Тражили сте Милош+Ковић - Страница 92 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 92

Раде Шербеџија: Хрватски глумац грузијског порекла

20. јануар 2012.

Неки српски националисти, или Срби са израженим националним осећаjем, jош увек имаjу проблем са човеком коjи се зове Раде Шербеџиjа; не иде им у главу због чега Шербеџиjа ниjе српски глумац и због чега тако дуго и тако упорно бежи од свог српског порекла. Никада се ниjе изjаснио као Србин, а за себе каже да jе хрватски глумац. РАЗУМЉИВА СИТУАЦИЈА Што се тиче Ђорђа Балашевића, jош jедног за кога се мислило да jе Србин, ту jе ситуациjа разумљивиjа, кажу горе споменути; Балашевићу jе маjка Хрватица, очева линиjа jе имала разна конвертитства, верска и национална, па се међу таквим етничким и генетским струнама човек лако запетља. Али Шербеџиjа…њему су и отац

Хрватска ћирилица из Широког Бријега

20. јануар 2012.

Међу наjинтересантниjе и свакако трагикомичне теориjе о траговима хрватства у Херцеговини спада она коjа истовремено обjашњава историjу малог градића у коjем jе рођен Гоjко Шушак Неколико минута пре 21 час у врелу београдску ноћ, из биоскопа „20. октобар“, 13. jула 1968. године изашао jе jедан двадесетогодишњак. У биоскопу се приказивао филм „Рисифи у Панами“. Младић се лагано спуштао Балканском улицом и када jе био на неколико стотина метара од железничке станице у биоскопу „20. октобар“ одjекнула jе страховита експлозиjа. Временски темпирана бомба, постављена у 16 реду испод седишта броj шест убила jе радника Саву Чучуровића и ранила jош 70-ак особа. Студенткиња Магдалена Новаковић остала jе без обе ноге. УСТАШКА АРМАДА

Исламска заједница форсира сукобе

3. јануар 2012.

Извршни секретар Савеза независних социjалдемократа Раjко Васић оциjенио jе данас да Исламска заjедница БиХ и њен лидер Мустафа Церић убрзано форсираjу фронт сукоба и мржње Срба и Хрвата са муслиманима у БиХ. Васић jе истакао да се у ту сврху се свакодневно даjе узбуна на тему антиисламизма и исламофобиjе, а свака политичка изjава, нарочито српских политичара, користи се као завjереничка или агресивистичка парола. „Тако jе било и са констатациjом српског члана Предсjедништва БиХ Небоjше Радмановића да би Србиjа и Хрватска требало више пажње да посвете БиХ. То jе протумачено као позив у борбу против ислама, умjесто да jе узето као деjтонска чињеница jер су обjе земље потписнице Деjтонског споразума“, рекао

Коалиција удружења избеглица у Р. Србији: Обавештење за јавност

1. децембар 2011.

Коалициjа удружења избеглица позива избегла и прогнана лица из Хрватске да изврше увид у бирачки списак у вези избора за Хрватски сабор. Увид у бирачки списак може се извршити на саjту Коалициjе удружења избjеглица www.koalicija.org.rs кликом на мени провера бирача у бирачком списку уношењем презимена и матичног броjа (с десне стране саjта). Лица коjа не посjедуjу рачунар могу проверу да изврше о Градскоj општини Вождовац позивом на телефонски броj 011 24 34 985 и Градскоj општини Земуна на мобилни телефон 063 87 22 268 од 30. новембра до 02. децембра 2011. (среда, четвртак и петак) у времену од 08.30 до 15.30 часова. На подручjу Србиjе право да гласаjу за српске

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

22. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели је од Штајерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славонијом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана је Славонијом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славоније, с којом је некада сачнњавала једну област; а јужна граница њена ишла је тада до реке Купе, где је почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су је Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

21. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели jе од Штаjерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славониjом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана jе Славониjом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славониjе, с коjом jе некада сачнњавала jедну област; а jужна граница њена ишла jе тада до реке Купе, где jе почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су jе Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Дан ослобођења Прњавора и Бања Луке на Аранђеловдан 1918. године

21. новембар 2011.

Пише Боjан Милиjашевић Датум коjи се данас празнуjе као дан потписивања Деjтонског споразума jе много значаjниjи датум у нашоj босанско-херцеговачкоj историjи и историjи прњаворског подручjа. Наиме, на данашњи дан jе ослобођен Прњавор а одмах затим и Бања Лука, те jе тиме званично означен и краj аустро-угарске владавине. Атентат на Франца Фердинанда, насљедника Франца Јозефа, на Видовдан 1914. године у Сараjеву био jе повод Аустро-Угарскоj да уручи Србиjи понижаваjући ултиматум. Србиjа jе оваj ултиматум одбила а 28. jула 1914. Аустро-Угарска jе обjавила рат краљевини Србиjи. У Сараjевском атентату су учествовали чланови „Младе Босне“ револуционарне омладинска организациjа, коjа се борила против окупациjе Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске, а за њено припаjање

Олакшан повратак

18. новембар 2011.

Посљедњег дана засjедања актуалног сазива Сабора, 28. октобра, изгласана су два законска акта, Закон о странцима и измjене Закона о држављанству, што ће имати велико значење за повратнике коjи jош немаjу хрватско држављанство, а нарочито за повратничку популациjу у градовима коjа се враћа на основу програма стамбеног збрињавања изван подручjа од посебне државне скрби. Оба акта ступит ће на снагу 1. jануара 2012. Нови Закон о странцима олакшава повратницима регулирање привременог боравка у Хрватскоj, али и одобрење сталног боравка иако раниjе нису регулирали привремени боравак – истиче правник у Српском народном виjећу Борис Милошевић. Стални боравак У Закону пише да ће се одобрити стални боравак странцу коjи jе 8. октобра

Сарајево оптужује хрватске генерале?

14. новембар 2011.

Оптужница ће наводно бити подигнута против Дамира Крстичевића, Анте Готовине, Жељка Гласновића, Љубе Ћесића Роjса, Тихомира Блашкића, jош неколицине заповjедника Четврте и Седме бригаде ХВ-а и 126. домобранске пуковниjе ХВ-а, те неких заповjедника ХВО-а. Један од заповjедника акциjе ХВ-а и ХВО-а „Јужни потез“ био jе генерал Хрватске воjске и заповjедник Четврте бригаде ХВ-а Дамир Крстичевић. Било jе то вриjеме еуфориjе, након велике побjеде здружених хрватских снага коjе су темељем међудржавних споразума Хрватске и БИХ-а освоjиле Мркоњић Град и дошле надомак Бањалуци. Данас, шеснаест година послиjе, генерал Крстичевић, чиjа jе кариjера завршила присилним умировљењем након што jе 2000. године потписао фамозно „генералско писмо“, креће у нову битку. Одмазда за Паука Наиме,

Ново издање Историјског пројекта Сребреница: „Српске жртве Сребренице“

10. новембар 2011.

Овом монографијом попуњавамо још једну велику празнину у историји ратних збивања у сребреничком крају. Широко распрострањена, проблематична, конструкција о Сребреници зависи од једне лажне представе и једне забрањене истине. Лажна представа се састоји од неутемељене тврдње да је на бошњачкој страни погубљено 8,000 ратних заробљеника, на основу чега се изводи закључак (и подиже оптужба којом се практично терети цео српски народ) да се тамо догодио геноцид. Забрањена истина, којом се ми овде бавимо, јесте судбина српског народа сребреничког краја током рата 1992. – 1995. године, чије разматрање морално и правно најозбиљније угрожава опстанак те проблематичне слике. У овој монографији, ми се упуштамо управо у ту врсту разматрања, без обзира на

Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа

2. новембар 2011.

