Срби јесу преживели затирање

Подршка иницијативи за увођење домаћег термина за страдање српског народа. Израз који дочарава намере Аустрогарске, НДХ и фашистичке Немачке

Политика Аустроугарске у време Првог светског рата, као и фашистичке Немачке и, нарочито, НДХ, водила је затирању српског народа. Нема зато разлога да се овај израз, у чијој је основи стара српска реч, не уведе у званично коришћење са значењем свеукупног страдања српског народа.

На иницијативу председника Србије Томислава Николића да се установи јединствен појам за српско страдање, овако гледају историчари и лингвисти. Они, међутим, указују и на то да колективно памћење на жртве подразумева предани рад и подршку државе.

– Затирање нека означава покушај истребљења српског народа за време Првог светског рата, али и под фашистичким режимима, по угледу на јеврејски Холокауст или ромски Порајмос – објаснио је Николић говорећи на обележевању 75-годишњице Новосадске рације.

Шеф државе, поред овога, заложио се и да Србија у свој правни систем уведе установу спомен-жртве и да обједини спомен-комплекс у знак сећања на све невине жртве нашег и братских народа из два рата.

Да је борба против заборава један од најважнијих задатака генерације која стасава, сматра лингвиста Михаило Шћепановић.

– Затирање јесте дијалектизам, односно локални израз – објашњава Шћепановић. – Реч је о помало заборављеној српској речи која се најчешће користи у значењу страдале породице, срушене куће или угашеног огњишта. Што се тиче језика, нема препреке за његово увођење. У сваком случају, увек је за одређени појам боље користити домаћу реч, уколико постоји, него страну.

Историчар који је термин „затирање“ већ користио у својим радовима је сте директор Музеја геноцида у Београду Вељко Ђурић Мишина. Он сматра да је у питању најпрецизнији израз за голготу српског народа у Првом и Другом светском рату и његове вишемилионске жртве.

– Шта је друго него затирање програмско начело Милета Будака о ликвидацији, покрштавању и прогону српског народа у НДХ – наводи Ђурић. – Слично је и са експанзионистичком политиком Аустроугарске у периоду од 1914. до 1918. године. Овај израз кристално је јасан и дочарава садржај политике ових режима – уништење српског народа.

ЧУВАЊЕ СЕЋАЊА

КОЛЕКТИВНО памћење чува се не само терминима већ озбиљним радом на истраживању страдања, као и достојним меморијалним комплексима.

– Србији је потребан меморијални центар посвећен страдањима нашег народа током два светска рата, али и свеукупним жртвама које смо поднели у новијој историји – наглашава Ђурић. – Охрабрује напредак поводом комплекса Старог сајмишта у Београду, који би требало да постане централни меморијал посвећен жртвама фашизма.

Аутор: Р. Др.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Шта је данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО) | Јадовно 1941.

Јасеновац – највећи Српски град под земљом | Јадовно 1941.

Сима Мраовић – Јасеновац није „страдање неког народа на …