Стојан Протић 1921. године: Видовдански устав, овакав какав се предлаже, је гробар Србије и српства

Стојан Протић је био у праву, баш као што знамо да се његово „пророчанство“ остварило тачно у годину, јер се Југославија распала 1941. године, 20 година након овог разговора, а потом након поновљеног експеримента, још једном дефинитивно 1991. године.

Пише: Горан Петровић

Веровали или не, и ја сам једном плакао. Не као дете, наравно, већ као одрастао човек пре петнаестак година. Зашто? Да ли ми се нешто десило? Нешто непријатно и болно? Да ли ми је неко умро или сам доживео неки материјални губитак? Не, ништа од тога.

Плакао сам читајући једну књигу. Нешто љубавно или неку драму? Не, није ни то у питању. Плакао сам, читајући једну књигу са историјском тематиком, односно један њен део. Реч је о књизи господина Милана Ст. Протића „Успон и пад српске идеје“, односно поглављу насловљеном са „Један извор“ у коме је објављена забелешка Петра Kуновчића, инспектора Министарства унутрашњих послова, насловљена са „Мој први и последњи разговор са Стојаном Протићем, бившим председником Министарског савета Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, вођен 16. марта 1921. године.“

До овог документа о разговору свог славног претка са поменутим Kуновчићем, господин Протић је дошао сасвим случајно љубазношћу једног Београђанина у чијем поседу се налазила! Пошто је разговор вођен непосредно пре доношења „Видовданског устава“ он је био главна тема разговора. Господин Протић је, наиме, био велики противник овог устава којим је Kраљевина СХС устројена као унитарна парламентарна монархија, па је овом приликом детаљно образложио разлоге свог противљења. Али, да не дужим. Покушаћу да вам из овог излагања предочим најинтересантније детаље.

„Видовдански устав, овакав какав се предлаже, је гробар Србије и српства“, рекао је Протић и наставио: „Ја сам од уједињења до данас у више наврата обишао целу земљу, а нарочито Словенију и Хрватску, где сам разговарао са многим политичарима и генералима.

Тако сам видео и утврдио шта они желе и шта траже, али и шта и како раде и дошао до закључка да се о Словенији и Словенцима нема шта причати, јер су они из рачунице пришли нама Србима, да их целог века хранимо и издржавамо. Они ће нам „исисати крв на памук“. Они су негативна и деструктивна нација као и Хрвати, који ће првом приликом продати непријатељима нашу и њихову слободу… који ће нам исисати крв преосталу од Словенаца, отети нам оно што нам ови нису отели и потпуно нас физички уништити…

Не треба заборавити да Хрвати сада траже само три жупаније – Загребачку, Вараждинску и Бјеловарску и зато треба искористити ову њихову скромну жељу и то им одмах дати, јер ће они за 10 година тражити границе до Београда и Земуна… када им дамо то што је њихово они ће нас брзо молити да их примимо у нашу масну и богату Србију, али ми то не смемо учинити никада на вјек и вјекова, јер то су мајстори са мора и са сува, који ће нам крв исисати и узети све положаје у држави, од министарских и генералски до пандурских… ући ће у привредни и државни апарат и никад их се нећете курталисати, а овај устав ће им све то омогућити… друго, наш динар је сада раван швајцарском франку, а ми га уништавамо… од уједињења до данас ми смо у земљу унели преко осам и по милијарди фалсификованих аустријских круна, да би их наша браћа мењала за динар у размери од четири круне за један динар и то у тренутку када се у Бечу један динар плаћа 2.000 круна… ми немамо памети, али имамо добру валуту и добру војску…

Енглеска је памећу и здравом валутом – фунтом – освојила цео свет, а ми своју валуту уништавамо баш као и војску, спајајући је с рђавим војницима пропале аустријске војске… треће, наш пензиони фонд је најбољи, најсолиднији и најскупљи у Европи, с обзиром на број улагача… у њему има 160 милиона златних динара, који ће након усвајања устава отићи на неке пречанске спрдње… (као што је и слутио господин Протић, овај фонд је потрошен на изградњу другог крака железничког колосека Стара Пазова – Винковци!?)… четврто, нејделикатније и најтеже, а то је такозвано инвалидско питање, које нам намеће Европа, а нарочито Енглеска, по којем ћемо (када створимо унитарну државу) морати да хранимо и издржавамо оне који су силовали наше сестре и жене, убили нам оца или брата, пљачкали нашу земљу, а нас отерали из отаџбине (Хрвате, Словенце и све оне који су били војници Аустро-Угарске монархије у рату против Србије)… пето, пустили смо Kатоличку цркву без борбе у нашу Србију, у коју није могла ни са борбом, ни без борбе да уђе од Немањића до 1918. године… да иронија буде већа по нас Србијанце, наше општине се утркују која ће пре дати бесплатно земљиште KЦ за подизање катедрала чак и тамо где католика уопште нема, као рецимо у Приштини… и што је још жалосније по нас Србе је што се бедни Приштинци заједно са свештенством нису постарали да у престоници краља Милутина подигну бар једну православну цркву… шесто, улазак KЦ у Србију, тешко је поделио ПЦ и високо свештенство на неколико фракција и уздрмао њене темеље… и на крају седмо, на места која су заузимали српски хероји, који су стварали ову државу која почива на њиховим костима, доћи ће црно-жути и они ће нам командовати и владати…

Све ће се то десити оног момента, када краљ Александар Kарађорђевић потпише Видовдански устав… оног момента када се на њега закуне, он ће одрубити главу Србији и српству за сва времена… јер уместо да они нама плаћају ратну штету, ми ће мо њима давати лавовски део штете коју ћемо добити од Немаца, задржавајући при том као слепци један мали део, део ратне штете коју смо својом крвљу стекли управо ми, чија је земља опустошена и разорена за три године окупације… последице доношења Видовданског устава ви који останете осетићете после 20 година, а тада ћете већ бити голи и боси, гладни и жедни, бићете несретници који су изгубили своју државу и слободу крвљу извојевану и постаћете туђе робље, као и они са којима сте се ујединили… послушајте ме док још има времена… нама Југославија не треба и зато ви који сте створили ову земљу, морате да спречите, ако треба и насилно, доношење овог устава!

У противном, дајем вам највише 20 година до потпуне пропасти.“

Сада сви знамо да је Стојан Протић био у праву, баш као што знамо да се његово „пророчанство“ остварило тачно у годину, јер се Југославија распала 1941. године, 20 година након овог разговора, а потом након поновљеног експеримента, још једном дефинитивно 1991. године.

А, шта је мудри господин Протић у Уставу који је сам написао нудио као алтернативу Видовданском уставу и унитарном устројству краљевине и зашто су ми када сам то прочитао још јаче грунуле сузе на очи, прочитаћете у следећој колумни!

Извор: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