Šešelj na lomači EU-Jasenovca

Hrvati su, za oko pola veka, od 1939. do 1995. napravili Veliku Hrvatsku i to genocidom na račun srpske teritorije, uz neviđenu propagandu i zaglušujuću hajku koja se ogleda u borbi protiv, k’o bajagi, stvaranja Velike Srbije(!?) – sve pod geslom „dršte lopova“, u kojem je – Hrvatska sve veća, a Srbija – sve manja!?

Nema meseca ni nedelje, nekad ni dana, u kojem se nad Srbijom ne nadvije samo jedno – biti, il’ ne biti! Protekli dani toliko su zadali tema – od ponovnog vaskrsavanja Jasenovca, preko skidanja magle laži o predaji i priznavanju Kosmeta, do ubijanja svojih podanika od strane EU i otimanja izvora prihoda kroz zabranu izgradnje „Južnog toka“! Sve ovo nabrojano ima svoj uzrok i posledice u našem okupatoru EU ili, tačnije, u okupiranom okupatoru zajedno sa njegovim okupatorom Amerikom!!! Sve ove teme, a da se ne ulazi u detalje, ma koliko to na prvi pogled delovalo nespojivo, same se nekako razjasne koju god da dotakneš – ja ću, ovoga puta, krenuti od vaskrsavanja Jasenovca nad Srbima!

Nakon izlaska Šešelja iz Haga, pre nepunih mesec dana, i njegove rečenice, do sada bezbroj puta izgovorene: „Živela velika Srbija!“, smračilo se europejsko nebo, podigli se svi „nevini“, zdali se u poteru nad Šešeljem, pade inicijalna Rezolucija u hrvatskom Saboru, a potom – združeno sa Europom, i u evropejskome parlamentu! Tu ti haški tužilac Serž Bramerc, koji se inače nije oglašavao prilikom puštanja Šešelja iz Haga, dobi „šlagvort“ i zatraži od haškoga suda da „zločinca“ ponovo vrate iza ševeningenske brave!? Svi naši „evropski prijatelji“ svrstaše se na jednu stranu i izdaše tefter Beogradu!

Kad uzdrmana Europa džarnu u Beograd, krenu utrkivanje ko će prvi pljunut „zločinca“ i odreći se od njega!? Odavno takvoga takmičenja nismo imali!? A tek  nekrofilsko radovanje nad zdravstvenim stanjem Vojislava Šešelja i prizivanje smrti kao najboljeg rešenja problema zvanog Šešelj – normalnoga čoveka dovodi do zgađenosti!!!          

          Hajka i lov na Šešelja sprovodi se trenutno pred očima svih nas!!! Prvi Srbin kome haška „pravda“ ništa nije mogla dokazati i koji je izgubio zdravlje da bi dokazao organizovani genocid nad Srbima i pravljenje Velike Hrvatske i Velike Albanije, na račun srpske teritorije, što je sprovedeno zajedno sa našim zapadnima „prijateljima“,  jeste Vojislav Šešelj! Ovo sramno uterivanje straha i kažnjavanje svake izgovorene reči o genocidu nad našim narodom, neizostavno vraća sećanje na Drugi svetski rat!!! U raspisanom lovu na Šešelja, zadatak Srbije i Srba jeste da opkoli žrtvu, okuje je lancima i živu preda dželatima(!?) – e, može li gore i sramnije od ovoga – ne, da ja znam!?

Šešelj ima dve neoprostive „krivice“ koje ničim nije zaslužio; prvo i ključno – Srbin je – drugo, ništa manje bitno, upravo je njegova intelektualna snaga i dugo pamćenje! E, prijatelju – niko ti nije kriv!? Je li te mogao gore Svevišnji „nagrdit“ od ovoga, pred našim „prijateljima“ koji podnose samo kupljive Srbe – „njište duhom“, što bi rekao veliki Njegoš – nije? Opraštaju li se takve „krivice“ – ne, ne barem dosad! Skapavaj onda – sad da zbog tebe menjamo kontinuitet i tradiciju(!?) – na pamet nam ne pada!!!

