arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Срби треба од Јермена да уче о култури сјећања

Александар Чотрић

Александар Чотрић

Посланик у Скупштини Србиjе Александар Чотрић истакао jе да начин на коjи Јермени чуваjу успомену на своjе страдале сународнике и обраћаjу се другима да признаjу ту чињеницу може да буде веома поучан за Србе и Србиjу.

„Ми смо сами криви што се за страдање српског народа не зна у свету. Често поверуjем да се о томе не зна или не жели да зна ни у самоj Србиjи“, рекао jе Чотрић, коjи jе и предсjедник Клуба српско-jерменског приjатељства.

Он jе подсjетио да у Скупштини Србиjе ниjе донесена декларациjа о осуди геноцида над српским народом у Првом и Другом свjетском рату, нити jе такав документ поднесен Парламентарноj скупштини Савjета Европе, нити некоj другоj међународноj организациjи.

„Српске жртве из два светска рата у протеклом столећу нису пописане. Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату успостављен jе тек 2011. године и обележава се веома скромно. Ни данас у Београду нема мемориjалног центра попут израелског Јад Вашема или jерменског Цицернакаберда, подигнутог нашим убиjеним сународницима“, рекао jе Чотрић за „Политику“.

Он jе напоменуо да у Београду нико од надлежних никада ниjе подигао споменик убиjеним на териториjи „наказне Независне државе Хрватске (НДХ)“, те да нема улице, нити трга коjа jе названа по жртвама Јасеновца.

Наводећи да осим филма Лордана Зафрановића „Крв и пепео Јасеновца“, о овом логору ниjе снимљен ни jедан документарни, ни играни филм, Чотрић jе закључио да jе све то условило да истина о три милиона убиjених Срба „остане под земљом“.

„Злочин над Јерменима у свету признаjу или не признаjу као геноцид, а ми сопствено страдање, нажалост, криjемо и од себе самих“, рекао jе Чотрић.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

србиjа разумиjе jермене, jер су и срби били  – Jadovno 1941.

Србиjо, немоj да ћутиш – Jadovno 1941.

jерменски и српски народ диjеле историjу великих страдања

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Миле Вукеља

Рођен 16. новембра 1930. године у селу Доња Драготиња, Приједор Казује: Родитељи су

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​