Статус о „Олуји“ о коме бруји Балкан: Хрват једним постом ударио шамар заговорницима мржње и рата

Некадашње куће, које су након и током „Олује“ спаљене, више се и не виде. Трава и растиње се побринуло да сакрије срамоту мржње. Можда се једног дана и врате неки људи, заједно с нама седну на клупу, под дрво… можда једног дана. Ових дана сигурно не, сумирао је сав бесмисао рата један грађанин Хрватске, чија ће земља сутра прославити протеривање више од 200.000 и страдање готово 2.000 Срба.

Човек који је једним постом на Фајсбуку лупио шамар свима онима који заговарају ратнохушкачки амбијент и распиривање мржње и дигао на ноге интернет јавност Балкана зове се Игор Премужић. Осим оштрих речи и ставова који освешћују, Премужић је поставио и неколико фотографија на којима се види како крајишка села о којима пише сада изгледају.

– Олуја, Дан домовинске захвалности. Велики је то дан за Хрватицу и Хрвата. Набрајати све чињенице о том ратном подухвату нема смисла, то раде плавопрси (они који се бусају у домољубна прса па су им од тога плава). О последицама те операције нико не говори, барем не они који би то требало да чине – пише Премужић.

Како каже, ако седнете у аутомобил и провезете се подручјем бивше „Крајине“ видећете сав бесмисао и лудило рата.

 Подручје је то које је празно, опустошено. Тамо нема људи, то су десетине и десетине потпуно празних километара, шикара и зараслих поља. Некадашње куће, које су након и током „Олује“ спаљене, више се и не виде. Трава и раслиње се побринуло да сакрије срамоту мржње.Игор Премужић

Како иронични констатује, заправо се „Олуја“ водила како би данас тај „ослобођени“ простор зјапио празан, како тамо не би било никога.

Сабласне ливаде, зарасле шуме и пустош призор је који превладава. Никада више тамо нити неће икога бити, осим ако на њега не населимо избјеглице с Блиског истока – сматра он.

Људи су, каже, отишли, не враћају се, а онима који имају довољно пустоловна духа да се покушају вратити славна бирократија Хрватске то учини немогућим. Понеком сретнику који се и провуче кроз папире шалтеруше локално становништво врло брзо претвори живот у пакао те се пустолов – чисто из здравствених разлога – брзо врати од куда је и стигао.

Игор Премузиц

Олуја, Дан домовинске захвалности. Велики је то дан за Хрватицу и Хрвата. Набрајати све чињенице о том ратном потхвату нема смисла, то раде плавопрси. О посљедицама те операције нитко не говори, барем не они који би то требали чинити. Ако сједнете у аутомобил И провезете се подручјем бивше „Крајине“ видјет ћете сав бесмисао и лудило рата. Подручје је то које је празно, опустошено. Тамо нема људи, то су десеци и десеци потпуно празних километара, шикара и зараслих поља.

Застрашујући призори ратом опустошеног подручја имају и господарску димензију. Некада су на девастираном и опустошеном подручју живели и радили људи који су производили здраву и приступачну храну. Храну која је стизала на наше столове, окретала се по ражњевима и цврљила на роштиљ-плочама дуж обале и унутрашњости… Када је почела „Олуја“ људи су отишли, поучени искуством знали су што их чека ако остану. Они који су послушали позив „врховника“ завршили су пререзаних вратова и раскољених глава, а да починитељи никада нису пронађени нити осуђени – пише Премужић.

Он преноси да Вариводе, Гошићи и остала места „сведочили су клањима целих обитељи које су остале на своме јер нису видели разлога страху.

– Нису никоме учинили зла, нити су зло очекивали. Они који су све то зло и приредили давно су отишли, а око свега се пре тога телефоном договорили с нашим хрватским створитељима зла. Сада сви ми заједно уживамо у плодовима договорног зла с циљем богаћења шаке плавопрсих бандита с једне и друге стране – пише он и закључује:

„Можда се једног дана и врате неки људи, заједно с нама седну на клупу, под дрво… можда једног дана. Ових дана сигурно не“.

Извор: БЛИЦ