СЕЋАЊЕ НА ХРВАТСKО ГРАНАТИРАЊЕ ШИДА – МЕЂУ ЖРТВАМА СРБИ, СЛОВАЦИ И МАЂАРИ

Навршило се тачно 30 година од како су хрватски екстремисти гранатирали уже подручје града Шида. Током гранатирања Шида је убијено четири а рањено преко четрдесет грађана српске, словачке и мађарске националности. Бројни становници овог сремског места су одали почаст убијеним суграђанима.

01. новембра 1991. хрватски екстремисти су извршили страховит напад на Шид и Републику Србију. Био је ово чист пример агресије чији је циљ било убијање цивилног становништва.

У жестоком гранатирању града тог хладног, јесењег дана убијени су Ђорђе Манојловић (27), Мирослав Шерфези (26) – иначе Словак по националности и Слободан Михаљевић (37).

Само месец дана раније током напада на Шид убијен је Мумин Шкодра (21) – припадник МУП-а а у пролеће 1992. хрватска злочиначка граната прекинула је живот пензионерке Ане Ароксалаш (67), иначе Мађарице по националности.

Током хрватског терорисања Шида у периоду од 1991. до 1992. тешко је рањено преко педесет особа српске, мађарске и словачке националности док је истовремено причињена велика материјална штета.

Поводом обележавања годишњице од стравичног злочина хрватских екстремиста, СУБНОР Шид обележава Дан сећања полагањем венаца испред спомен плоче страдалима.

Надлежни из СО Шид истакли су да је битно сећати се оваквих догађаја и сваке године их обележавати. Међу окупљеним грађанима било је и оних који тај догађај добро памте и који истичу да управо сећањем на страдале жртве и тешка времена треба да градимо себе, чувамо своју историју и надамо се да се никада ништа слично неће поновити.

Жртвама масакра у Шиду одали су почаст грађани мађарске и словачке националности који су истакли да се жртве – и погинуле и рањене не смеју заборавити и да се о овом хрватском злочину мора више говорити. У Шиду је током и након рата нови дом пронашао велики број српских и мађарских избеглица које су хрватски окупатори протерали са вековних огњишта из Славоније.

Тај суморни и кишовити новембарски дан као да је слутио трагедију која ће задесити Шид и његове становнике. Припадници ХОС-а успели су да и поред великог присуства снага тадашње ЈНА на просторима Босутнских и Спавчанских шума, довуку артиљеријска оруђа из којих су тог новембарског преподнева почели бесомучну артиљеријску паљбу.

Иако су Шиђани много пре других у Србији и тадашњој Југославији осетили последице ратних збивања на просторима некадашње државе, било је више него евидентно да су бомбардовање свог града дочекали потпуно неспремни.

У тренуцима када су хрватски бојовници неселективно гађали пре свега цивилне циљеве и то у најужем градском језгру, несналажење и неверица довели су до тога да су појединци мирно ишли улицама или у продавнице несвесни да их смрт вреба на сваком кораку. Тек када се огласила сирена центра за ОИУ која је означила опасност и када је Радио Шид објавио да је реч о бомбардовању града, већини је постало јасно да је Шид постао мета напада хрватских оружаних снага.

Нажалост за неке је било прекасно. Реч је пре свега о цивилима који су тога дана обављали своје свакодневне послове. Смрт их је затекла управо на њиховом радном месту. Пре две године СУБНОР Шида је поставио спомен плочу на згради бившег ПИK-а Шид у којој су своје последње тренутке повели Ђорђе Манојловић и Мирослав Шерфези из Ердевика и Слободан Михаљевић из Вишњићева. Шид ће и касније у неколико наврата такође бити бомбардован. И у тим нападима било је цивилних жртава и разарања.

ДЕЦА НА МЕТИ
Једна од потенцијалних мета припадника ХОС-а била је и Дечја установа Јелица Станивуковић Шиља. Малишани који су се тог преподнева налазили у дневном боравку само пуком срећом су избегли смрт јер је једна од граната погодила њихову трпезарију у којој су се заједно са својим васпитачицама налазили који тренутак раније.

САЈРУС ВЕНС ЗГРАНУТ
Стицајем околности тог истог 5. новембра у посету шидској општини је дошао тадашњи специјални изасланик Генералног секретара УН-а бивши амерички државни секретар Сајрус Венс. Високи амерички дипломата се на лицу места упознао са последицама гранатирања. Посебно је био дирнут сазнањем да су у том бесомучном бомбардовању на мети била и недужна деца.

ЗАРОБЉЕНА ХАУБИЦА
Припадници тадашње ЈНА које су биле стациониране у околини Шида иако изненађене у првом тренутку, реаговале су релативно брзо и противничка артиљерија је била онемогућена у даљем дејству. Шта више припадници једне од јединица ЈНА су успели да заробе хаубицу из које су испаљене смртоносне гранате на Шид.

ДРЖАВА ЗАБОРАВИЛА ЗЛОЧИН
Небрига државе према породицама страдалих као и према самој општини Шид која је према свим параметрима доживела највећа разарања и страдања током ратних збивања деведестих година и која је уз силна одрицања и помоћ народу РС и РСK остала заборављена од државе буквално до данашњих дана. Можда ће сазнање да ће се починиоци и налогодавци овог злочина наћи пред лицем правде донекле ублажити гнев и донети какву такву моралну сатисфакцију породицама страдалих али и свим грађанима најзападније општине у Србији.

Извор: Istina i Pravda – portal srpskog naroda