Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Систем уништавања се усавршава

Сви до сада описани масовни злочини као и сви они поjединачни и масовни злочини коjи овде нису описани а збили су се у времену од почетка окупациjе и постанка НДХ, па до ликвидациjе логора броj I Јасеновац у Крапjу и логора Јасеновац броj II, били су наjобичниjа разбоjништва по унапред припремљеном систему.

Међутим, од краjа новембра 1941. усташки разбоjници улазе у разбоjништва jош подлиjе и jош перфидниjе. Дана 25. новембра 1941. године изашла jе под броjем С ХХIХ-2101-3-1941. «Законска одредба» потписана по поглавнику НДХ Анти Павелићу и супотписана од Министра правосуђа др Мирка Пука, коjом се даљња разбоjништва и уништавање неких народа обавља под окриљем закона. Прави смисао постоjања логора за систематско убиjање читавих народа приказуjе се као средство за «одгоj и корисно преобраћање посрнулих чланова друштва у корисне чланове заjеднице». Логори смрти приказуjу се као радни и одгоjни логори, па се у те логоре доводе и Међународне мисиjе Црвеног Крста, да се међународноj jавности путем штампе и званичних извештаjа прикаже оправданост логора у рату и користи логора у миру у новом послератном друштву нове Хитлерове Европе.

Сам текст одредбе jе оваj:

§ 1.

Непоћудне особе, коjе су погибељне за jавни ред и сигурност, али коjе би могле угрозити мир и спокоjност хрватског народа или тековине ослободилачке борбе хрватског усташког покрета, могу се упутити на присилан боравак у сабирне и радне логоре. Ове логоре овлаштена jе основати у поjединим мjестима НДХ усташка надзорна власт.

§ 2.

Траjање боравка у сабирним и радним логорима не може бити краће од 3 мjесеца ни дуже од 3 године.

§ 3.

Одлуку о упућивању особе на присилан боравак у сабрине и радне логоре, о времену траjања боравка и о степену опреза и паске доноси Усташко редарство као грана Усташке народне службе.

Све управне и самоуправне области, као и установе усташког покрета дужне су усташком редарству преко жупског редарства свога подручjа приjавити особе наведене у §- у 1. ове законске одредбе.

Против одлуке усташког редарства о упућивању на присилан боравак у сабирне и радне логоре нема правног лиjека ни тужбе на Управни суд.

§ 4.

Усташки надзорни заповjедник издат ће прописник о устроjству, пословању и степену опреза и пазке у сабирним и радним логорима, те о уздржавању особа упућених у ове логоре.

На основу ове законске одредбе, створен jе сада логор Јасеновац III, а то jе логор на индустриjском комплексу Прометне задруге у Јасеновцу. Усташка надзорна служба на основу те одредбе лиферовала jе тамо све оне, коjе jе требало ликвидирати, све «непоћудне особе», коjе су погибељне за jавни ред и сигурност и коjе би могле угрозити мир. А у такве jе редарство сврставало све оне коjе jе из расних, националних, верских и политичких разлога требало уклонити. У логор jе редарство самоуправне области и установе усташког покрета слало и све оне особе, коjе су биле чланови породица поjединаца, коjи су се против усташке тираниjе дигли и прикључили српском ослободилачком покрету. Таквим поjединцима, као и њиховим породицама прописано jе упућивање у сабирне логоре, одузимање имовине и накнада за наводно почињене штете.

Изашла jе посебна законска одредба 20. српња 1942. године под броjем ССIХ – 1779 – 3 – 1942. потписана по поглавнику Независне Државе Хрватске Анти Павелићу и супотписана по министру унутрашњих послова др Андриjи Артуковићу, државном ризничару др Владимиру Кошаку и министру правосуђа и богоштовља Мирку Пуку. Текст те законске одредбе jе оваj:

ЗАКОНСКА ОДРЕДБА

О сузбиjању насилних кажњивих чина проти држави, поjединим особама или имовини

I. Упућивање у сабирне логоре

§ 1.

Поjедини чланови обитељи особа, коjе саме или у заjедници с оружаним скупинама нарушаваjу мир и спокоjство хрватског народа или коjе подузму какав насилни кажњив чин проти држави, поjединим особама или имовини, као и чланови обитељи од куће одбjеглих особа, могу се упутити на присилан боравак у сабирне логоре. Ове логоре овлаштено jе основати Министарство унутарњних послова, Равнатељство за jавни ред и сигурност у поjединим мjестима Независне Државе Хрватске.

Чланови, обитељи особа, наведених у првоj ставци, сматраjу се све оне особе, коjе с таквим особама заjеднички живе у кућноj задрузи у смислу закона о задругама од 9. свибња 1889, односно жене, родитељи, дjеца, те браћа и сестре особа, наведених у првоj ставци, уколико с овим особама живе у заjедничком кућанству.

§ 2.

О упућивању поjединих чланова обитељи особа, наведених у првоj ставци § 1, на присилан боравак у сабирне логоре, као и о времену траjања боравка у сабирним логорима одлучуjе Министарство унутарњих послова, Равнатељство за jавни ред и сигурност. Све управне и самоуправне области, као и установе усташког покрета имаjу Равнатељству за jавни ред и сигурност, преко жупског редарства свог подручjа приjавити особе, наведене у § 1, чланове њихових обитељи, коjи с таквим особама заjеднички живе у кућноj задрузи у смислу закона о задругама од 9. свибња 1889, односно жену, родитеље, дjецу, те браћу и сестре особа, наведених у § 1. уколико с овим особама живе у заjедничком кућанству, као и њихову целокупну покретну и непокретну имовину.

§ 3.

Доношењу одлуке о упућивању поjединих чланова обитељи особа наведених у § 1, у сабирне логоре има претходити поступак, прописан за управно казнено поступање.

Поступак проводи Министарство унутарњих послова, Равнатељство за jавни ред и сигурност, непосредно или посредно преко првомолбених управних области.

§ 4.

Траjање боравка у сабирним логорима не може бити краће од шест мjесеци ни дуже од три године.

Министарство унутарњих послова, Равнатељство за jавни ред и сигурност може у свако време укинути своjу одлуку о упућивању поjединог члана обитељи особе, наведених у § 1, на присилан боравак у сабирне логоре, а исто тако може у свако време по слободноj разсуди смањити траjање боравка поjедине особе у сабирном логору.

§ 5.

Време проведено у притвору управних области и редарству jе доношење одлуке о упућивању поjедине особе на присилан боравак у сабирне логоре, урачунава се време траjања присилног боравка у логорима.

§ 6.

Министарство унутарњих послова, Равнатељство за jавни ред и сигурност издат ће прописник о устроjству, пословању и пазци у сабирним логорима, те о уздржавању особа, упућених у ове логоре.

II. Одузимање имовине

§ 7.

Поjединим члановима обитељи особа, наведених у § 1, може се одузети њихова целокупна имовина у корист Независне Државе Хрватске.

Одлуку о одузимању имовине поjединим члановима обитељи таквих особа доноси Министарство унутарњих послова, Равнатељство за jавни ред и сигурност.

§ 8.

Одлуку о одузимању имовине по § 7  доставит ће Министарство унутарњих послова, Равнатељство за jавни ред и сигурност, државноj ризници, одjелу за подржављени иметак, коjа ће располагати том имовином у име Независне Државе Хрватске сходно пропису друге ставке § 3. законске одредбе о одузимању имовине особама, коjе нарушаваjу jавни мир и поредак, од 27. просинца 1941. броj:

СДЛХХ-2355-3/1941. (Народне новине од 30. просинац 1941. броj 213.)

Одлука Министарства унутарњих послова, Равнатељства за jавни ред и сигурност, о одузимању имовине сврховни jе наслов у смислу закона о сврси и осигурању од 9. српња 1930. године.

Прописи §§ 5. до 16. законске одредбе о одузимању имовине особама коjе нарушаваjу jавни мир и поредак од 27. просинца 1941. броj СДЛХХ-2355-3/1941. (Народне новине од 30. просинца 1941. броj 213) сходно ће се примjењивати и на поступак о одузимању имовине по прописима ове законске одредбе.

§ 9.

Министарство унутарњих послова, Равнатељство за jавни ред и сигурност, може у свако вриеме укинути своjу одлуку о одузимању имовине (§ 7.) у циелости или дjелимично, уколико ова имовина ниjе већ прешла у руке трећих особа.

§ 10.

Прописи §§ 1. до 9. неће се примjењивати на чланове обитељи одбjеглих особа, коjе се у року од 14 дана, рачунаjући од дана проглашења ове законске одредбе, поврате своjим кућама.

III. Накнада злобно почињене штете

§ 11.

Држава, обћина и посебничке особе, коjима jе злобно почињена штета уништењем, оштећењем, палежом, пљачком или каквим другим насилним кажњивим чином, могу тражити накнаду почињене штете према прописима ове законске одредбе.

§ 12.

О накнади злобно почињене штете кажњивим чином из § 11.  одлучуjе Министарство унутарњих послова, Равнатељство за jавни ред, сигурност, на приjаву заниманих странака, или уред.

Ако Министарство унутарњих послова, Равнатељство за jавни ред и сигурност, након проведеног поступка утврди да jе штета злобно почињена, на jедан од начина, наведених у § 11, одлуком ће одмjерити износе почињене штете и ову одлуку доставити надлежном порезном уреду.

Надлежни порезни уред ће расподелити износ одмjерене штете на поjедине порезне обвезнике, коjи пребиваjу или бораве на подручjу оне опћине, у коjоj jе штета почињена, и то према износу непосредних пореза коjе плаћаjу поjедини порезни обвезници у тоj опћини.

На поjедине порезне обвезнике расподиељене износе утjерат ће у року од осам дана од поjединих порезних обвезника надлежни порезни уреди према прописима, коjи вреде за утjеривање непосредних пореза.

§ 13.

Ако се ухвати или пронађе починитељ штете (§ 11.) могу поjедини порезни обвезници за исплаћену накнаду штете и трошкова тражити накнаду од починитеља редовним судбеним путем.

IV. К о н а ч н е о д р е д б е

§ 14.

Проти свима одлукама, донесеним према овоj законскоj одредби, ниjе допуштен никакав правни лек нити тужба на управно судиште.

§ 15.

Ова законска одредба задобива правну моћ даном проглашења у народним новинама.

 

Ту су нашли мученичку смрт сви Јевреjи и Цигани Срема и огроман броj Срба из целе НДХ, jер их jе требало из расних и верских разлога поубиjати и склонити. Ту jе исто тако мученичку смрт нашао и велики део хрватског народа, коjе jе требало из политичких разлога поубиjати и склонити. Ту су пале безброjне жртве национално-ослободилачке борбе и отпора против усташког дивљаштва и страховладе.

Према утврђеним чињеницама, а по начину убиjања и уништавања усташе су «непоћудне особе» делиле на «заточенике и притворенике».

Притвореници су били сви Цигани и наjвећи део Јевреjа и Срба коjе jе усташка редарствена служба упућивала на стратиште у Јасеновац да буду тамо поубиjани и уништени из расних и верских разлога. Читава села и читави краjеви настањени Србима подигнути су са прадедовских огњишта и сви до последњег, и старо и младо, и мушко и женско, допремљени су у Јасеновац. Њихова села, њихова стока, храна, усеви, воћњаци и виногради – њихова одела и обућа, девоjачке спреме и постељина – постало jе одjедном плен крвавих усташа и основа за почетак живота нових колониста.

А сви ови бедни људски створови проказани расом или вером новог европског поретка сатерани су као стока у торове ограђене бодљикавом жицом покраj логора Јасеновац броj III. Њима ниjе поклоњено ни толико времена ни пажње да уђу у логор и да буду у логору запримљени и регистровани – него су као крда дивљака вредна мање и од наjобичниjе стоке сабиjена у покраjне жице краj логора и постепено мучена и исцрпљивана под отвореним небом глађу, жеђу, зимом и влагом, све дотле док човек не постане апатичан и не пожели наjстрашниjу смрт под усташким ножем и усташким маљем.

А заточеници су били сви они остали, коjи су улазили у логор и тамо били регистровани и распоређени на «радове». Заточеници су долазили из свих краjева НДХ са пресудама, у коjима су били суђени на присилан боравак или на рад у логору на извесно одређено време. Према утврђеним чињеницама по правилу се дешавало да су сви они заточеници, коjи су били осуђени на 3 године присилног боравка, или 3 године присилног рада, били одмах код доласка у логор поклани на улазним вратима, или поубиjани маљевима у Градини исте ноћи, односно поклани на Гранику и побацани у Саву. Други заточеници коjима jе пресуда гласила на краће време од 3 године, па и они коjи су осуђени на свега пар месеци – били су распоређени према звањима и занимањима на одговараjуће радове у логору.

Но, и ти су заточеници по правилу поубиjани или нешто касниjе, или су помрли од изнемоглости, или болести или су покошени заразним болестима и, на послетку, у повременим масовним убиствима код смањења броjа заточеника, или на послетку код коначне ликвидациjе логора.

Нажалост, ретки су случаjеви да се коjи заточеник из овог наjстрашниjег пакла спасао бекством или jе отпуштен и остао жив.

