arrow up

Подијелите вијест:

“Стазама револуције”: Козара не смије бити заборављена

Не смију бити заборављена страдања на Козари у Другом свјетском рату да се у будућности не би поновила, поручио је данас начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту општине Градишка Радомир Пјанић.

"Стазама револуције": Козара не смије бити заборављена Фото: СРНА
“Стазама револуције”: Козара не смије
бити заборављена Фото: СРНА

Он је у Горњим Подградцима код Градишке на манифестацији “Стазама револуције”, којом се обиљежава почетак Козарачке офанзиве, навео да је ова општина подржала одржавање овог скупа.

“Манифестација се одржава на јединственом мјесту, у засеоку Јокино Брдо код споменика `Рањена птица`, посвећеног дјеци Козаре која су током Другог свјетског рата одведена у логоре”, навео је Пјанић.

Предсједник Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ, која је као десетогодишња дјевојчица одведена у логор Јасеновац, присјетила се болних успомена када су, како каже, били жедни и гладни и без одјеће.

“Јели смо траву, а понекад смо добијали кукурузно брашно замијешано у хладној води. Дјеца су често била болесна, а оне који нису преживјели бацали су у ријеку Саву”, рекла је Кукољева.

Бивши логораш Василије Каран, присјећајући се ратних страхота које је преживио, рекао је да када види “Рањену птицу” чује јауке Козарчана, али и пјесму.

“То је био пакао који никада ниједан писац није могао описати”, истакао је Каран, који је новинар и књижевник, а о страдалницима са Козаре написао је 38 књига.

Предавање о значају и симболици споменика “Рањена птица” одржао је кустос Завичајног музеја Градишка Бојан Вујичић, који је навео да је у јасеновачке логоре смрти из шест поткозарских општина одведено више од 11.000 дјеце, од којих из Градишке 4.700.

Вујичић је рекао да је споменик “Рањена птица” саграђен након приче “Арена тражи најмилије”, која је покренута у часопису “Арена” 1963. године, чији је циљ био да се пронађу дјеца која су одведена од својих родитеља и нису знала своје поријекло.

Он је навео да се, захваљујући овој акцији, у Поткозарје вратило више од 190 дјеце.

Споменик посвећен онима који се нису вратили саграђен је 1983. године и дјело је словеначког скулптора Тоне Светине.

У програму манифестације “Стазама револуције”, који су реализовали Културни центар и Завичајни музеј Градишка, учествовали су и ученици Основне школе “Младен Стојановић” из Горњих Подградаца.

Цвијеће и вијенце на споменик “Рањена птица” положили су представници СУБНОР-а Градишка, Горњих Подградаца и Удружења логораша Другог свјетског рата.

Манифестацији код споменика у Горњим Подргадцима, коју су организовали општина и СУБНОР Градишка, присуствовали су и секретар Скупштине општине Градишка Немања Панић, савјетник начелника општине Градишка Никола Крагуљ и бројни грађани.

Извор:СРНА

Везане вијести:

Зашто и од кога су дјеца са Козаре доведена у позицију да их …

Козара и Равна гора | Јадовно 1941.

Нож за клање српске дјеце са Козаре | Јадовно 1941.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​