Штрбац: Студија о одрживом повратку – утопија

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да jе Студиjа о одрживом повратку српских избjеглица у Хрватску, коjа jе представљена у Загребу, „фатастична, али утопиjска“.

„То jе озбиљан, реалан и поштен приjедлог. Сви у избjеглиштву би се тиме задовољили. Да имаjу право избора и да се пред њих не постављаjу ригорозна правила коjа се сад постављаjу, али колико jе то реално – то jе велико питање“, изjавио jе Штрбац за Срну, коментаришући Студиjу, коjу су урадили социолози са загребачког Универзитета Милан Месић и Драган Багић.

Према његовим риjечима, од донаторске конференциjе, чиjим учесницима ће сугестиjе двоjице загребачких социолога бити упућене, очекуjе се око 400 милиона евра, коjи би требало да буду распоређени на четири земље бивше Југославиjе, а то jе довољно за рjешавање наjугрожениjих социjалних случаjева.

„Без далеко већег доприноса међународне заjеднице, у материjалном и сваком другом смислу, земља као што jе Хрватска, коjа jе презадужена и коjоj, према неким предвиђањима, приjети грчки сценарио, не може риjешити питања избjеглица“, оциjенио jе Штрбац.

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица из Хрватске у Србиjи Миодраг Линта изjавио jе за Срну да се у Хрватскоj и даље масовно крше људска права и она ниjе испунила европске стандарде из поглавља 23 – Правосуђе и људска права, приликом преговора о приступању ЕУ.

„Тачно jе да повратак у Хрватску више ниjе у пуноj мjери безбjедносно питање, али суштинско питање jе досљедно поштовање људских права, а то у Хрватскоj и даље ниjе случаj“, рекао jе Линта.

Он сматра да су Срби, а нарочито они избjегли и прогнани, и даље грађани другог реда у Хрватскоj и да jе то, како jе рекао, приjе свега политичко питање и да се на том нивоу мора рjешавати.

Студиjа о одрживом повратку српских избjеглица у Хрватску представљена jе jуче у Загребу, а хрватски предсjедник Иво Јосиповић том приликом jе изjавио да повратак у Хрватску „више ниjе безбjедносно, већ у првом реду економско и социjално питање“.

Аутори студиjе сматраjу да треба траjно риjешити избjегличка питања, али оставити људима да касниjе миjењаjу те одлуке, односно да се могу слободно кретати између земље свог приjекла, земље избjеглиштва и неке треће земље, jер им то оставља веће животне могућности.

Они сматраjу да избjеглицама/повратницима треба дати слободу да сами изаберу траjно рjешење и да пред њих не треба постављати временска ограничења око располагања имовином и правима.

Извор: