arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
ustasa_u_jami.jpg

Масовна гробница историје: Криза идентитета Ватикана у 2. свјетском рату

Контроверзе око канонизациjе Папе Пиjа XII тичу се тога да ли се он довољно противио покољу Јевреjа у 2. свjетском рату. Али то питање само скреће пажњу са важниjих ствари када се покушава сагледати цjелокупна слика улоге Ватикана за вриjеме рата. Право питање jе да ли jе Ватикан подржавао свjетски поредак коjи jе Трећи Раjх обећавао дониjети, или бар неке његове аспекте, поредак у коjем су мртви Јевреjи само колатерална штета – за чим jе Пиjе свакако зажалио. Одговор се може пронаћи у региjи коjа се обично игнорише иако повезуjе свjетске ратове: Балкан. Католичка црква jе тражила бедем против надирућег, окрутног комунизма коjи уништава цркву, али тиме jе подржала хрватски

Трећи део фељтона: Како су комунисти хтели да убију краља

Идеје о тероризму југословенских комуниста представља наслеђе од бољшевика, али је имала и своје корене у предратној револуционарној омладини. Најактивнија комунистичка група налазила се у Војводини, сачињена од повратника из Русије. Они су сматрали да је куцнуо час за револуцију и да морају и појединачно да делују како би до ње што пре дошло. Идеја о атентату на краља Александра била је дуго жива међу овим комунистима и о томе се расправљало на једном илегалном састанку у Новом Саду већ у јулу 1919. године. Друга активна група комунистичких терориста налазила се у Хрватској и њу су чинили бивши национални револуционари, који су сенекада атентатима борили против аустроугарских власти. Ове групе су

Свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку на Васкрс 1942. године

Једно свjедочанство о покољу Срба у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године[1] Аутор: Мр Горан Латиновић Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе

Вук Драшковић

Шта ће бити у прошлости?

Знам шта ће бити у будућности, али не знам шта ће све бити у прошлости. Биће, по свој прилици, да у прошлости, и то недавној, оној из деведесетих, нисмо ни живели, па је нисмо могли ни видети ни упамтити. У нашој новој прошлости, која се назире и најављује, на крвавој позорници најстрашнијих злочина, стотина хиљада мртвих и обогаљених, милиона избеглих и протераних, Срби ће бити само жртве и мученици. У тој новој прошлости, добићемо и нови Јасеновац. Трибунал у Хагу, како патријарх наш, хришћански и пророчки, завири у прошлост коју сада стварамо. Нико од Срба, који су тамо осуђени, није скривио никакво зло или грех. Осуђени су само због тога

О суочавању са реалношћу или метафизика пропаганде

У нашем политичком животу често се може чути израз «суочавање са реалношћу». Углавном се тај израз употребљава као «аргумент» и пласира у вези са неким тешким догађајима из прошлости (попут 24. марта или 5. августа), када су страсти грађана узбуркане. Постоје и ваљани, односно исправни начини употребе овог израза као аргумента. На пример, када се каже „Треба охладити главу, не треба мислити емоцијама! Треба се суочити са реалношћу, па шта буде!“ У овом тексту анализираћу употребу „суочавања са реалношћу“ као лошег аргумента. У „суочити се са реалношћу“ под реалношћу  се мисли углавном на две ствари. У једном случају је то искључиво општа економска ситуација (незапосленост, мале плате, низак животни стандард).

Дуго чекање на велику политичку идеју

Србима је цео двадесети век протекао у тумарању од немила до недрага, од једне до друге несреће и пораза, а све због недостатка јасних политичких циљева и идеја, каквих је било у 19. веку. Хрвати су за то време реализовали своју највећу политичку идеју Добро осмишљена и врло јасна идеја, праћена исто тако јасним планом реализације, предуслов је сваког успеха, у политици свакако. Ова дисциплина посебно је осетљива на тзв. „велике политичке идеје“ којих по природи ствари не може да буде много. Код Срба и Хрвата постоји неколико политичких идеја, пројеката, који су интересантни за разматрање посебно ако се крене од чињенице да у 20. веку Срби нису имали ниједну

Ђорђе Мартиновић

Подсећање: На вест о смрти косовског мученика Ђорђа Мартиновића (1928-2000)

КОСОВСКИ МУЧЕНИК Шиптарски терористи набили га на колац 1. маја 1985. Истина скривана 15 година. „Глас“ први објављује целовит „филм догађања“ о Ђорђу Мартиновићу, кад је постао познат светској јавности, прва информација објављена је 4. маја 1985. године, у „Политици“. Гласила је: „Службеник Дома ЈНА у Гњилану, Ђорђе Мартиновић, набијен је на колац 1. маја на својој њиви Јаруга, два километра од Гњилана. Ово злодело извршили су шиптарски терористи“. Та вест пукла је као гром из ведра неба у тада узаврелој косовској и југословенској стварности. Данас може слободно да се каже, она је била иницијална каписла за многа потоња збивања на Космету и у Југославији па, на неки начин, и

Хаг

Наслеђе Хашког трибунала, или о сведоцима, двоструким критеријумима и геополитици Западног Балкана

Да су двоструки критеријуми, како се колоквијално именује изостанак доследности и конзистентности у практиковању начелно прихваћених „правила игре“, једно од кардиналних обележја сада већ вишедеценијског деловања Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију широко је распрострањено становиште како у лаичким тако и у стручним круговима посматрача и валоризатора његове правосудне праксе. Утолико ни недавна његова одлука да, упркос чињеници да је у случајевима несрпских оптуженика све време свога постојања толерисао не само претње, застрашивање и корумпирање сведокâ  Тужилаштва, већ и њихове бруталне и масовне ликвидације (случај „Харадинај“[1]), Влади Србије упути налог да због „непоштовања суда и утицања на сведоке“, односно „ометања спровођења правде“ у поступку против лидера ванпарламентарне Српске радикалне странке,

Кошмар дању, кошмар ноћу: Радојица Жижа

Херој на ивици очаја

„Кажу, прва је пала баш на нас. Ако је тако, онда сам ја прва жртва НАТО. Било је то у 20.03 сати. Брдо Обосник, Бококоторски залив, 235. Центар за стационарну везу бивше Војске Југославије. Чуо сам зујање и одмах после тога експлозију. Схватио сам да летим три или пет метара и да ударам главом о неки зид. После нисам знао ништа. Отворио сам очи тек на ВМА у Београду. Нисам знао ни који је дан, ни месец, ни година. Око мене неки генерали који су ми ту, у кревету, уручили решење о унапређењу и медаљу за посебне заслуге. Дали су ми и велику плакету са Указом који је потписао Слободан

Аустријска премијера српског филма „Ви идите, ја нећу!“ одржана у Инзбруку (ВИДЕО)

У недељу, 20. марта 2016. године, у биоскопу „Metropol Kino“ у Инзбруку успешно је у организацији Српске православне омладине Инзбрук – СПОЈИ одржана Аустријска премијера документарног филма „Ви идите, ја нећу!“ чији је редитељ Хаџи-Александар Ђуровић. Аустријска премијера документарца „Ви идите, ја нећу!“ организована је поводом 12-годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији који се догодио 2004. године, са циљем не да се ми као српски народ поново стављамо у улогу жртве, већ да гостима вечери прикажемо једно ново сведочење о страдању српског народа на Космету и да се сетимо свих невиних страдалих у погрому, али и да се кроз приход од продаје карата и добровољне донације помогне пројекат куповине

У каквим условима српски хашки осуђеници издржавају казне: Мартићу забрањено чак и да чита, Лукић као у изгнанству!

