Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године?

Датум објаве: среда, 2 септембра, 2020
Величина слова: A- A+

Са данашње историjске дистанце jе чудна дугогодишња наивност Срба на своj положаj и страдање у Хрватскоj. Риjетко jе коjи европски народ толико страдао од другог народа (своjих комшиjа) а да jе то истовремено непознато у правоj мjери свjетскоj jавности, па чак и потомцима жртава.

Пише: Ђорђе Пражић

Увод

Срби у Хрватскоj су своj допринос антифашистичкоj борби и огромне сопствене цивилне жртве уграђивали у „темеље братства и jединства“, да би након седамдесет година све то било заборављено и хрватским историjским фалсификатима другачиjе интерпретирано. Срби антифашисти су постали „фашисти“ а потомци фашиста су постали „антифашисти“.

Ђорђе Пражић
Ђорђе Пражић

Један од разлога jе и српска заблуда према хрватским комунистима и партизанима, коjи су главни узрочници заблуда. И данас многи Срби нису схватили да су хрватски националисти и комунисти имали заjеднички државотворни циљ (независна Хрватска), а разликовали су се само по методи реализациjи тог циља, и у односу према Србима. Док су националисти масовно убиjали Србе, хрватски комунисти су их искористили и трошили у ратним деjствима у НОБ и тако Хрватскоj прибавили ореол антифашистичке државе. Након недавне прославе „22. липња, Дана антифашизма“ у шуми Брезовица код Сиска и званичних изjава хрватских државника датих том приликом, треба зе запитати: Ко се заправо борио на страни антифашизма у Хрватскоj од 1941. до 1945. године.

Српска наивност и хрватске обмане и лажи

Све до 1991. године, у СР Хрватскоj се славио 27. jул као Дан устанка. Централна прослава се традиционално одржавала у Србу а обиљежавало се и у осталим српским устаничким мjестима. Прославе су биле веселе природе уз традиционалну личку jагњетину и пиће. Полагање вjенаца на споменике, стереотипни говори дежурник руководилаца су били као увод у неки спортски сусрет и касниjе конзумирање jела и пића, уз пjесму, плес и весеље. Наjвеселиjи и наjгрлатиjи су били неустрашиви борци, од народа звани „jамари“ или „пећинари“, коjи су послиjе рата уз помоћ два свjедока приграбили пакет борачких привилегиjа.

Оно мало преживjелих правих бораца-партизана тужно су из прикраjка гледали ту соцреалистичку фарсу. У многим српским личким селима, таj дан jе био jедини слављенички дан у години. Све се то догађало у српским мjестима и селима уз веома мало присуство хрватског живља (углавном бораца НОБ). Нико тада ниjе размишљао а ни спомињао огромне српске цивилне жртве а и допринос српског народа антифашистичкоj борби.

Борци 6. личке на одласку из Лике
Борци 6. личке на одласку из Лике

Док су те вредности тонуле у историjски заборав, хрватски политичари и историчари су градили нови антифашистички имиџ хрватског народа.

Ове године 22.6.2015. на телетексту хрватске телевизиjе (виjести ХРТ) jе писало: „Прва наоружана антифашистичка построjба у Хрватскоj и окупираноj Европи у Другом свjетском рату, био jе Сисачки партизански одред основан 22. липња 1941. у шуми Брезовици. Оснутак Сисачког одреда означио jе почетак организиране антифашистичке борбе у Хрватскоj, у коjоj jе активно судjеловало више од 500.000 хрватских грађана“.

У атмосфери сталних напада на антифашисте у Хрватскоj и jавног афирмисања вредности НДХ, Хрватска jе прославила Дан антифашистичке борбе. Премиjер Милановић jе изjавио: „Први сисачки партизански одред био jе углавном састављен од Хрвата, али у великоj мjери и од Срба. Управо та веза хрватских комуниста и српског народа довела jе до тога да антифашистички партизански покрет постане масован и народни, као jединство Хрвата и Срба у борби за слободу“.[1]

У свом обраћању Мишелу Платиниjу, предсjеднику УЕФЕ, поводом инцидента на фудбалскоj утакмици Хрватска – Италиjа, 12. jуна 2015. када jе на травњаку стадиона Пољуд у Сплиту нацртан кукасти крст (свастика) нацистички симбол, димензиjа 11х11 метара, хрватски премиjер Милановић jе молио: „Немоjте нас избацити са Еура, Хрвати нису нацисти, већина их jе била у партизанима“, чиме jе наставио са тврдњом, да су Хрвати били наjброjниjи антифашисти у Југославиjи у Другом свjетском рату од 1941. до 1945. Корjени те обмане сежу jош од времена Другог свjетског рата.