Naši „prijatelji“, tražeći da im ponovo „Beograd“ u hašku „pravdu“ u lancima preda srpskoga „zločinca“, pokazuju da ima još prostora za ponižavanje Srba!!! Pošto haški delioci pravde za 12 godina nisu mogli sami da pronađu ni jedan jedini argument da Šešelja osude, e sad će to „Beograd“ sa Hrvatima da završi zajedno, i to u ime naređene dobrosusedske saradnje i pomirenja!? Svi oni koji su oteli Srbima ono što su hteli i na način na koji su hteli, sad insistiraju na pomirenju i saradnji, ali na pozicijama koje su takvim načinom stekli – neće ni korak nazad! Zato je i izmišljena ona „mantra“ koja nam je zadata da s njom ležemo i ustajemo: „neću prošlost, hoću budućnost“! Svaki Srbin koji ne pristane da se „pomiri“ sa onim što mu je oteto i sa onim koga su mu ubili i što su ga prognali – ima da bude kažnjen kao remetilački faktor!? Nema mu puta u EU – kuću pravde i sreće u koju nas bezalternativno za ruku, kao slepce vode, da tamo progledamo!

Kada su se Hrvati ostrvili na Šešelja i potpomognuti Europom ponovo naoštrili jasenovački srbosjek, krenula su pravdanja i obećanja iz Beograda!?

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić pokušao je 2. decembra pred europejskim parlamentarcima da se „brani“, hvaleći se kako je Beograd žmurio i žmuri na genocid nad Srbima, oprašta zločincima i žrtvuje svoj narod!? Samo što se nije rasplakao tražeći milost pred radoznalim novinarima, zasipajući ih argumentima kako „Srbija nije tražila posebne osude za puštanje iz zatvora Tribunala optuženih hrvatskih, albanskih i muslimanskih ratnih komandanata“(!?) – njihove zovemo „komandanti“, a naše – i mi i oni – „zločincima“!? Sad sam ja u čudu – ne znam da li se to oni koji nas zastupaju i vode, hvale time što štite naše dželate, a kažnjavaju Srbe, ili se nad nama dodatno iživljavaju i teraju inat!? E – ovo se zove dilema!?          

Dačić se sav upljuvao pravdajući se hrvatskim poslanicima da se Srbija ogradila od Šešelja i da Evropski parlament Rezolucijom o Šešelju nije trebalo da kritikuje Srbiju – što se kritike Šešelja tiče – nije imao primedbi(!?) – „Šešeljeva politika treba da bude osuđena, ali ne i Srbija“!?  Braaaavo! I treba!? Šta god Hrvati zatraže ima pokorno da im se volja ispuni!? Sve pojedince, koji nisu po volji Hrvatima ima da vezane pred njih bacimo, pa će da vide na svojoj koži kako izgleda razigrana hrvatska mašta kad oseti srpsku krv!?

Pred europejskom „demokratijom“ Dačić je nizao biser za biserom! Mediji prenose i da je, na novinarska pitanja da li će Srbija ponovo izručiti Šešelja u haški kazamat, izjavio da će „Vlada Srbije ispuniti sve svoje međunarodne obaveze“!? Opaaaa(!?)!? E, to je „odbrana“ Srbije  i pokazivanje odanosti gazdama, kada se ne brani nijedan Srbin koji nije po volji „našim prijateljima“!?

          Ministar Aleksandar Vulin otišao je i dalje, ili bolje reći toliko daleko koliko nikada istorija otišla nije, praveći nam ponovo Titovu uravnilovku, koja glasi: kad već Hrvati imaju ustaše – moraju ih imat’ i Srbi!? Da ga parafraziram: kad mi ne spominjemo vaše, nemojte ni vi naše, jer Beograd ne izjednačava Sabor i ustaše, nemojte ni vi Šešelja sa vlašću u Beogradu!!! Ima tu još iz Vulinovoga repertoara, kao što je zahtev za „reciprocitetom“: kao što Srbija ne traži od Hrvatske da se ogradi od „svakog fašiste ili ustaše koji razbija ćirilične table“, Hrvati ne bi trebalo da traže da se Beograd ograđuje od „svojih“ ustaša valjda, šta li!? Bože draaagi!? Šta reći i šta bi na ovo rekli mučenici Jasenovca, Jadovna, jama,… Oluje, Bljeska, Medačkoga Džepa, Lore…(!?) – ako je i od Vulina, mnogo je!!!