Милану Мартићу у Естонији као у гулагу. Ђурић и Павковић „задовољни“. Проблеме у затвору имали и Биљана Плавшић и генерал Радислав Крстић. ЗБОГ упале нерва у рамену, Милан Мартић не може да мрдне руку. То затворским службеницима не може да објасни, па га они стрпају у самицу по казни, јер није обрисао ходник. Ово је само један од примера какву тортуру Мартић трпи у затвору у Естонији, где издржава казну од 35 година робије, на коју га је осудио Хашки трибунал. Мартићев адвокат Предраг Милованчевић каже да бивши председник Републике Српске Крајине у естонском затвору једино још што није носио „оне металне кугле везане ланцима за ноге“. – Када је

Ненад Кецмановић

Егзодус и цурење Срба из Сарајева

Можда је др Неле претерао када рече да се ниједан Србин није вратио у Сарајево. Понеки се и врати, али када види како је, поново оде Прошло је више од двадесет година од Дејтона, променила су се три америчка председника, изумели су мобилни телефон, Русија се вратила међу велесиле, Београд је био престоница три државе…, а ниједан Србин се није вратио у Сарајево”, рекао је др Неле Карајлић ономад у Бијељини окупљаним Србима, који су после потписивања Дејтона пре 20 година избегли са подручја Сарајева у Семберију. Домаћини су захваљивали избеглицама зато што су допринели развоју града, а ови узвраћали захвалношћу што су их у зиму 1996. дочекали као своје.

МИСИЈА OSCE БиХ КОД ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА У БОСАНСКОМ ПЕТРОВЦУ

Мисија OSCE БиХ код Епископа Атанасија у Босанском Петровцу

Шеснаестога марта 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије примио је у седишту Епархије у Босанском Петровцу у радну посјету делегацију OSCE у БиХ. Делегацију су сачињавали Господин Александар Чеплугин, Замјеник шефа Мисије OSCE-а у БиХ, Г. Роска Вргова, Извршна службеница замјенику шефа Мисије OSCE-а у БиХ, Г. Jennifer Langlais, Службеница за питања људских права из канцеларије OSCE Дрвар, Г. Индира Хајдаревић, Службеница за питања образовања из канцеларије OSCE Дрвар, Г. Радмила Трифковић, Службеница за односе са медијима из канцеларије OSCE-а Бања Лука и Милош Бајић, Асистент кацеларије OSCE Дрвар. Састанак је инициран од стране Господина Чеплугинa, Замјеника шефа Мисије OSCE-а у БиХ. Прва тема разговора била је упознавање Епископа

Бити Србин у Хрватској 2016. године

Четири аутобуске станице у Загребу изгледају као станице пакла Најтежих седам минута у дану Марину почиње у 7.40 ујутро, када се на аутобусном терминалу Чрномерец укрца на линију 128. Тај аутобус вози према Светом Духу, гдје Марин похађа гимназију. Осим њега, и његових школских пријатеља, у аутобусу су и његови вршњаци из сусједне средње школе. Сличних су година, сличних интереса, али је разлика у тому што су Марин и његови пријатељи Срби, пише Јутарњи лист. Аутобус на путу од Чрномерца до његове школе стане на четири станице, а те четири станице изгледају као станице пакла. – Шта је, Србендаре? Добили сте најмодернију школу, а жалите се да немате никаквих права.

Храм Успења пресвете Богородице и сведочанство познатог српског научника Милутина Миланковића из осијечке црквене школе

Млади се боје да јавно кажу да су Срби

Са малобројним српским живљем о својој будућности и суживоту са Хрватима. На литургији недељом само педесетак старих, деце нема ДОК путујемо према Осијеку, присећамо се свега што смо, о граду на Драви, пре готово три деценије учили у школи – највећи град Славоније, велики индустријски центар у ком се производе шибице, опека, пиво, тестенине, сапуни и средства за хигијену, текстил, да има ливницу, аеродром, универзитет, зоолошки врт, трамваје у градском превозу… Учило се и да у њему сви народи сложно живе. Али, из Осијека су, 1991. године, почеле да стижу најпре вести о исписивању антисрпских парола, потом о минирању локала, аутомобила и српских кућа, као и о бруталним убиствима Срба.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.