Годишњица ликвидације припадника ТО РСК на “Миљевачком платоу“ 21. јуна 1992.

Двадесетпрвог јуна 1992. године Хрватска војска је напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша, у којем је  преузела контролу над простором од 108 квадратних километара и 7 села. Био је то први већи напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.

Вијеће безбједности УН-а 30. јуна исте године доноси Резолуцију 762 која осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што Хрватска одбија.

Тужан епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. И умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују српским заробљеницима, под пријетњом смрћу, да их бацају у крашку јаму у предјелу Љут у близини засеока Бачић.

Преживјели српски војници свједоче о стравичном ритму злочина и муклом одзвањању људских тијела која су се губила у јамској бездани. А јаме безданке су симбол затирања човјека у најбестијалнијем смислу, које у српском народу оживљавају најболније успомене из времена Другог свјетског рата.

Хрватска радиостаница Сплит у маниру крајњег цинизма емитовала је имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне са разним погрдама.

Од 17. јула до 1. септембра исте године хрватска страна је српској преко УНПРОФОРА предала 21 тијело која су била непокопана или покопана ван јаме и кости извађене уз помоћ спелеолога из поменуте јаме спаковане у 20 врећа. Међу костима из врећа потпуно је недостајало 8 лобања, тек неколико очуванијих имале су импресивне фрактуре крова лобање, док су остале биле дијелом здробљене а дијелом су имале само фрагменте костију. И међу осталим костима било је много оних са фрактурама и много разних коштаних фрагмената измјешаних са костима животињског подријетла, што је увелико отежавало идентификацију.

Од дијелова костију и дијелова тијела на српској страни је састављено 40 лешева, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док  је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе. Послије пада РСК, ни међународна заједница ни хрватска држава нису показали никакав интерес да се ти посмртни остаци ексхумирају и покушају идентификовати савременом ДНК-а методом.

Седамнаест преживјелих заробљеника су, након тортура у затворима „Кулине“ у Шибенику, „Лора“ у Сплиту и „Керестинац“ у Загребу, размијењени у Неметину 14. августа 1992. године.

Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је и на видеозапису од оних који су га и починили, која се непосредно послије догађаја, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео клубовима широм Европе.

Без обзира на постојање обиља валидних доказа, који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права, за злочин на Миљевачком платоу нико није процесуиран пред Хашким трибуналом.

А након дугогодишњег вођења кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је у септембру  2014. године прогасио кривим  Анту Бабца (1965), комадира десетине војних полицајаца ВП Шибеник и Мишу Јаковљевића (1971), припадника те десетине, што су дана 23. јуна 1992. године у поподневним сатима у Нос Калику, док су водили и обезбјеђивали групу ратних заробљеника са Миљевачког платоа, који су обављали асанацију терена тј. скупљали претходно побијене саборце, из ватреног оружја усмртили ратног заробљеника Мирослава Суботића (1935) из Ервеника, те првог осудио на 3 године и 8 мјесеци а другог на три године затвора. Овај предмет се по жалби оптужених од новембра 2014. године налази пред Врховним судом РХ, чију одлуку чекају на слободи.

Извор: ВЕРИТАС

Везане вијести:

За злочин на Миљевачком Платоу још нико не одговара

Линта: У Загребу нема политичке воље да се казне злочини над …

Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији …

И ХРВАТСКА ЖЕЛИ ПАРАДУ: Хрвати ће парадирати у име …