Kada se ispod svega ovoga podvuče crta i pogleda istini u oči i nanižu jedan za drugim događaji, svi hrvatski Jasenovci, jame i prevare do danas, u nepunih 80 godina, što je jedan ljudski vek, pred našim očima su, samo od 1939. do 1995. napravili  Veliku Hrvatsku, a da joj niko to nije spočitao – naprotiv, Hrvatska uporno spočitava onima od kojih je otela i koje je ubijala i prognala!?

Ja tu, sad, imam niz pitanja! Kako to da pravljenje Velike Hrvatske – i to genocidom, ne smeta Europi, nego još ućutkuje i preti svakome ko se usudi da to spomene!? Kako to da se štiti genocid i zločin, a osuđuje, smeta, progoni i hapsi onaj koji se usudi da kaže da su na najstravičniji način očišćeni Srbi sa svoje zemlje, koju su im potom prisvojili i proglasili je svojom državom!? Kako to da ne čuje i ne vidi još žive Srbe koji lutaju kao beskućnici i sirotinja, proterana iz svojih kuća i sa imanja u kojima danas žive njihovi gonitelji i dželati!? Jadranka Kosor, doskorašnja hrvatska premijerka i ona koja je inicirala donošenje Rezolucije o Šešelju, živi u stanu otetom od srpske porodice Drobac – roditelji su u bedi i tuzi umrli, dva maloletna sina isterana na ulicu, jedan je zbog toga izvršio samoubistvo, a drugi i danas luta ulicama Zagreba kao beskućnik i živi od skupljanja sekundarnih sirovina (!!!) –  kako – demokratska Evropo!?

Kako to da smeta Šešelj koji ne zaboravlja da je u genocidu oteta srpska zemlja, bez obzira da li to oteto zove „velikom Srbijom“ ili možda treba svaki put taksativno nabrojati sve istorijske događaje i objasniti kako su nestali Srbi i srpska teritorija na račun stvaranja Velike Hrvatske! Pa, naši očevi i dedovi još su živi svedoci ovoga procesa! Pa, je li dogovorom pred sami početak Drugog svetskog rata 1939. koji su napravili Hrvat Maček i tadašnji „europejac“ Cvetković (uvek smo imali „europejaca“) pripojena Primorska banovina Posavskoj banovini, otet deo Zetskoj banovini (Pravlaka, Dubrovnik i sve do Neretve), zakačen deo Vrbaske banovine i zaokružena nova posebna administrativna teritorija u okviru Kraljevine Jugoslavije koju su nazvali Hrvatska banovina!? Ovaj monstrum od privatnog dogovora nikada nije prošao kroz Skupštinu i nikada ga parlament nije verifikovao!? (pogledajte na ovome sajtu videoklip „Stvaranje i raspad Jugoslavije„)

Nakon Drugog svetskog rata, sledeći srpski kvisling Đilas širi granice Velike Hrvatske! Đido, na krađom napravljenu Veliku Hrvatsku zvanu Hrvatska banovina, izdvaja Baranju iz Srpskoga Vojvodstva i smešta je u administrativne granice Hrvatske, uvećavajući tako Veliku Hrvatsku za još jedan deo srpske teritorije! Čitav ovaj proces ide pod  neviđenom propagandom i zaglušujućom hajkom borbe, k’o bajagi, protiv stvaranja Velike Srbije(!?) – pod geslom „dršte lopova“ u kojem je – Hrvatska sve veća, a Srbija – sve manja!?

Šešeljevo stalno podsećanje da niko nema pravo da na to Hrvatima žmuri, proglašeno je zločinom, a zločin stvaranja Velike Hrvatske dostignućem koje Europa brani svim raspoloživim sredstvima(!?) – opet!!! Ovo uterivanje Srba u strah, laž, pokornost, pristajanje i ućutkivanje, nije ništa drugo nego ubijanje svakog nukleusa istine o žrtvi! Kada svi zaborave i prestanu čak i pominjati, e, to je stavljanje tačke –  genocid je dovršen!!!     

O ovom pitanju oglasio se i naš poznati naučnik i akademik Vasilije Krestić koji je ceo svoj akademski rad posvetio proučavanju naših „susjeda“ Hrvata i dokazao otkud i zašto hrvatski genocid nad Srbima! U autorskom tekstu „Zašto nas Hrvati uvek ‘iznenade’ „, akademik navodi: „Otvoreno neprijateljski odnosi Hrvatske i Hrvata prema Srbiji i Srbima i učestale ćuške koje Zagreb udara Beogradu i srpskim političarima, kao što je ova koja se tiče Vojislava Šešelja i usvojene Rezolucije Evropskog parlamenta, dovele su Srbiju do stanja koje vređa čitavu našu naciju“!

Akademik Krestić dalje navodi da odnos sa „Hrvatskom i Hrvatima, u svim oblastima, mora da bude zasnovan na strogom reciprocitetu“!!! Nadalje navodi kako vlast u Beogradu trpi hrvatske udarce i poniženja, dopušta Hrvatskoj ulogu mentora nad nama koji odlučuje o našoj unutrašnjoj i spoljnoj politici!? Dodvoravamo se zarad dobrosusedstva i ulaska u EU!?

Akademik upućuje naše političare da umesto snishodljivosti prouče i upoznaju se sa „strategijom i taktikom Hrvata, da shvate koji su i kakvi njihovi ciljevi i na koji način su sve spremni da ih ostvare“! Navodeći da, za razliku od nas koji nemamo izgrađen stav u tim odnosima, hrvatski „stav je, uz časne izuzetke, u svim svojim aspektima, u dužem vremenskom periodu, unisono antisrpski, naglašeno hrvatski, pa i velikohrvatski“!!!

Jovan Dučić je rekao: „Hrvati su najhrabriji narod na svetu, ali ne po tome što se nikoga ne boje, nego po tome što se ničega ne stide”!!! Hrvati i Hrvatska su, izgleda, nepoznanica samo za ove današnje srpske političare i one Titove – makar tako iz njihovih dela proističe!? Oni ne čitaju Dučića i Krestića – imaju zadatu „literaturu“ od onih čije interese i sprovode!?  

Istine radi, nije Šešelj jedini u našoj istoriji koji upozorava Srbiju i Srbe da im se podmeće kukavičje jaje i sprema pogrom! U novijoj istoriji srpski političari su hapsili, sudili i utamničili još jednog poznatog profesora beogradskog Pravnog fakulteta – Mihaila Đurića. On se 1971. pobunio protiv amandmana kasnije unetih u onaj ključni Ustav iz 1974. kojima je zapravo rasturena bivša Jugoslavija na štetu srpskoga naroda, a Srbija u okviru njega dodatno razbijena pretvaranjem i autonomnih pokrajina skoro u države u državi! Tadašnji Beograd se, umesto opreza i državničke mudrosti i obaveze da sačuva Srbiju, i onda utrkivao ko će pre uhapsiti i osuditi „zločinca“ profesora Đurića i dodvoriti se onima koji su to od njega tražili i očekivali!? I Đurića su isterali sa Pravnog fakulteta, osudili na dve godine tamnice, a naši tadašnji „prijatelji“ – isti koji su i danas, zadovoljno su trljali ruke – kao što to i danas čine!?

Piše: Milijana Baletić

Izvor: Milijana Baletić 

Vezane vijesti:

PREKO VELIKE EVROPE – DO VELIKE ALBANIJE – Jadovno 1941.

ZAGREB POSTAVLjA PREPREKE ZBOG FIKSACIJE PREMA BEOGRADU

VASILIJE KRESTIĆ: Zašto nas Hrvati uvek „iznenade“ – Jadovno …

VASILIJE KRESTIĆ: Hrvatsko … – Jadovno 1941.

AKADEMIK VASILIJE KRESTIĆ – Milost Hrvata kupujemo …

AKADEMIK VASILIJE KRESTIĆ: Istorija se nemilosrdno …

VASILIJE KRESTIĆ: Šta očekivati od politike Hrvata – Jadovno …