Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Соколска предавања на радио станицама у Југославији

Датум објаве: петак, 22 јануара, 2016
Величина слова: A- A+
Проглашење Петолетке 1936
Проглашење Петолетке 1936

У свом просветном раду у међуратном периоду Савез Сокола Краљевине Југославије користио је нове медије, радио и филм. На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва Суботица Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић је са својом супругом изводио песме старе Војводине. Пре почетка уметничког дела програма говорио је старешина суботичког соколског друштва и истакао : “… Често се чује мишљење, да је Соколство у нашој националној држави у многоме изгубило од значења, које је имало пре светског рата. Необавештени мисле и данас, да је Соколство само гимнастичка или омладинска организација. … Зато сада, када отварам ово соколско радио вече, кличем свима : Довиђења на Видовдан у Београду, Здраво! “ После говора старешине збор сокола отпевао је “Полети сиви Соколе”. Соколски тамбурашки збор одсвирао више тачака. Ч. Тадиров изазвао је буру смеха приповедањем бачванских згода и незгода. Он је певао неколико бачванских шалајки праћен за клавиром од Др. Ђуришића. Ристић је отпевао “Части Реца …” праћен соколским тамбурашким збором. Браћа Терзини певали су рејтанске песме. Аркадије и Ђока свирали су на хармоници а гајдаш Стевановић на гајдама. Суботички соколи добили су са многих страна похвале за приређено радио вече. “(1).
Сарадња сокола са Радио Београдом почела је са преносима Свесоколског слета у јуну 1930. Доцније дошло је до споразума да се једанпут недељно одржи соколско предавање на радију о циљевима, повести и значају соколства. Вести Соколске агенције објављиване су преко Радио Београда а исто тако и преко листова у Београду, Загребу, Љубљани и другим местима. (2) У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена је Соколска изложба. Савезни просветни одбор организовао је у споразуму са управом београдске радиостанице радиопренос свечаног отварања изложбе. Богдан В. Сперњак био је професор физичке културе и члан Техничког одбора Савеза сокола. Преко Радио Београда читао је Соколске вести. (3) Соколи су држали предавања преко Радио Београда, Загреба и Љубљане. Савезни Просветни Одбор деловао је преко Радио Београда, а жупски просветни одбори Загреба и Љубљане деловали су преко загребачке и љубљанске станице. Преко Радио Београда држана су вечерња и поподневна предавања. Одржано је 5 предавања за загребачки и сарајевски слет 1934. Слет на стадиону краља Александра I у Загребу преносиле су све три домаће радио станице. У Радио одсеку Жупског просветног одбора у Загребу били су Хрвоје Мацановић, Владимир Јанковић, инг. Стјепан Хан и Чеда Милеуснић. Сарађивали су са старешином жупе Загреб др. Отоном Гавранчићем. Предавања преко Љубљанске радио одржавана су сваког петка. (4)
Поводом прославе 30-годишњице оснивања Соколског друштва у Сремским Карловцима 23. септембра 1934. одржан је слет на коме су вежбали стари соколи вежбе са Раваничких слетова. Слет у Сремским Карловцима преносио је Београдски радио од 10 часова до 13.30 часова. Преносио је и комеморативну седницу Савезне управе 11. октобра 1934. у сомен краља Александра. Све три станице су вршиле пренос са прводецембарскле академије у народном позоришту у Београду. (5) Соколски Гласник најављивао је соколска предавања на радију. На Радио Београду предавала је 6 јануара 1935. Смиљка Грбић из Руме о теми “Бол народа” и А.Оченашек из Прага о теми “Александар I — поборник соколске мисли”. За 10 јануар 1935. најављено је предавање “Његове то су речи” сабране речи краља Александра , изговорене у значајним тренуцима народног и соколског живота. За 17 јануар 1935. најављено је предавање Анте Тадића из Суботице “задатак Сокола у словенским земљама”. За 20 јануар 1935. најављено је предавање Ђуре Мрваљевића из Неготина “Соколство је најбоља школа рада”. За 24 јануар 1935. најављено је предавање др. Александра Табаковића из Новог Сада “Соколство и држава”. … . За 9 јануар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане заменика начелника Јосипа Јераса из Љубљане “Неколико речи о нашем програму рада”. За 16 јануар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане Јоже Крегар из Јежице о теми “Соколска окружја”. За 23 јануар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане Верија Швајгара из Љубљане о теми “Статистички преглед кретања нашег Соколства у 1934 години”. За 30 јануар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане Фрање Лубеја члана СТО, из Љубљане, о теми “Соколство и спорт”. (6) За 28 фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Београда Бранка Јанковића из Соколског друштва Београд VII “др. Мирослав Тирш као учитељ демокрације”. За 13 фебруара 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане др. Максе Ковачића из Птуја о теми “Задаће Соколства у садашњици”. За 20 фебруара 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане Марјана Тратара из Новог Места о теми “Међу Соколима у Јужној Србији”. За 27 фебруара 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане Душана Подгорника из Љубљане о теми “Соколско смучање”. (7)
Преко радио станице Београ у „Соколском Гласнику” најављена су предавања : 30 маја 1935. Мијо Мандић из Суботице о теми “Стара Суботица”, 2 јуна 1935. Ненад Рајић из Суботице “Нова Суботица”, 6 јуна 1935. др. Алекса Ивић о теми “Словенска насеља у Војводини”, а 13 јуна 1935. др. Станоје Станојевић из Београда о теми “Политичке борбе Срба и Буњеваца у Војводини до ослобођења”.(8)Књигу о Соколским предавањима старешине жупе Цетиње Гавре Милошевића жупа Цетиње је издала 1936.
Соколска прослава Првог децембра 1939. у Београду преношена је преко радио станице. (9) Соколи су сарађивали и са Радио Прагом. Тамбураш Пере Тумбас Хајо био је диригент, свирач и организатор култуно-уметничких активности у Соколском друштву Суботица. Тридесетих година 20 века учествовао је заједно са соколима на Свесловенском соколском слету у Прагу. Са својим тамбурашима наступао је на Радио Прагу. (10) Тамбурашки збор Соколског друштва Нови Сад чинило је 8 чланова а њихов вођа био је Никола Ивановић. У октобру 1938. тамбурашки одсек приредио је у Свечаној дворани Соколског дома вече народне музике које је уживо преносила радио станица Београд. У представи су учествовали и радио певачи Јованка Црњански, Ружица Каушић као и члан сокола Властимир Јовановић-Лале и Светислав Врбашки.(11)
Београдска Радио станица је у ноћи 27-28 новембра 1940. почела да емитује соколске вести у својој прекокеанској емисији за исељенике у Северној и Јужној Америци. Савез Сокола Краљевине Југославије упутио је поздраве свим соколским друштвима и исељеницима у Америци, и послао им вести о раду сокола у Америци и у отаџбини. Емисије су биле даване два пута недељно.(12)
Радио станица у Скопљу давала је сваке вечери преглед свих соколских догађаја у Југославији, у оквиру вести у 9 часова и 5 минута. Најављено је предавање Стевана Газикаловић о „Соколству пре рата у Јужној Србији” 3 марта 1941. на радио станици Скопље (13)
За време и после Другог светског рата Савез Сокола био је забрањен. Прашки радио је послао Радио Београду звучне снимке са X свесоколског слета у Прагу 1938. На интернету је сајт Аудио и фото архив Симић приредио говор нараштајке Јованке Јовановић из Земуна на слету. То је само део тонских записа са слета (соколи, морнари у Братислави, …).

Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Прво соколско радио-вече”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. маја 1930, бр. 9, стр. 6,7;

2. Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, стр. 456, Београд 1997; „Соколи и Радиостаница“, Соколска просвета, Нови Сад, Април 1932, бр. 4, Год. II, стр. 216; „Годишњи извештај о раду Соколске Жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3. априла 1938 год.”, „Око соколово”, Београд, 1938, бр. 4, стр. 74;

3. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3; Јован Вања Петровић Управник Музеја историје физичке културе Србије, „Богдан В. Сперњак“, „Око соколово“, Издавач Соколска жупа Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 12;

4.„Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 60, 61;

5. Б.Ј, „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114; „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 61;

6. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 3;

7. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр.2;

8. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 24 маја 1935, бр. 22, стр. 3;

9. Момир Г. Синобад, „Први децембар 1939. г”, „Око Соколово”, Београд, 1940, бр. 1, стр. 6-11;

10. Мијо Мандић, dipl. inž. arh, „Пере Тумбас Хајо (1891 – 19067)”, „Рич Буњевачке Матице”, Суботица, април-мај 2011, бр. 55-56, стр. 4; Невенка Башић Палковић, „Велики уметник тамбурице Пере Тумбас Хајо“, „Буњевачке новине“, Суботица, 28. децембар 2001, број. 5-12, стр.8;

11. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година Новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 64;

12. „Соколство у Радио-емисији преко Океана”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 10;

13. „Соколство на радиу Скопље”, „Соколски Гласник”, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;

 

Везане вијести:

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА

СОКОЛИ ЖУПЕ МОСТАР НА ПОЧЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top