Степинац у Лепоглави – записи надбискупова чувара

У маjу мjесецу 2011.г.jавности jе представљена књига Дане Мирића  – Степинац у Лепоглави – записи надбискупова чувара.

Архив Срба у РХ може се похвалити да посjедуjе фонд Дане Мирић у коjем се налазе записи споменутог аутора о родноj Крбавици. Драго нам jе да фонд можемо проширити  и наведеном књигом коjа говори о  занимљивом и врло одговорном раду  Дане Мирића.

Оно чиме се књига бави jе приказ jавности затворског односа према Степинцу, те се жели демантирати неистина о затворскоj нехуманости, о Степинчевоj особноj драми и тешком затворском животу. Дане Мирић сматрао jе то своjом обавезом, будући да jе био непосредни свjедок, те jе као искусни милицаjац био ангажиран да буде надбискупов чувар. Књига  ниjе само његов храбри покушаj приказа правог стања, него се он показао способним писцем jедне приче коjу сматра истинитом.

Указану прилику Мирић jе изврсно искористио, ниjе се боjао, jер jе осjећао да jе радио часно и морално. Разочаран причама како jе приказиван боравак Степинца у Лепоглави, одлучио jе у своjе  име и у име  своjих другова, тадашњих милицаjаца, приказати jавности чињенице.

Настоjао jе обjаснити да су приче о Степинчеву тровању неосноване и измишљене.Читаjући књигу проматрамо однос унутар затворских зидина.Дане Мирић jе, нема сумње,  jедна савjесна особа  коjоj jе, као милиционару, било указано повjерење да буде чувар Алоjзиjу Степинцу, док  jе загребачки надбискуп издржавао затворску казну  у Лепоглави, након завршетка II свjетског рата.

Читаjући књигу уочавамо да су Степинца искључиво занимали самостална Хрватска и католичка црква.

Нажалост, католичка црква била jе судионик у уништењу српског народа, блиска jе била сурадња Анте Павелића и католичке цркве, поклано jе на стотине хиљада Срба само зато што нису били католици, страшна су била убиjања Срба у Хрватскоj, присилна су била покатоличавања православаца. Као службеник такве католичке цркве, по завршетку II свjетског рата, Алоjзиjе Степинац jе притворен, а пуштен jе из затвора у Лепоглави 1951.г.

Независна држава Хрватска била jе фашистичка, у њоj су владали расистички закони и насилно покатоличавање. У католичкоj цркви Независна држава Хрватска имала jе свог савезника. Књига завршава интервjуом и занимљивим Степинчевим одговором.

На питање новинара што мисли каква ће бити реакциjа српског православног народа ако он буде пуштен, Степинац jе одговорио: „То ме се не тиче.“ Необичан  одговор jедног блаженика, ако имамо у виду  све примjере смишљеног уништења српског народа. Питамо се да ли jе такав  одговор примjерен, ако имамо у виду сву силину уништења српског народа.  На краjу књиге одговор- То се мене не тиче- пуно говори о искуству jедног милицаjца и питамо се какве су биле проповjеди jедног свећеника.

Кроз књигу уочавамо моралне  назоре коjи су владали тамо гдjе jе Мирић био ангажиран и моралне назоре коjи су владали тамо гдjе jе Степинац  службовао.

03.10.1998. г. у Мариjи Бистрици папа Иван Павао II прогласио jе Степинца блажеником. Католичка црква води поступак проглашења Степинца светим.

Софиjа Пеjновић

Извор: