СТРАХОТЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА: Филм „Заборављени геноцид“ приказан на фестивалу „Европа око Европе“

Мирјана Валтер: Било је веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли

Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама.

– Било је изузетно тешко и веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли. Много тога није било подношљиво за гледање – истиче, за „Новости“, Мирјана Валтер.

Она је са својим француским колегом дуго истраживала архиве, док су материјал склапали последњих годину дана.

– Изненађујуће је да су усташе, без имало устручавања, документовале страхоте које су чиниле, што је запањило и нас и историчаре – наглашава Де Рувр.

Филм, који траје 55 минута, сачињен је највећим делом од оригиналних снимака из оног времена. У филму учествују и двојица историчара, британски – Рори Јеоманс и шведски – Раду Харалд Дину.

– Материјал смо пронашли у „Филмским новостима“ и београдској Кинотеци, а уз домаћи, коришћен је и страни архив. Неки од ових снимака ретко су виђани до сада – истиче Валтер.

На почетку филма следи упозорење да неке сцене могу да повреде и шокирају гледаоце. Истакнуто је да су усташки злочини неко од најстрашнијих сцена хорора из Другог светског рата. Наводи се историјски ток, од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до разбуктавања хрватског национализма који је, уз помоћ националистичке хрватске католичке цркве, хтео насилно да разбије Југославију.

Приказан је и портрет Анте Павелића, од стварања усташког покрета, преко његовог удруживања с ВМРО на убиству краља Александра – у чему је био наручилац, до тражења помоћи у Аустрији и Италији међу фашистима.

На оригиналним архивским снимцима види се и одушевљење Хрвата на дочеку нациста у Загребу, док је Павелић, како се наглашава, прихваћен као херој нације. Снимци који су поткрепљени коментарима истичу расне законе које је усташки режим увео против Срба, Јевреја и Рома, стварање гета и концентрационих логора, уз напомену да је етничко чишћење, на стварању етнички чисте Хрватске, започело већ крајем априла 1941. године.

Показује се систематско уништавање српске православне цркве и свештенства, као и масовно присилно покрштавање, протеривање и убијање Срба, са улогом коју је Миле Будак имао у томе. У филму се истиче да су усташе намеравале да затру све српске и православне трагове у Хрватској, да су људи губили читаве породице, док се за то време, за Хрвате, према приказаним снимцима, живот наоко одвијао сасвим нормално. Све је документовано стравичним снимцима егзекукција.

Наглашено је постојање осамдесет концентрационих логора, јединих у Европи којима нису управљали нацисти, међу којима је био и злогласни Јасеновац, са масовним убиствим вршеним на најсуровији начин.

– Усташе су организовале такмичења ко ће жртвама више одсећи ушију и носева или ископати очију, да би их поклонили Павелићу – истиче Раду Харалд Дину, и наводи да је нашао више писаних траговова који то поврђују.

Његов британски колега Рори Јеоманс је подсетио на то да су због стравичног покоља у Јасеновцу и суровости усташа чак и Немци и Италијани од њих тражили да се смире.

Приказани су и фотографски записи како су усташе, одлазећи, 1945. покушале да затру трагове у Јасеновцу, а наведено је и како су онда, уз заштиту Ватикана, али и Црвеног крста, многи од њих успели да се докопају Латинске Америке.

– Британци и САД су знали да се Павелић крио у Риму – потврђује Јеоманс, и истиче да је усташе, затим, ЦИА пратила у Аргентини и другим земљама, али да су оне несметано живеле.

Филм је урађен за француску телевизију Сва историја, где је, пре фестивала, приказан крајем фебруара.

ЈЕДИНИ ДЕЧЈИ ЛОГОР

У филму је наведено да су многа деца убијана гасом или остављена да умру од глади, као и да је у НДХ постојао једини дечји логор. Истиче се да је тако настрадало 20.000 најмлађих, а наглашена је и хумана улога Диане Будисављевић, која је успела да спасе најмање 8.000 деце. Наводи се да је за време усташког режима убијено између 500.000 и 800.000 људи, од чега најмање 350.000 Срба, 60.000 Јевреја и 28.000 Рома.

Аутор: ГОРАН ЧВОРОВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