Подаци страних мисија, али и домаћи извори, свједоче да су Срби са простора данашње БиХ и Хрватске чинили највећи проценат партизанских и антифашистичких јединица, слиједе Хрвати /првенствено Далматинци/, док је учешће муслимана и Македонаца у НОБ-у било симболично.
Према документима насталим у току рата /извјештаји о бројном и националном саставу партизана/, а објављеним након рата у Зборнику докумената, том пет, књига 30, национални састав дивизија насталих на тлу тадашње Хрватске 1942. године:
Шеста личка дивизија – 96 одсто Срба, Седма банијска дивизија – 92 одсто Срба, Осма кордунашка дивизија – 95 одсто Срба, те Дванаеста славонска дивизија – 85 одсто Срба.
Све до 1944. године Срби доминирају у партизанском покрету на просторима данашње БиХ и Хрватске, а уз њих једини вриједни помена, у бројном смислу, јесу Далматинци.
О томе да су Срби у натполовичном броју чинили партизанске јединице све до краја 1943. године и пада Италије говори и чувена изјава хрватског руководиоца Владимира Бакарића.
На Другом засједању АВНОЈ-а он је признао: „На Првом засједању ми смо били више представници српског отпора у Хрватској него представници народноослободилачког покрета Хрватске“.
Так од 1944. године, након пада фашистичке Италије и Бенита Мусолинија, биљежи се већи одлив људства из усташких и домобранских јединица и муслиманске „Ханџар дивизије“ у партизане.
Тако је крајем рата партизански вођа Јосип Броз Тито рекао за лондонски „Тајмс“ да су те године Срби чинили 45 одсто партизана, а Хрвати 30 одсто.
Према тим подацима, муслимани /данас Бошњаци/ и Македонци, процентуално су чинили по 2,5 одсто људства у партизанима.
Удио Црногораца и Словенаца, с обзиром на њихову малобројност, није био занемарљив, наводе ови извори.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године? | Јадовно 1941.