fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Српска војска донела слободу на Митровдан

Угледни будвански историчар др Мирослав Лукетић о (не)спорним чињеницама у вези са ослобођењем Будве 1918. године. Бока которска, Будва и Паштровићи нису ушли у састав Краљевине СХС преко одлука Подгоричке скупштине, већ самостално

Билборд којим се најављује прослава стогодишњице ослобођења Будве
Билборд којим се најављује прослава стогодишњице ослобођења Будве

У рат који бесни у Будви, али и целој Црној Гори – поводом билборда којима се најављује прослава ослобођења Будве 8. новембра 1918. године, а с друге стране се оспорава српској војсци да је она ослободилац – укључио се угледни научник, историчар, аутор више књига из прошлости Будве и Паштровића, Будванин др Мирослав Лукетић. На аргументовану реч о томе натерала га је, како каже, професионална дужност, без „примеса“ политике.

– Окружје бококоторско, којему је припадала Будва са кнежинама Маине, Побори, Брајићи и издвојеном општином Паштровском, одлуком великих сила 1814. године додељено је Аустроугарској монархији – истиче Лукетић. – Дакле, Бока которска је више од стотину година, све до 1918, улазила у састав Краљевине Далмације.

Када је Црна Гора 1914. године објавила рат Аустроугарској, објашњава Лукетић, аустријска војска се повукла из Будве и фронт је успостављен у Грбљу. Више стотина житеља овог краја добровољно је ступило у црногорску војску. Но, капитулација Црне Горе 1916. године приморала је добровољце из Будве и Паштровића да напусте овај крај и да заједно са српском војском пређу Албанију и ратују на Солунском фронту. У Музеју манастира Прасквица, на спомен-плочи су урезана имена Паштровића – учесника балканских ратова и Првог светског рата. Укупно их је шест стотина.

Аустријска војска је после црногорске капитулације поново запосела Будву и настао је погром. Они који су били у црногорској војсци или сарађивали с њом, а нису одступили, били су ухапшени. Седам Паштровића је стрељано на Шпањоли у Херцег Новом, многи су интернирани у логоре, а над њиховим породицама је спровођен терор. Нарочито се то догађало у Паштровићима, јер је највише њих одступило са српском војском и борило се на Солунском фронту.

После слома окупатора и распада монархије, одржана је Подгоричка скупштина, која је одлучила да се Црна Гора уједини са Србијом.

– Бока которска није имала своје представнике на Подгоричкој скупштини, јер није била ни део Црне Горе – наводи Лукетић. – Она се после пропасти Аустроугарске, заједно са Будвом и Паштровићима, на основу одлуке Народног вијећа, одлучила да се припоји Србији. Будва, дакле, није ушла у састав Србије, односно Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца преко одлука Подгоричке скупштине, већ самостално. Треба нагласити да се у то време већина житеља Боке изјашњавала као Срби, што је важило и за подручје Будве и Паштровића.

А шта се догађало у Будви 8. новембра 1918. године?

Др Лукетић каже да су тога дана јединице српске војске свечано дочекане као ослободиоци Будве. После вишевековне доминације страних сила, Будва је дочекала ослобођење. Био је то народни празник за памћење, о чему сведочи очевидац, угледни Будванин Мило Љубиша, који је дао опис дочека српске војске који се чува у Архиву Будве.

– Српска војска је за Будву била ослободилачка, то је била њена војска у којој се борило око хиљаду људи из овога краја – закључује Лукетић.

Будвански историчар подсећа да је 12. децембра 1931. после свечаности због отварања изграђеног колског пута Цетиње-Будва, откривена спомен-плоча изнад главних улазних врата старе Будве, на којој пише ћирилицом „На успомену доласка храбре и победоносне српске војске, која после јуначких победа ослободи Будву, на Митров дан 8. новембра 1918. године“. На врху плоче је Његошев стих „Поколења дјела суде“, а испод текста стоји „поставља општина будванска“.

И ова плоча је у ранијој, али и скорој прошлости била на „тапету“. Тражили су њено уклањање појединци и неке партије, јер наводно не одражава истину. С тим у вези др Лукетић износи један веома важан и занимљив детаљ:

– У славном Тринаестојулском устанку, устаници Брајића су поразили фашистички, италијански батаљон који се кретао према Цетињу – каже Лукетић. – Огорчени због пораза, фашисти су после тога пуцали у споменик Стефану Митрову Љубиши у градском парку, срушили га и са постамента однели два бочна изливена бронзана рељефа. Том приликом, командант Будве италијански пуковник је наредио да се скине спомен-плоча изнад градских врата.

Спомен-плоча изнад главних улазних врата старе Будве, откривена 12. децембра 1931. / Фото В. Кадић
Спомен-плоча изнад главних улазних врата старе Будве, откривена 12. децембра 1931. / Фото В. Кадић

Председник општине будванске у то време био је Петар Лукетић, искрени родољуб, човек широке културе и зналац страних језика. Обратио се команданту речима: „Господине пуковниче, видите ли на старим градским зидинама бројне симболе млетачке владавине: исклесане лавове, грбове и натписе. Њих наш народ није дирао, није скидао, иако они представљају знакове туђинске владавине на овим просторима. Ви, као представник нације која се поноси старом културом, наређујете да се скине наш споменик, у нашој земљи.“

Пуковник је одустао од наредбе и плоча је спасена.

 

БЕЗ БОРБЕ

Мирослав Лукетић (на слици) каже да је истина да су јединице српске војске ушле у Будву на Митровдан 1918. без борбе.

– Но, и ја сам, као седамнаестогодишњи партизан с пушком у руци, заједно с друговима ушао 22. новембра 1944. у Будву без борбе, јер су се немачке снаге пре тога повукле. Зар ћемо због тога оспоравати датум ослобођења Будве у Другом светском рату, који редовно славимо? – запитао се Лукетић.

Аутор: Саво Греговић / Велиша Кадић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Пљевља протерују краља Петра Карађорђевића

Будва: Oскрнављена плоча српској војсци изнад улаза у стари град

Пејовић: Повампирењу фашизма одговорићемо онако како …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: