Србија нема јединствену базу података са именима и презименима настрадалих у два балканска и два свјетска рата, те у рату током распада СФРЈ и у НАТО агресији, пишу београдске „Вечерње новости“.
Стручњаци појашњавају да послије оба свјетска рата властима није одговарало да се види да су Срби највише настрадали и да су их убијали народи који су ушли у обје новостворене заједничке државе.
„Новости“ наводе да Војни архив у Србији приводи крају попис војних жртава из Првог свјетског рата, док на попису цивилних жртава рата нико не ради, а барата се бројком од 1,3 милиона настрадалих Срба.
Историчар Милан Кољанин рекао је да послије Првог свјетског рата жртве нису пописане јер је Краљевина СХС, која је тада формирана, по много чему била држава помирења, а у рату је буктао сукоб народа који су у ту државу ушли.
„Све истраге су прекидане политичком одлуком“, навео је Кољанин.
Директор Музеја геноцида Вељко Ђурић Мишина каже да је слично било и с пописом жртава у Другом свјетском рату, гдје су, због „братства и јединства“, сви злочини приписивани окупаторима и њиховим помагачима, односно били неодређени као и страдалници.
Мишина је истакао да само упућени у досадашња истраживања бројева знају да је тврдња о званично настрадалих 1.706.000 произвољна.
„Произвољност се види и у примерима страдалника у Краљеву и Крагујевцу, јер су подаци преувеличани, док су, на пример, у Драгинцу код Лознице умањени“, навео је Мишина.
Аутор књиге „Злочини над Србима у 20. веку“ професор Радослав Гаћиновић, рекао је да су најпрецизнији подаци о страдању Срба сачињени у балканским ратовима, у којима је живот у борби и од разних болести изгубило више од 35.000 Срба, а око 36.000 их је рањено.
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић подсјетио је да је 1964. године у Југославији извршен попис и направљен списак жртава Другог свјетског рата, али да су већ на први поглед уочене огромне разлике између броја пописаних жртава и стварног броја убијених.
„Евидентирано је само 32 одсто убијених! Ми морамо пописати српске жртве из свих ратова, иако је то можда немогућа мисија, морамо започети тај посао, по сваку цену“, истакао је Иванишевић.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Убијено 53 одсто српског становништва | Јадовно 1941.
Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја …
One Response
Мишина не треба да баљезга глупости јер он као директор музеја геноцида не пописује србске жртве из Другог рата. Срамота!