Хрватско комунистичко водство jе jош у рату стално потенцирало jеднаки доринос Срба и Хрвата у борби а истовремено изjедначавало усташке злочине са четничким. Данашње хрватске власти и стручна jавност говоре само о доприносу Хрвата у антифашистичкоj борби, а Србе понекад спомену као украс грађанског друштва, jер знаjу да се српски народ задовољи и са малим похвалама у свеопштоj сатанизациjи. Ко се стварно борио у Хрватскоj и са коjим ефектима, наjбоље се може уочити из научно утврђених квантитативних показатеља (броjног стања оружаних формациjа) и броjа убиjених лица (цивилних жртава рата).

Учешће Срба и Хрвата у НОБ од 1941 до 1945.

Од свих народа Југославиjе, Срби из Хрватске су надпросjечно учествовали у НОБ., што се може видjети у табели бр. 1

ПРЕГЛЕД УЧЕШЋА СРБА И ХРВАТА У НОБ НА ТЕРИТОРИЈИ  ХРВАТСКЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ [2]

Tabela_2

Ако се одреди средњи броjни однос између Срба и Хрвата у jединицама НОВЈ у Хрватскоj за све четри ратне године добиjамо однос 1,73 : 1 у корист Срба . Ако узмемо податке о учешћу у НОБ свих живих становника СР Хрватске а према стању од маjа 1945. године долазимо до закључка да jе учешће Срба 11,2% а Хрвата 4,7%, са односом 2,4 : 1 у корист Срба[3].

Из овог прегледа се уочава да су Хрвати значаjно почели попуњавати jединице НОВЈ тек по капитулациjи Италиjе, када се већ уочавала побjедничка страна у Другом свjетском рату. Савезници су искористили мит о „хрватском антифашизму“ као основу политике залагања камена темељца нове jугославенске будућности. Таj ирационални мит партизанског jугославенства скупо jе коштао српски народ у Хрватскоj.

Фарса о четницима

Група бораца четника из Лике
Група бораца четника из Лике

Вршећи анализу разних докумената партиjско-политичког руководства у НОБ, као и дискусиjе на послиjератним научним скуповима, може се закључити да су у току НОБ-а у Хрватскоj наjвећи проблеми били борба против четништва (четничка издаjа) и рад на развоjу НОП-а у хрватским краjевима[4].

Четничка опасност jе преувеличавана и послужила jе за национално идеолошко дjељење међу Србима и даљњу физичку ликвидациjу Срба. Тако су после капитулациjе Италиjе, командант и комесар Главног штаба у Хрватскоj Иван Гошњак и Владимир Бакарић наредили, да се изврши jедан од наjтежих партизанских злочина у Другом свjетском рату: 1. Због опасности од четника у овоj фази борбе, нису нам потребни заробљеници. 2. Све заробљене у борби ликвидирати. 3. То чинити и убудуће. Лажна симетриjа у односима снага НДХ и четника, jе била омиљена у партизанским штабовима, иако jе понекад изгледала смjешна.

У jедном раду познатог команданта 35. личке дивизиjе др. Петра Клеута наводи се, да су по одласку 6. личке дивизиjе у Србиjу, наше снаге имале према себи jаке фашистичке снаге од 6.670 људи, коjом jе руководио „Заполи“ (Заповjедништво подручjа Лика). То су били усташе, домобрани, оружници и Медачки четнички одред од 60 четника. Те снаге су оjачаване са два њемачка батаљона[5]. Поставља се питање, каква jе то снага од 60 четника у односу на 6.610 припадника оружаних формациjа НДХ? Толики броj четника jедва jе могло обезбjедити двиjе смjене сеоске четничке страже око Метка и осталих мjеста.

