arrow up

Подијелите вијест:

Спомен-плоча “мухамеданском батаљону” који је бранио Београд

Предсједник Одбора Скупштине Србије за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровића поднио је Граду Београду иницијативу за постављање спомен-плоче “мухамеданском батаљону”, који је учествовао у одбрани Београда 1915. године.

Београд (Фото:beograd.in)
Београд (Фото:beograd.in)

У иницијативи, упућеној градској Комисији за споменике и називе тргова и улица, Омеровић наводи да је, према доступним историјским подацима, у одбрани Београда 1915. године учествовало и 15 одсто војника који су били муслиманске вјероисповијести.

“То је био 4. батаљон 10. кадровског пука, који је заједно са 7. пуком чинио кичму одбране Београда. Тим батаљоном је командовао каплар Шемсо Мидовић из Сјенице”, подсјећа Омеровић и истиче да је та јединица “пружила одсудну и најупорнију одбрану у центру Београда”.

Омеровић предлаже да се у непосредној близини мјеста, гдје је стајала Мидовићева барикада – код Народног позоришта или Народног музеја – постави спомен-плоча посвећена овом значајном догађају за одбрану Београда.

Он истиче да се овом иницијативом мора отргнути од заборава улога припадника бошњачке националне мањине у одбрани Београда.

“Осим наше људске обавезе и захвалности тим људима који су дали свој живот бранећи Београд, ако смо одговорни морамо мислити и на нашу будућност. То је посебно важно данас када смо сведоци појачаних тензија на релацији две државе и два народа, са запаљивом реториком”, навео је Омеровић.

Он додаје да је сигуран да ће овакав однос према припадницима једне националне мањине, која је учествовала у српској војсци и бранила Београд, допринијети јачању добрих односа и повјерења.

“Надам се да нам је то свима циљ. Позитивну улогу Бошњака у одбрани Београда морамо истаћи и учинити видљивим у култури сећања и јавне комеморације. Достојно обележити тај део херојске одбране Београда је наша обавеза. Дугујемо то овим војницима”, навео је Омеровић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Београд јуначки бранили аласи са Чукарице | Јадовно 1941.

Одбио ултиматум окупатора и уместо беле заставе истакао три српске

Дан примирја у Првом свјетском рату

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​