arrow up

Подијелите вијест:

Србија може да добије музеј Драже Михаиловића?

Србија би могла да добије музеј посвећен вођи четничког покрета Дражи Михаиловићу, седам деценија после његове смрти, пишу “Вечење новости”.

Дража Михаиловић
Дража Михаиловић

Тај листи наводи и да, иако је оснивање тог музеја још само на нивоу плана, већ сада је јасно да ће пробудити никад успаване духове српске прошлости.

Kако наводе, иза ове иницијативе стоји његов унук, Војислав Михаиловић и група поштовалаца равногорске традиције, а идеја је да се на једном месту сакупе лични предмети, документи и литература посвећени његовој борби.

Место ове поставке још није одређено, али је могуће да ће бити на месту где се налази кућа у којој је Михаиловић са породицом живео пре рата – у Брегалничкој 24 у Београду.

Војислав Михаиловић сматра да би најбоље било да се направи фонд који би прикупио новац за отварање и одржавање музеја, у чијем би надзорном одбору били угледни академици, професори, владике…

Већ сама идеја распирује нове полемике, углавном базиране на старим аргументима, истичу “Новости”.

Kако наводе, академик Матија Бећковић у овој иницијативи види прилику за завршетак вишедеценијског сукоба партизана и четника, а оснивање овакве установе поздравља и историчар Милослав Самарџић.

С друге стране, председник СУБНОР-а Душан Чукић у овој иницијативи види још један покушај рехабилитације.

“Михаиловић је осуђени ратни злочинац. Не знам чему сад служе те идеје о рехабилитацији. Ако неко хоће да отвара приватне спомен собе или музеје нека их отвара. Могу да разумем разлоге продице, али не и других људи”, рекао је Чукић.

Историчар и потпредседник СНС Предраг Марковић скептичан је према идеји оснивања сваког музеја посвећеног само једној личности.

Извор: ТАНЈУГ

ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​