Šta stoji iza Kolindine ideje o brojanju žrtava Jasenovca?

Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, skeptičan je prema mogućnosti formiranja poverenstva za Jasenovac, ali načelno prihvata tu ideju i spreman je i lično učestvovati u njezinoj realizaciji

Predsednica Kolinda Grabar-Kitarović prvi je visoki državni funkcioner koji sumnja u službeni broj žrtava ustaškog logora Jasenovac, do kojeg je došla ustanova Spomen-područje Jasenovac. Na njihovom popisu likvidiranih u najvećem logoru u NDH trenutačno se nalazi 83 hiljade imena, no predsednica Republike smatra da bi trebalo osnovati međunarodno poverenstvo koje bi utvrdilo tačan broj žrtava, ali i uopšteno »istinu šta se doista događalo u Jasenovcu, ne samo od 1941. do 1945. godine, nego i kasnije«.

Autor ideje o tom poverenstvu je predsednik HHO-a Ivan Zvonimir Čičak, izaslanik predsednice na nedeljnoj komemoraciji u Jasenovcu, koji je juče novinarima objasnio kako je on to zamislio. Na čelu tog tela bio bi netko iz Yad Vashema, a u njemu bi bili i predstavnici Srbije, Hrvatske, Katoličke crkve, Srpske pravoslavne crkve i Svetskog jevrejskog kongresa.

Bili i kod Milanovića

– Ognjen Kraus govori da se zna broj ubijenih i istina o Jasenovcu. Ne zna se. Ako je ipak tako kako Kraus kaže, onda će međunarodno poverenstvo to i potvrditi. Zasad, mi tvrdimo da je bilo 83 hiljade stradalih, a Srbi da ih je više stotina hiljada i čiji je onda broj relevantan – zapitao se Čičak.

On osporava službeni popis jer »pouzdano se zna da na njemu ima ljudi koji su tu zalutali«. Čičak je za svoju inicijativu pokušao zainteresovati i premijera Andreja Plenkovića, ali mesecima već ne uspeva doći do njega, »verovatno zbog našeg privatnog sukoba«. U Banskim dvorima kažu tek da nisu upoznati s ovom idejom. No, ona nije novijeg datuma. Čičak, Ivo Banac i akademik Vlatko Silobrčić prezentovali su je Zoranu Milanoviću dok je bio predsednik Vlade.

– Nas trojica došli smo kod Milanovića, koji nas je primio zajedno s Nevenom Mimicom i Danielom Mondekarom, kako bismo mu upravo predložili osnivanje komisije ozbiljnih svetskih i hrvatskih naučnika koja bi se bavila jasenovačkim logorom, brojem žrtava i okolnostima u kojima su ljudi ubijani. Ne mogu reći da nas je Milanović odbio, ali mislim da on to nije ozbiljno shvatio – priseća se Banac. Rumunija, koja je u Drugom svetskom ratu na svom području takođe imala logore kojima nisu upravljali Nemci nego njihove vlasti, kaže Banac, svojevremeno je formirala međunarodno poverenstvo s ciljem da se precizno utvrdi šta se u njima događalo.

– I mi to moramo napraviti, moramo skinuti sa sebe stigmu Jasenovca i kolektivne odgovornosti. Zato bi javnost trebala raditi pritisak na vlast u smeru osnivanja te komisije – upozorava Banac.

Igor Vukić, sekretar Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, pozdravlja predsedničinu podršku poverenstvu za Jasenovac.

»Neodrživ popis«

– Bilo je vreme da neki državni funkcioner pokrene tu inicijativu. Nadam se da to neće biti ignorisano. Međunarodna komisija je potrebna zato što dokumenti i izjave bivših zatvorenika ukazuju da između 1941. i 1945. nije u logoru bilo masovnih smaknuća koja bi opravdala tako veliku službenu brojku žrtava. To je zapravo bio zatvor, radni logor, a ne logor smrti u koji su ljudi dovođeni samo da bi bili ubijeni. Niz je dokumenata u Hrvatskoj, a ima ih i u Srbiji, Mađarskoj, Nemačkoj, temeljem kojih se može napraviti revizija neodrživog popisa žrtava u Spomen-području Jasenovac – uveren je Vukić.

