Срамна лицитирања српским жртвама

Пише: Јадовно 1941.

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до „Олуjе“ (8). Иванишевић: Једино од Срба траже спискове жртава. Павловић: Мемориjал треба да одржава сећање на злочин

СПОМЕНИК жртвама геноцида потребан нам jе као хлеб, насушни. Они коjи негираjу српска страдања траже од нас спискове жртава и то jедино од нас Срба и jедино за Јасеновац. А, не усуђуjу се да те спискове траже од Руса, Пољака, Јевреjа, каже за „Новости“ Миливоjе Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку.

– Трагедиjа наших предака била jе у томе изгледа што нису могли своjе убице да убеде да упишу имена оних коjе убиjаjу – каже са ирониjом Иванишевић. – Данас потомци тих некадашњих убица траже од нас доказе коjе ми нормално немамо. Зато jе дошло до срамотних лицитирања о броjу убиjених Срба у свим ратовима 20. века и у свим логорима у коjима су били затворени и убиjани.

Распад Југославиjе оживео jе сва та сећања и поново смо суочени са истом невољом. Срби су, тврди Иванишевић, нестали с КиМ, Хрватске, Словениjе, а нестаjу помало и из Црне Горе. По аустроугарском попису из 1910. године, у Босни и Херцеговини било jе 230.000 православних више од муслимана, а по попису из 1991. муслимани су били броjниjи за 520.000 у односу на нас Србе.

МИЛИВОЈЕ ИВАНИШЕВИЋ

– Наши демографски губици само у Босни и Херцеговини су 1,5 милиона људи – каже Иванишевић. – Има ли страшниjе српске казне?

Подршка акциjи „Вечерњих новости“, коjу jе иницирао наш прослављени шаховски велемаjстор Александар Матановић, стиже из свих краjева земље и расеjања. Широм Немачке организуjу се скупови подршке са апелом да се „у име невиних жртава подигне српски Јад Вашам“. Уз нас су и Субнор, Савез антифашиста Србиjе, Сабор диjаспоре и Фонд диjаспоре за матицу, Београдски форум, Удружење Краjишника… Храбре нас потомци жртава и сведоци трагедиjа кроз коjе jе током читавог протеклог века пролазио наш народ. Уз нас су и стручњаци, првенствено историчари, спремни да помогну.

МОМЧИЛО ПАВЛОВИЋ

– Историчари могу да помогну у научном утемељењу и обjашњењу контекста времена и догађаjа на простору НДХ 1941-45. Такође, и у публиковању jош увек необjављене грађе о НДХ – каже директор Института за савремену историjу Момчило Павловић.

Споменик jе, тврди он, требало да буде подигнут у првим годинама после Другог светског рата. Кад то тада ниjе урађено зарад нивелациjе и у страдањима и у борби, што чињенично ниjе било тачно, али jе политички било корисно, онда и данас ниjе касно.

– Споменик jе мала слика страдања – каже Павловић. – Можда би било боље да то буде мемориjал, каквих jе пуно у свету. Он треба да меморише, одржава сећања на све ужасе и бестиjалности усташког режима. Ни споменик, ни мемориjал не могу, међутим, да разреше све контроверзе и политизациjу страдања Срба у НДХ.

ЈАМА ПРEБИЛОВЦИ

ПОТРЕСНЕ слике вађења костиjу из забетониране jаме Прибиловци, прогањале су историчара и књижевника Божидара Кљаjевића, коjи jе о томе написао:

„Сиђоше планинари из Никшића, Билећа, Гацка и Требиња, да ваде своjе рођаке из злослутне jаме, чиjе кости овде у овоj тами, проведоше 47 година. Чудна jе земља Херцеговина, jедан народ у три вере, ако jедно другима нису рођаци, а оно су кумови или приjатељи, али jе ту на овоj земљи неко посадио ђавоље семе и људи се поклаше. Једни кољу, други се свете и убиjаjу, трећи туку маљевима и пале, и од ове лепе некада свете земље направише пакао!“

Антун Милетић, историчар: ЕНЦИКЛОПЕДИЈА МРТВИХ

ПОДИЗАЊЕ споменика наш jе дуг према свим невиним страдалницима. Само сам jа изброjао 146.401 жртву геноцида у усташким логорима смрти. А броj коjи и Хрвати помињу jе 600.000 страдалника Холокауста и ратног злочина почињеног над противницима нацистичког режима, успостављеног у НДХ током Другог светског рата.

То ниjе коначни биланс усмрћених у Јасеновцу, jер jе његов циљ био да што прецизниjе установи имена и недвосмислено утврди доњу границу броjа мученика страдалих у овом логору. Не треба сумњати да ће даља истраживања овог монструозног биланса смрти значити и знатно померање те границе навише.

Јово Вукелић, „Службени гласник“: У ЗЛОЧИНУ И ФРАТРИ

ПОДРЖАВАМ акциjу „Новости“ зато што jе до сада било много покушаjа да се негира таj злочин. У злочину над Србима учествовали су и свештеници Католичке цркве, а не само усташке jединице Анте Павелића.

Али Католичка црква до данас не признаjе таj злочин. Било би, сматрам, неопходно да то ураде, ако желе добре односе са Србиjом и Србима. Очекуjем да акциjу подржи надлежно Министарство културе и да се о њему што пре изjасни Влада Србиjе. Иза акциjе подизања споменика жртвама геноцида мора да стоjи држава Србиjа.

Везане виjести:

Акциjа: И жртве нас окупљаjу

Акциjа: Погром Срба jош траjе

Акциjа: Споменик усташким жртвама

Акциjа: Жртве усташа имаjу право на име

Акциjа: Заборав jе друго убиство невиних