Борбена деjства против усташких снага изгледа нису били приоритет, посебно након одласка пролетерских дивизиjа (6.личке) из Хрватске за Србиjу. Зато се и могло десити да скоро на краjу рата 1944. године у Лици буде великог страдања српског народа од стране оружаних формациjа НДХ (тежишно усташа). Неспособност и неборбеност хрватских партизана Примораца у одбрани српског народа 1944. године правдала се оштром личком зимом и неискуством у борби.

У тим партиjским извjештаjима, веома често су усташе представљане као „шачица декласираних маргиналаца коjа нема подршку у хрватским народним масама“. Чак су и поjедини високи воjни руководиоци Срби, сматрали усташе само „неурачунљивим поjединцима“[6].

Сатанизациjи четништва као симбола зла доприњела jе послиjератна партизанска књижевност и кинематографиjа. У том jугославенском културном опусу домобрани су представљени као неки смjешни доброћудни jадници коjи се одмах предаjу, доносећи партизанима оружjе и одjећу, а своjоj кући одлазе у гаћама. Усташе су приказиване у негативном контексту и углавном у црним беспрекорним воjничким униформама са крватама. Четници су представљани као разбарушени, ружни, прљави, пиjани, зли и са камом као кољачким реквизитом. Овом имиџу „злих четника“ доприњели су и неодговорни поjединци Срби, коjи су се са ножем и шаjкачом сликали за хрватске медиjе почетком деведесетих година.

Учешће Хрвата и Срба у формациjама НДХ и четничким jединицама показуjе стварну снагу и опасност од поjединих оружаних формациjа на териториjи Хрватске и можемо jе видjети из табеле бр.2.

ПРЕГЛЕД УЧЕШЋА СРБА И ХРВАТА У ОСТАЛИМ ОРУЖАНИМ ФОРМАЦИЈАМА НА ТЕРИТОРИЈИ ХРВАТСКЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ [7]

Tabela_1

Ако анализирамо 1943.годину, када су четници били наjброjниjи видимо да четника има 7.000 а снага НДХ има 230.000, што jе однос 32,8 : 1 у корист снага НДХ.

Након 1943. године, долази до смањења броjног стања оружаних формациjа НДХ. Упоређуjући са табелом бр.1 види се да су припадници оружаних снага НДХ прешли у партизанске jединице и при краjу рата обезбjедили себи ореол антифашистичких бораца. Познати су нам случаjеви када су потомци жртава послиjе рата на улици препознавали усташке злочинце у униформама припадника ЈНА.

Значи, послиjе капитулациjе Италиjе заробљени четници су углавном стрељани а припадници оружаних формациjа НДХ превођени у партизанске редове.

У послиjератним стручним радовима и уџбеницима изjедначивани су усташки и четнички злочини, да би у садашње вриjеме четнички злочини добили већи значаj. Постоjи огроман броj извора коjи доказуjу да су Срби били наjброjниjе жртве у Хрватскоj, односно да jе над њима извршен геноцид. Југославенска историографиjа ту историjску чињеницу ниjе никад квантификовала. Броj убиjених Срба на подручjу НДХ процjењуjе се на 200.000 до 700.000, а у самоj Хрватскоj наjмање на 180.000[8]. Наjвећи дио ових жртава убиле су усташе.

Хрватски политичари и историчари вjешто су успjели да провучу обрнуту узрочно-последичну везу у коjоj су свирепи злочини Хрвата према Србима, последица „великосрпске хегемониjе и угњетавања“.

Према до сада познатим подацима за вриjеме рата четнци су убили око 1.373 лица (од тога су Срби били преко 50% жртава). Оваj броj четничких жртава недовољно верификуjе „четничку опасност“, па садашњи историчари у Хрватскоj таj броj умjетно подижу на око 20.000. Ово значи да су припадници хрватске воjске више убили српских цивила (око 2.000 ) за време агресорске операциjе „Олуjа“ 1995. него што су четници убили (цивила и воjника) за вриjеме циjелог Другог свjетског рата.

Један мањи дио Хрвата (800 припадника) активно се 1941. укључио у антифашистичку борбу и дjелио добро и зло са Србима. Њихову борбеност и жртве Срби никада нису заборавили. Они су били разлог српске вjере у братство и jединство али њих jе било сувише мало да би се то и остварило.

