Srbija nije uplašena reakcijom Hrvatske

Voleo bih kad Srbiji o pravnoj državi ne bi držali lekcije oni koji organizuju proslave i „trče” na komemoraciju u Blajburg, poručio je juče premijer

Uovom trenutku nema pouzdanog odgovora na pitanje da li će se i koliko odluka Višeg suda u Beogradu da ne izruči troje radikala Haškom tribunalu odraziti na napredak Srbije u evrointegracijama. Povodom jučerašnje izjave prvog potpredsednika hrvatske vlade i šefa najuticajnijeg vladajućeg HDZ-a Tomislava Karamarka da je ta odluka vlasti Srbije kršenje standarda Evropske unije, premijer Aleksandar Vučić poručio je da nije ni fasciniran, niti uplašen reakcijom Hrvatske.

Komentarišući izjavu Karamarka da je ta odluka podsticaj da Hrvatska blokira pregovore Srbije i EU, Vučić je, prema Tanjugu, rekao da bi voleo kad Srbiji o pravnoj državi ne bi držali lekcije oni koji organizuju proslave i „trče” na komemoraciju u Blajburg. „Ne želim da se mešam u njihove unutrašnje stvari, pa bih i njih zamolio da se sa malo više pažnje i preciznosti bave stvarima u Srbiji, ako se već bave”, rekao je i podsetio da Haški tribunal ne tereti troje radikala za bilo kakve zločine, već zbog uticaja na svedoke, što ljudi u Hrvatskoj moraju da nauče. „Nije Pera Jojić, šta god ja mislio o njemu, ili Vjerica Radeta, optužen da je počinio zločin. Nemoj da nam oni (Hrvati) govore o progonu ratnih zločinaca, jer bi malo čime imali da se pohvale, a Srbija bi i te kako čime imala da se pohvali”, rekao je premijer, dodajući da ne želi bilo šta više da govori o tome, jer bi ga to još više uvuklo u blato u koje neki u regionu žele da nas uvuku, a iz kojeg on Srbiju želi da izvuče.

Karamarko je uoči sednice stranačkog predsedništva, na pitanje novinara da li je neizručivanje srpskih radikala Hagu dokaz nefunkcionisanja Srbije kao pravne države i podsticaj da Hrvatska blokira pregovore Srbije i EU, odgovorio: „Slažem se”.

Podsetivši da je Hrvatska prolazila kroz slične situacije i da je, kako je rekao, bolna srca morala da odradi neke takve stvari, dodao je: „Bogu hvala da su naši ljudi oslobođeni.”

„Srbija se ne može ponašati tako što će kršiti standarde EU i neke civilizacijske i humane standarde. Šešeljevi zločincioni će uvek za nas biti zločinci koji su izvršili agresiju na Hrvatsku – moraju biti u Hagu. Ako Srbija želi da mi budemo prijatelj, da budemo podrška, da mi budemo oni koji će svojim primerom pokazati kako doći do EU, onda zaista ne smeju padati na takvim stvarima”, rekao je Karamarko.

U vezi sa reakcijom Hrvatske, predsednik Saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je da ona može biti ključna za evrointegracije Srbije i da se plaši da će odluka o neizručivanju troje funkcionera SRS-a biti korišćena za dalje lobiranje da se ne otvore poglavlja 23 i 24.

Prema njegovim rečima, može se dogoditi da glavni tužilac Haškog tribunala podnese Savetu bezbednosti UN negativno intoniran izveštaj o saradnji sa Srbijom. „Videćemo kakve će dalje korake preduzimati tribunal – da li će nastaviti da vrše pritisak i prema SB UN i prema Briselu, od čega će zavisiti koliki će pritisak biti na Srbiju”, rekao je Ljajić, prema pomenutoj agenciji.

Iz Evropske komisije su već ukazali da postoji obaveza Srbije za punu saradnju sa tribunalom, uz isticanje da se ta saradnja redovno procenjuje, a zaključci iznose u godišnjem izveštaju o napretku zemlje u procesu evrointegracija.

Mišljenje posmatrača su različita o tome kako će EK reagovati, ne samo u vezi sa troje funkcionera SRS-a, već i u vezi sa prašinom koja se podigla oko smene u RT Vojvodina i rušenja u Savamali pod fantomkama.

Što se tiče stava Brisela, u vezi sa otvaranjem poglavlja 23 i 24 sada ne postoje, kako ocenjuje Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, nikakvi negativ- ni pomaci. „Sve su se zemlje izrazile pozitivno o otvaranju ovih poglavlja. Ali, dokle god Hrvatska drži tu priču zatvorenom, do pomaka neće doći”, naglašava i ukazuje na snažnu političku krizu u Hrvatskoj, a „dokle god se bude održavala takva vrsta nestabilnosti, neće dolaziti ni do kakvih promena na spoljnopolitičkom planu”.

Kad je reč o sadržaju izveštaja EK, koji se objavljuje svake jeseni, na koji ukazuju iz komisije, Joksimovićeva kaže da do oktobra ima još dosta vremena. Uz podsećanje da svaki izveštaj EK „prosto skenira sve delove društvenog razvoja” i da se u njima iznose mnoge primedbe, ona navodi da „finalno intoniranje samog izveštaja uglavnom zavisi od nekih ključnih političkih kriterijuma koji odnose prevagu nad drugim temama, a odnosi između Beograda i Prištine su jedna od prioritetnih tema, kao i regionalna saradnja”.

Joksimovićeva, doduše, dodaje da „generalno gledano, ne bi bilo dobro da Srbija u ovoj fazi dobija nekakve negativne izveštaje o saradnji sa Haškim tribunalom, imajući u vidu da je ona sve ključne osumnjičene za ratne zločine izručila”.

S druge strane, izvor „Politike” blizak briselskim diplomatskim krugovima ističe, pak, da je ono što se sada dešava na unutrašnjem planu Srbije „naglo poremetilo imidž Srbije u Briselu”.

Upitan da li će to uticati i na pad podrške za otvaranje pregovora u poglavljima 23 i 24 i da li će biti velikih packi u godišnjem izveštaju EK, odgovara: „U svakom slučaju biće umanjen pritisak drugih zemalja na Hrvatsku da se u ovom trenutku ponaša razumno. Desničarska vlada u Hrvatskoj ima, na neki način, potvrdu da se Beograd ne pridržava obaveza prema Hagu i da su problemi demokratije ponovo pogoršani”, smatra naš neimenovani sagovornik.

B. Čpajak

Izvor: POLITIKA, petak 20 maj 2016., str. 6

Vezane vijesti:

Vučić: Oni koji „trče“ u Blajburg da ne drže lekcije Srbiji

Čitav hrvatski državni vrh u Blajburgu

AP o Blajburgu: Atrakcija za fašiste, ne može bez ustaša

Licemerni Brisel i grešni Zagreb

Dragoslav Pakić: Grm u kome leži zec nije naš grm

Poređenje Banjaluke i Blajburga – nastavak relativizacije ustaštva