Njegovo Društvo, napominje, raspolaže s, primer, dokumentima iz kojih je jasno da je nekoliko hiljada ljudi pušteno iz Jasenovca i pre nego što im je istekla dosuđena kazna, kao i da su neki ustaški stražari streljani zbog pljačke.

– Te smo dokumente dostavili Vladinom veću za istoriju, koje je nedavno okončalo s radom, a svakako bismo ih uručili i međunarodnoj komisiji za Jasenovac, ako ona bude osnovana – rekao nam je Vukić, kojem uskoro izlazi knjiga »Radni logor Jasenovac«.

S njegovim se argumentima ne slaže istoričar Hrvoje Klasić.

– Žao mi je da predsednica ne uzima u obzir stavove hrvatskih i svetskih istoričara. Čičak to nije, a Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac se, dokazano je, služi čudnim metodama. Nema potrebe ni za kakvim komisijama. Sve se o Jasenovcu zna, iako verovatno nikad nećemo utvrditi tačan broj žrtava.

Međutim, u celoj je toj priči to i najmanje bitno, ključno je osuditi režim NDH i sam logor. S tim da službeni popis žrtava priznaju čak i u Muzeju žrtava genocida u Beogradu, rekao nam je Klasić koji predsednici Republike savetuje da se »u svom i interesu hrvatskog društva ostavi istorije«.

Veljko Đurić Mišina: Spreman sam učestvovati u tom poverenstvu

Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, skeptičan je prema mogućnosti formiranja poverenstva za Jasenovac, ali načelno prihvata tu ideju i spreman je i ličnono učestvovati u njenoj realizaciji.

– Danas, 73 godine od završetka Drugog svetskog rata, kada je u Hrvatskoj, među amaterima, na delu velika revizija istorije, a šta, čini se, podržava i državna vlast, predlog da se sastavi mešovita komisija koja bi rapravljala o Jasenovcu – može biti prihvatljiv. Pre toga bi trebalo dogovoriti teme, učesnike, vreme za rasprave, što je gotovo nemoguće. Ipak, kao školovani istoričar sa bogatim naučno-istraživačkim iskustvom, direktor jedine ovakve institucije u ovom jelu Evrope, unapred pristajem na početne razgovore. Kad bi se to dobro pripremilo smatram da bi taj posao mogao biti od koristi i Srbima i Hrvatima, iako znam da bi na obe strane bilo onih koji bi doslovno pljuvali svaki dogovor i zaključak – rekao nam je Đurić Mišina. On ističe da dosad nije bilo inicijativa da za stol sednu profesionalci s objavljenim radovima o Jasenovcu.

– Poznato je da u Jasenovcu nije vođena kartoteka zatvorenika, kao što je to bilo u nemačkim logorima. O tom je logoru napisano je više od tri i po hiljade radova, a o broju žrtava postoje bezbrojne tvrdnje, od nekoliko stotina na hrvatskoj, pa do više od 1,4 miliona na srpskoj strani – objašnjava Đurić Mišina.

Izvor: Srpski narodni forum

Vezane vijesti:

Kolindina „ravna ploča“: Recept Zagreba da se od logora uništenja stvori „hotel“

Hajka na mrtve

Procjenu o broju žrtava u Jasenovcu komisija dala već 1946. godine

Formiranje komisije za utvrđivanje „istine o Jasenovcu“ – mazanje očiju

Arie Livne: IZJAVA KITAROVIĆEVE O JASENOVCU – SKANDAL KAKAV SE NE MOŽE ZAMISLITI

Kolinda za „istinu“; „A da Merkel to predloži za Aušvic?“