Смрт патријарха Варнаве још тајна

Мистерија смрти српског патриjарха Варнаве траjе тачно 75 година, од ноћи између 23. и 24. jула 1937. кад jе тадашњи поглавар СПЦ преминуо док jе jугословенска скупштина доносила одлуку о конкордату с Ватиканом, ком се он противио.

 Документациjа СПЦ из међуратног периода, коjа би могла да разреши ову енигму jош од 1944, недоступна jе, каже проф др Вељко Ђурић, аутор капиталног дела о патриjарху Варнави.

– Документи су jош увек под ембаргом у архиви БИА – тврди проф. др Ђурић. – Они би могли да расветле многе историjске недоумице, пре свега да ли jе патриjарх Варнава отрован или jе преминуо од последица болести.

Саговорник “Новости” подсећа да jе патриjарх за живота краља Александра подржавао његову jугословенску политику и потписивање споразума с Ватиканом, али jе мишљење променио после атентата у Марсеjу.

Наиме, Ватикан jе после убиства jугословенског владара прихватио да потпише измењену верзиjу конкордата уз услов да његов садржаj остане таjна. Ипак, документ jе процурио, а Сабор СПЦ му се жестоко успротивио, сматраjући да он ставља СПЦ у подређен положаj у односу на друге верске конфесиjе у Југославиjи.

– Стрпљењу српског племена jе краj – говорио jе патриjарх Варнава. – Ми смо ослободили и уредили ову земљу да у њоj будемо презрени и третирани без равноправности. Ми смо жртвовали све: заставу, грб… Ми тражимо равноправност. Иначе ћу jа положити главу своjу за стадо своjе.

Због отпора конкордату СПЦ jе ушла у директан сукоб с кнезом Павлом и премиjером Миланом Стоjадиновићем.

– Премиjер jе нескривено, из jош непознатих разлога, наметао клерикална римокатоличка и исламска решења као примарна у политичком животу државе – наводи проф. Ђурић.

– Треба имати на уму да се конкордатска криза одиграва у времену кад утицаj савезничке Француске опада, а расте моћ фашистичке Италиjе и нацистичке Немачке. У Југославиjи jе значаjан утицаj британске подземне дипломатиjе коjа покушава да сруши владу Стоjадиновића и отера кнеза Павла.

У jулу 1937. године питање конкордата долази на дневни ред jугословенске скупштине, а патриjарх Варнава пада у болесничку постељу. На дан почетка скупштинске расправе 19. jула жандармериjа пребиjа учеснике литиjе за оздрављење поглавара СПЦ.

САБОР ВОДИО ИСТРАГУ

Ванредни Сабор СПЦ састао се 8. jула 1937. и на основу мишљења лекара дао закључак: “Резултати досадашњих испитивања узрока болести своде се на факат да jе патриjарх уистину отрован, како се у нашоj jавности стално говори. На коjи начин се десило то тровање, не зна се тачно”.

Патриjарх Варнава умире око поноћи 23. jула док jугословенска скупштина усваjа предлог о потписивању конкордата.

Извор: БИГ