Док jе у ствари оваj «радни логор» био мучилиште и стратиште наjвећих размера и наjсрамниjа институциjа коjу jе икада људски злочиначки нагон могао да замисли, док jе то био пакао без краjа и конца, усташка «промиџба» писала jе у своjоj штампи: «Јасеновац ниjе санаториj, али ниjе ни мучилиште». У таквим чланцима, коjи су обавештавали домаћу и страну jавност о корисности и неопходности радних логора у духу напред цитиране законске одредбе, саопштавано jе да jе поље рада у логору широко. Постоjи у логору неколико индустриjа, заступљени су сви занати и поред тога има и велика економиjа. Тамо се израђуjе цигла, прерађуjе се кожа и дрво, производе се сухомеснате намирнице и сир, граде се разне господарске, стамбене, индустриjске и канцелариjске зграде, подиже се насип уз Саву или се наводњава тло. По «величанственом» плану Јасеновац ће се претворити у прави индустриjски комбинат. Дужност изградње Јасеновца пада на логораше коjи ће на таj начин доказати да су конструктивни чланови своjе домовине и коjи ће на таj начин исправити своjе злочине према заjедници. Јасеновац jе уjедно и политичка школа, коjа ће «политичке заточенике» излечити од свих отрових идеологиjа и погледа и вратити их натраг у jавни живот, те тако их учинити корисним члановима друштва и достоjним синовима домовине.

За Јевреjе се у тим чланцима наводи да су само интернирци и да ова привремена њихова изолациjа служи само зато да се Јевреjима не да прилика да у рату врше своj разорни рад удружени са неприjатељима хрватства. Тврди се у тим чланцима, да jе ово први пут да Јевреjи пристоjно раде на корист Хрвата и Хрватске.

Па и поводом Цигана «промиџба» наводи да су коначно приведени први пут у своjоj номадскоj историjи конструктивном раду на корист друштва.

Тврди се у тим чланцима да у логору влада човечност, али и строгост. Логораши да имаjу здраве настамбе, наjхигиjенскиjе установе за лечничку негу, да имаjу довољно хране и добру одећу и обућу. Што више да и културне потребе логораша не остаjу незадовољене. Одржаваjу се кино-проjекциjе, предавања, концерти и позоришне представе, и jедном речjу усташка пропаганда путем штампе приказала jе Јасеновац као jедно опоравилиште и ваздушну бању.

Сведок Симо Ђурковић, инжењер хемиjе из Доње Трнаве, исказао jе, између осталог, откада су преостали госпићки заточеници образовали логор Јасеновац броj II и када су почели радови на градњи насипа, како jе то напред описано – да jе дошао jеднога дана на насип Вjекослав Лубурић (главни повереник за логоре у Хрватскоj) те jе заточеницима одржао говор. У говору им jе рекао да ће као интернирци остати на подизању насипа само неколико недеља, а после тога да ће бити пуштени своjим кућама. После тога долазио jе и шеф свеукупног усташког редарства, Еуген Кватерник, и одржао говор, похваливши их као «марљиве раднике» и обећао им, да ће чим заврше насип, бити пуштени кућама, потом наредио «бољу исхрану». – И када су заточеници заварани тако примамљивим обећањима наjмеродавниjих усташких функционера, приступили своjски и вољно на посао, да су дошли и кинооператери и фотографисали заточенике приликом рада на насипу. Касниjе jе таj филм приказиван у пропагандне сврхе и по насловима у филму публици jе саопштавано да су то радници на насипу Срби коjи су побегли од комунистичког насиља и коjима су хрватске власти дале уточишта и хлеба, те да сада марљиво раде на обнови Хрватске.

Тако су усташе и живом и писаном речи, и сликом обмањивали jавност и приказивале Јасеновац као поправилиште и радни логор.

Јасеновац jе у ствари био наjвећа гробница и срамота савременог човечанства коjом су у цинизму нацисти и расисти попљували део краљевске отаџбине назвавши jе «Независна Држава Хрватска».

По начину како су жртве мучене и убиjане, како jе зверски непоjмљиво паћен и мучен у првом реду српски народ, како су нечовечно и страшно злостављана, паћена и убиjана деца и старци, како су одваjане маjке од ситне дечице и убиjани очеви на очиглед деце и рођака, како су силоване кћери и уништавани синови и деца на очиглед беспомоћних родитеља – како jе истребљиван народ од патолошких типова и поjединаца истог тог народа – логор Јасеновац превазилази све оно што би и наjпокварениjи зликовачки развиjен ум могао себи да замисли и створи.

Народ jе Јасеновац назвао логор смрти. Но, то име означава само завршетак патњи стотина хиљада невиних мученика. То страшно име ни изблиза не означава и не садржи оно што jе речима немогуће описати, оно што jе уметнику сликару, ваjару или песнику немогуће приказати – jер све оно што се негативно патолошко и болесно провлачило кроз jедан део народа и прикупљало у свим разбоjничко-болесним маштама и главама – све то овде скупљено избило jе као наjстрашниjе сведочанство и опомена, да из Јасеновца наткрили своjом перфидношћу, крволоштвом и гадостима све наjстрашниjе гробнице и мучилишта у рат бачене Европе.

—————————————————————————————————————–

< Логор Јасеновац број II                 Садржај                Логор Јасеновац број III >

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: