Akademik i književnik Dragoslav Mihailović o eksperimentima na Golom otoku, mučenjima zatočenika, svojoj golgoti, zločincima i pravdi… Propušteno je vreme da ljudi koji su osnovali strašni logor na Golom otoku, koji su ga vodili, isleđivali, bili zlotvori i ubijali – budu izvedeni na sud. Tih ljudi nema više, a nema ni golootočana. U Beogradu nas je još samo trojica… Ovako za „Novosti“, sa rezignacijom, govori akademik Dragoslav Mihailović. Golootočka prošlost daleko je iza nas, ali tačka na nju neće biti stavljena dok se ne imenuju krivci, bili oni nalogodavci ili neposredni počinioci. Zato je i najnoviji tekst Mihailovića o eksperimentima koji su se vršili nad zatočenicima na Golom otoku uzburkao

Stradali patrijarh Lukijan Bogdanović je bio sigurno jedna od najmarkatnijih figura među Srbima ,,prečanima“ s početka dvadesetog veka. Sto godina posle njegovog misterioznog ubistva i dalje se ne može tačno utvrditi kako je skončao. Ukidanjem samostalnosti Karlovačke mitropolije, njegovom smrću i posleratnom optacijom stavljena je tačka na ,,srpsko pitanje“ unutar Kraljevine Ugarske. U noći 29. oktobra 1913. godine u svojoj rezidenciji nadomak srpske varoši Tabana, episkop budimski dr Georgije Zubković je nervozno šetkao po svojoj kancelariji. Noć je bila gluva i sumorna, onako kako znaju da budu jesenje budimpeštanske noći. Očekivao je telegram za koji je mislio da nikada neće morati da čeka. Radilo se o važnoj stvari, toliko važnoj

Obrazovni sistem mora da ponudi jasne odgovore, utemeljene na činjenicama o istorijskim događajima koji se tiču srpskog naroda na ovim prostorima, ocijenjeno je večeras na okruglom stolu o obrazovanju i istini u prošlosti, koji je održan u Andrićevom institutu u Andrićgradu. Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloš Ković rekao je da obrazovni sistem ne može da nudi alternativna rješenja za nešto što je srpska istorija, već mora da ponudi jasne odgovore koji će biti utemeljeni na nečemu ozbiljnom. Ković je dodao da je istorijska istina na strani Srba i da se nacionalni interes srpskog naroda podudara sa istorijske nauke. Profesor sociologije i filozofije na Folozofskom fakultetu na Palama

Za srpski jezik mora se boriti institucionalno, ali i raditi na ideji da dobije nadpredmetni status, istaknuto je u Andrićgradu, na okruglom stolu „Srpski jezik i ćirilica“, koji je okupio stručnjake iz Srbije, Crne Gore i Srpske. Jezik i pismo su kamen temeljac nacionalnog identiteta, pa tako i dijele sudbinu naroda. Ugroženost srpskog jezika i ćirilice i više je nego očigledna. – To što se dešava sa srpskim jezikom to se na planeti nikada nigdje nije desilo. Da preimenovanjem jednog jezika su nastali neki silni politički jezici – ističe akademik Slobodan Remetić. Potrebno je, kažu stručnjaci, istrajati da srpski jezik dobije nadpredmetni status, a ćirilica zakonski i praktično bude u svakodnevnoj

Sokolstvo je bilo vezano za nacionalne i omladinske pokrete. Ono nikad nije bilo društv samo za telovežbu. Sokoli su pripremali svoje članove za  organizovanu borbu za opstanak nacije, koja hoće ne samo spolja da bude jaka, nego  i iznutra da se preporađa. Sokolstvo nije samo sebi cilj, nego je sredstvo u borbi za slobodu. Za sokole uporedo sa telovežbom vodila se uporedo kulturno-prosvetna i društvena delatnost. Sokolstvo je u svom radu težilo saradnji sa zadrugama  i omladinskim društvenim organizacijama u gradovima, palankama i na selu.(1) Povodom osnivanja Srpskog sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 1903. Tihomir Ostojić, profesor Novosadske gimnazije, izdao je  svesku svojih članaka o gimnastici i posvetio je Sokolima