Закључак

Срби у Хрватскоj довољно не афирмишу своjе националне вредности. Углавном закашњело дефанзивно реагуjу када неко изнесе лаж о њима. Још увиjек у jедном дjелу српског народа постоjи проклетство подjеле на четнике и партизане, иако су за већину Хрвата сви Срби одавно били и биће само четници. Срби из Хрватске протjерани су са своjих вjековних огњишта али не смиjу заборавити своjу историjу.

Сталном афирмациjом наших националних вредности, треба анулирати хрватске лажи и национални триjумфализам и националну еуфориjу, коjа jе окренута против свих Срба. Савремена информациона технологиjа нам омогућава да нашу борбу за истину можемо водити непрестано и на циjелом свjетском простору. Прошло jе вриjеме кад смо зависили од закулисаних игара, проблематичних одлука и квалификациjа у неким партиjским комитетима и „народним“ руководствима.

Од познатих бораца за слободу, антисрпском пропагандом, Срби се представљаjу као модерни нацисти. Српске антифашистичке вредности преузели су други а своj фашизам приписали Србима.

Нама у овом времену остаjе стрпљива и тешка борба са знањем на научном боjном пољу, коjом можемо побjедити историjске лажи и преваре наших старих и нових неприjатеља. Борба jе дуготраjна али на краjу даjе конкретне резултате. Оптимизам уљеваjу неки млади хрватски историчари и интелектуалци коjи настоjе српско-хрватске проблеме анализирати на основу обjективно научно утврђених чињеница а не на бази хистеричне антисрпске мржње.

Цивилизованим рjешавањем проблема жртава рата, обjективном анализом узрока и посљедица српско-хрватских конфликта, смањиће се могућност будућих неспоразума и сукоба између Срба и Хрвата.

[1] Хрвати са Србима изборили слободу, Вечерње новости, Београд, 23.6.2015.
[2] Срби у антифашистичкоj борби на подручjима НДХ 1941-1945, Воjноисториjски гласник бр.1. Београд, 1995., стр. 152-167
[3] Исто, стр. 167
[4] Др Гоjко Везмар, Воjно-политичка ситуациjа у Лици до формирања 1.корпуса НОВ Хрватске, Први корпус НОВ Хрватске, реферати и дискусиjе с научног скупа, Хисториjски архив Карловац, 1987.,стр.85.
[5] Петар Клеут, Борбе у Лици 1943- 1945.,Лика у прошлости и садашњости, Зборник 5, стр 336.
[6] Контраадмирал Љубо Мраовић, дискусиjа, Први корпус НОВ Хрватске, реферати и дискусиjе с научног скупа, Хисториjски архив Карловац, 1987.,стр.877.
[7] Срби у антифашистичкоj борби на подручjима НДХ 1941-1945, Воjноисториjски гласник бр.1. Београд, 1995. стр. 152-167
[8] Срби у антифашистичкоj борби на подручjима НДХ 1941-1945, Воjноисториjски гласник бр.1. Београд, 1995., стр. 167

Извор: Удружење Госпићана „Никола Тесла“ – gospic.rs

Везане виjести:

Проклетство боjовника Душка

Ђорђе Пражић: ЈАМЕ НАШИХ СТРАДАЊА И ЗАБЛУДА – Jadovno …

Жртве Косиња вапе за вjечним миром (Осврт на чланак „Крв …

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Један одговор на „Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године?“

UDBA каже:

Crni Djordje,sta to pises covece?! Citav zivot ti se i to malo kose dizalo na glavi od pomena CETNIK.Zar ti da pises o zabludama,ti koji si jasno i glasno onako oficirski gledao sve oko sebe sa prezirom pa i mrznjom ako nisu iz tvojih vrleti i pecina.Nije mi jasno zasto pises sve ovo,imas cin,stan kucu na Lustici-zenina istinaje ali nema veze.Ostao si isti,onako bez boje,trom i pun naknadne pameti.Obicno nesto mrdas i radis kad ocekujes nesto od nekog,tako i sad valjda sebe da opravdas sto NISI ucestvovao u zastiti svog naroda.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top