бриjега то се обично усвоjи у Хрватском, а потом и у Европском парламенту. Било би смешно да ниjе опасно и трагично.

Зато мислим да jе веома погубно свако шуровање са католичком црквом. Актери шуровања могу jедног дана завршити у Шурманцима, Бивољем брду или Видоњи, чим добиjу миг из Ватикана.

У Гацку jе у последњоj децениjи направљен велики помак у обележавањи и обзнањивању усташких злочина: Данићи, Придворица, Љесков дуб, Павлић, Изгори па ево напокон и Срђевићи. Остао jе Гостинац, Гатачко гарбуниште, Автовачки логор и jаме по Фазлагића кули.

А шта ћемо са партизанским злочинима? Дошло jе време да и о њима озбиљниjе проговоримо. Ту нам jе пред носом Зеленгора коjа jе затрпана побиjеним припадницима jугословенске воjске у отаџбини. Сумња се да jе тамо побиjено њих између 20 и 30 000 из Западне Србиjе а свакако их jе било и из Херцеговине. Само у поноре и jаму у Миљевини бачено неколико хиљада углавном млађих четника, укључуjући комплетан ђачки батаљон. За сваки случаj поубиjани су и сведоци. Ако смо људи морамо што пре пронаћи њихове остатке и достоjно их сахранити.

Херцеговину су партизани завили у црно, убиjено jе све што jе ваљало по било ком основу: солунци, свештеници, учитељи, судиjе, богати домаћини…. Антисрпска политика КПЈ о великосрпскоj хегемониjиjе инсталирана jе у оснивачком корену комунистичке партиjе, а разрађена jе на партиjским конгресима КПЈ у Вуковару и Дрездену 1924 и 1928. Сарадња комуниста са усташким покретом jе устоличена jош давне 1933. године. споразумом коjи су потписали Моша Пиjаде и Миле Будак.

Тито jе за антисрпске потезе увек увек потурао неког другог, да би он био “чист”. Касниjе jе било нових споразума коjи су увиjек релативизирани.

Петар Драпшин, Владо Шегрт, Миро Попара, Сава, Љубо, Стево Ковачевић, Милиjа Станишић и компаниjа, али и партизанске неписмене бедевиjе, другарице и скоjевке: Драгица Правица, Даница Ковачевић, Цмиљана Милошевић, Љубица Ивковић и сличне, сеjали су смрт и вршили терор по српском народу у Херцеговини: Трусина, Ластва, Зубци, Брани до, Љубомир, Мека груда, Мириловићи, Прераца, а за села у Гацку знате боље од мене.

Један од ретких споменика жртвама комунистичког терора подигнут jе у Љубињу (Фото: Миленко Јахура)

Они су спроводили официjелну линиjу КПЈ и маршала Броза и зато добили хероjска одликовања и генералске титуле. Нису то биле само грешке како то покушаваjу да прикажу одметнути партизански историчари, већ антисрпска револуциjа до истребљења српског народа, креирана jош приjе Првог свjетског рата у Ватикану и Аустроугарскоj о измишљеноj великосрпскоj хегемониjи, како би се лакше окупирале Србиjа и Црна Гора.

Следбеници аустро-угарског каплара, коjи се jош у претходном рату доказао злоделима вешања и убиjања српских сељака по Мачви, а за кога jош не знамо тачно ко jе и одакле jе, примили су у своjе редове окореле усташе и тако у другоj половини рата заjедно наставли антисрпску делатност коjу су спроводили док су били у усташама. Неретва, Лиjевче поље, Зидани мост, Камник, Зеленгора…су гробнице национално свесног српског народа.

Да се рат ниjе завршио питање jе да ли би ико претекао, а земља би била прекривена, пасjим гробљима’’. Ова два антисрпска покрета прилично су слична. Мало jе позната чињеница да су и партизани наше људе бацали у jаме. Антисрпска орjентациjа партизанског покрета траjе и данас, jер забашуруjе злочине и терор над сопственим народом а утемељена jе у неприродно нацртаним границама jугословенских република, данас независних држава.

Братству Ковачевића желим од Бога здравље, сваки берићет и велики пород.Нека се роди нови Петко и Стоjан, нови Видак и Мирко, нови кнез Видак, за слободу и добробит Гацка и Херцеговине.

Из говора Светозара Црногорца, председника Клуба Гачана у Београду,

у Срђевићима – 5. септембра 2015. год

Извор: Слободна Херцеговина

Везане виjести:

Историчари сложни: Невесињска пушка jе заправо Трећи српски устанак!

ЕКСКЛУЗИВНО: Патриjарх Иринеj подржао одржавање Херцеговачке академиjе!

Светозар Црногорац: Стара Херцеговина и њено растакање!

Стратишта Херцеговина – Јадовно 1941