arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Србија дефинисала српски културни простор

Српски културни простор који не подразумева само територију државе Србије, већ и простор на коме је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине и самим тим се српски културни простор преклапа са другим просторима.

Старо Нагоричино код Куманова, бисер Милутинових неимара из 14. века (Фото Никола Тркља)

Влада Србије усвојила је данас Стратегију развоја културе до 2029. године са Акционим планом, а Министарство културе оцењује да је реч о основу за развој културе и великом искораку у нормирању те области у Србији.

Србија, иначе никад раније није имала такав стратешки документ, а овим који је предложен уређује се циљеве и приоритети у развоју културе.

Стратегијом се такође плански и систематски регулише јавни интерес у области културе и одређују стратешки приоритети развоја културе у наведеном десетогодишњем периоду.

Стратегија дефинише српско културно језгро и српски културни простор који не подразумева само територију државе Србије, већ и простор на коме је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине и самим тим се српски културни простор преклапа са другим просторима.

Акциони план, као саставни део Стратегије, предвиђа начин остваривања постављених, јасних циљева, који обухватају: промишљену законодавну активност и одговорну кадровску политику, опредељеност за заштиту и неговање националне културе, заштиту културних права националних мањина и других осетљивих друштвених група и унапређење узајамног разумевања.

Такође, Акциони план подразумева широку доступност културе и равноправно учешће у културном животу, што подразумева развој културних потреба грађана, посебно деце и младих, нарочито путем медија заштиту и вредновање културног наслеђа као необновљиве и јединствене заоставштине.

Такође, то подразумева подстицање и промовисање уметничког стваралаштва као слободног израза људског духа, као и активно учешће у међународној културној размени и доприношење угледу земље у свету, те савремене моделе финансирања и схватање културе и као значајног привредног потенцијала, преноси Танјуг.

Министарство културе и информисања очекује да ће Стратегија у најскоријем року бити усвојена и у Скупштини Србије.

Извор: ПОЛИТИКА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Миле Вукеља

Рођен 16. новембра 1930. године у селу Доња Драготиња, Приједор Казује: Родитељи су

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​