ПУТ ИЗ ПАКЛА • У колони дугачкоj петнаестак километара, у Бањалуку jе jуче и прекjуче приспело више од 5.000 Срба са подручjа Вировитице, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Дарувара, Славонске Ораховице а очекуjе се долазак jош десет до 15 хиљада људи, жена и деце • Избеглице коjе су jош у шоку, сведоче да jе усташка солдатеска разарала и палила све пред собом а ко се ниjе извукао, убиjен jе или заклан на наjбестиjалниjи начин ОСТАЛА ПУСТОШ ХРВАТСКА усташоидна солдатеска опустошила jе Велику и Малу Ператовицу, Велику и Малу Барну, Лончарицу, Зринску, Велику и Малу Дапчевицу, Брђане, Горњу Рашевницу, Доњу Ковачницу, Мали Грђевац, Црепушину, Сибеник, Топчаловицу, Малу Јаснивачу… Наjгоре су прошле Велика

Бездушна фешта на месту покоља

17. октобар 2011.

Негде у време кад су у Београду, у галериjи Историjског музеjа Србиjе, постављали изложбу „Спомен-обележjе у Глини – незавршен проjекат“ посвећену 70. годишњици усташког покоља Срба са Кордуна и Баниjе у цркви Рођења пресвете Богородице, у Глини jе, на истом месту где jе то клање обављено, актуелни председник Хрватске Иво Јосиповић присуствовао концерту уприличеном поводом уручивања клавира локалноj школи. На истом оном простору на коме су краjем jула и почетком августа 1941. године под црквеним сводом неколико дана заредом Павелићеви кољачи с благословом Католичке цркве тзв. србосеком одсецали главе Србима, у септембру ове године изведена jе песма „У боj, у боj“, ариjа из опере „Никола Шубић Зрински“ Ивана Заjца: „Сад,

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

10. октобар 2011.

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

Обиљежен дан повратка бораца заробљених на Лисачи

30. септембар 2011.

У Доњем Забрђу у општини Угљевик обиљежен је Дан мјесне заједнице и дан повратка бораца Војске Републике Српске који су 11 мјесеци били заточени након заробљавања на ратишту на Лисачи. Муслиманске јединице заробиле су 8. октобра 1994. године на Лисачи 62 борца ВРС, а 13 је изгубило животе. Заробљени су у заточеништву били до 29. септембра 1995. године. Предсједник Савјета мјесне заједнице Доње Забрђе Лазо Милошевић рекао је да је тадашњи Савјет мјесне заједнице одлучио да се слава мјесне заједнице помјери за 29. септембар, пошто је то најзначајнији и најрадоснији датум за ово село и мјесну заједницу. „Ми ћемо га обиљежавати и славити док смо живи, а млађим генерацијама ћемо

КЊИГА НА КОЈУ СЕ ЧЕКАЛО 15 ГОДИНА (5) – ЕДВАРД ХЕРМАН: 20 ЗАКЉУЧАКА О СРЕБРЕНИЦИ

12. септембар 2011.

Разумевање Сребренице показаће хоће ли Срби и даље бити изложени нападима за кривицу за сукоб коjи се десио када су велике силе охрабриле распад Југославиjе Недавно се поjавила у Америци књига под насловом „Масакр у Сребреници: докази, контекст, политика“ (Тхе Сребреница Массацре: Евиденце, Цонтеxт, Политицс), чиjи су аутори Пхиллип Цорwин (уводна реч), Едwард С. Херман, Георге Богданицх, Тим Фентон, Јонатхан Роопер, Георге Сзамуелy, Мицхаел Мандел и Пхилип Хаммонд. У десет поглавља, на око 300 страница, анализираjу се различити аспекти догађаjа у Сребреници. После Уводне речи Филипа Корвина, Предговора и Увода (9. jуна) Едварда Хермана и Поглавља 2 ове књиге, аутора Џорџа Богданића (види линкове на дну текста), обjављуjемо и закључно