arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Кустурица: Када су на Западу копилад убила Бога, Хандке је пратио своје срце

13. новембар 2019.

Предавање славног редитеља о добитнику Нобелове награде за књижевност: Да смо некада били овако „реални“ нико не би устао из кревета на почетку Великог рата ВИШЕГРАД – Не смемо поверовати да живот може да не буде чудо. Ово је прилика да у Андрићевом институту говорим о паралелним истинама у нашим животима. У свим српским земљама, они нису баш присутни, затвармо се у своју љуштуру, па нас писци као што је Петер Хандке јако изненаде. Изненаде нас истином која нам је данас преко потребна, када говоримо о Косову и Метохији. Јер када о Косову причамо, ми говоримо о себи. Косовски мит и разрешење косовског чвора, то је најјача идеја која нас

У Нишу приказан документарни филм ,,КРСТ НАД ЈАМОМ“ који говори о страдању Срба од Хрвата у НДХ током Другог светског рата (видео)

11. новембар 2019.

Изложба ,,Моје Јадовно“ и ,,Крст над јамом“ , дугометражни документарни филм представњен је на Митровдан 2019. у Дому војске у Нишу. Уз подршку копнене војске и генерала Милосава Симовића, Нишлије имају прилику да у наредних недељу дана у холу Дома војске у Нишу погледају изложбу. Кратку беседу поред Душана Басташића одржао је и проф. др Милош Банђур, заменик градоначелника Ниша у холу Дома војске у Нишу где је и постављена изложба. Погледајте видео… Филм ,,Крст над јамом“ доноси најзанимљивије и најзначајније видео записе прикупљене на теренима Велебита и острва Пага где је међу првима почињен геноцидни злочин над српским народом, сведочења преживелих, снимке трагања за местима концентрационих логора, крашких јама

ДАРКА ДЕРЕТИЋ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Пјесници су најхрабрији слој нашег друштва! (ВИДЕО)

28. октобар 2019.

На штанду Представништва РС на овогодишњем Сајму књига 26. октобра 2019. године промовисан је зборник радова Српска поезија страдања и патње коју је издао Центар за културу и информисање Фоча. Приређивач овог дјела Раде Р. Лаловић је истакао да је оваква поезија најизраженија у ратним и поратним временима, али да је и веома важна за формирање културе сјећања. – Срби су с времена на време склони да се самокритикују и да нихилистички оцјењују своју прошлост. Колико год урадили да у културној свијести народа урадимо нешто, неријетко се чује да не знамо да цијенимо и поштујемо стара времена, догађаје и људе који због учињеног дјела треба да остану упамћени – рекао

Четничка повест нестала у селима око Чачка

13. октобар 2019.

Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић. Чачак – Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само три примерка, али данас нико не зна где су. На то изворно дело подсетио је недавно историчар Народног музеја у Чачку др Милош Тимотијевић, у студији „Драгиша Васић и српска национална идеја”, чији је издавач „Службени гласник”. Ево како др Тимотијевић за „Политику” описује та збитија и личности, при чему историја бележи да је Васић био десна рука ђенерала

Борис Малагурски за Српску историју

11. октобар 2019.

Често се поставља лажна дилема између рата и пасивности — трећи избор постоји, а он се састоји у непрестаној борби за наше интересе на Косову и Метохији, било да се ради о помоћи нашим сународницима на Космету, било да се ради о лобирању на светском нивоу. Да то нема утицаја, не би ми Харадинај забранио улазак на Космет поводом мог филма. За сајт Српска историја говори Борис Малагурски, српски и канадски филмски режисер, продуцент, сценариста, телевизијски водитељ и активиста Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – Ваши корени потичу из пољског града Mала Гора, ваши преци доселили су се у 17. веку? Порекло мог презимена је, заправо, суботичко. У Бици

СВЕТЕ СЛИКЕ ПРЕТОЧИО У СВЕТЕ ЗИДИНЕ: Млади архитекта (27) урадио Спомен-музеј у Старом Броду

7. октобар 2019.

Са само 27 година урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. Пише: Драго Гајић Млади архитекта из Зворника Новица Мотика са 27 година, урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. А круна његовог плодног рада је Спомен-музеј у Старом Броду, за који је пројекат урадио бесплатно, чиме је обележено 77 година од страдања више од шест хиљада Срба, голоруких људи, жена и деце, који су пред разулареним усташама бежали из Пала, Олова, Кладња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда ка Дрини, Србији и слободи, кад су их на зверски начин побиле хорде Јуре Францетића, припадници злогласне

Црква канонизује српске мученике

29. септембар 2019.

Одјеци освећења спомен-музеја на Старом Броду, на Дрини код Вишеграда. Иницијатива митрополита дабробосанског Хризостома, члана Синода. Још ове године, како је најавио митрополит дабробосански Хризостом, члан Синода СПЦ, покренуће се иницијатива за канонизацију српских мученика које су на најбруталнији начин умориле муслиманско-хрватске усташе на Младенце 1942. године, у Старом Броду и Милошевићима, на Дрини код Вишеграда, и оних који су скочили у реку како би сачували част и достојанство пред крвницима који су, како је забележено, згрозили чак и немачке фашисте који су покушали да зауставе њихово безумље. ГРАМАТЕ Архијерејским граматама митрополит дабробосански Хризостом наградио је, поред осталог, општине Вишеград и Рогатицу, као и Мирка Пандуревића, власника „Романија путева“ из

Слободан Антонић: Стари Брод – култура сећања на Покољ 1941–1945.

18. септембар 2019.

Оно што 77 година није могла да уради држава, урадила је сада Црква. Хвала Богу да је тако, и камо лепе среће да Црква исто предузме и на другим местима нашег непојмљивог страдања и нашег неопростивог заборава. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Свако ко је видео скулптуре жена и деце како вире из Дрине био је потресен. Било је то пре недељу дана, када је отворено спомен обележје, с музејом, жртвама епске трагедије на Дрини 1942. године. Тада су усташе поклале или побацале у реку око 6.000 Срба из Источне Босне. Ово је можда уметнички најуспелији споменик српским новомученицима страдалим у Покољу 1941-1945. Док споменици које је правио Брозов дворски архитекта, Богдан Богдановић, својом апстракцијом

ВИДЕО – Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942.

8. септембар 2019.

У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ. Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина. Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и

Рођендан

4. август 2019.

Рођен сам 4. августа 1995. године, већ сам добро загазио у четрдесет и неку, не сјећам се која је била, али памтим да сам се тада родио, ја и мој ћаћа и матер и моја Анђа и дјете од пет година, пет година рата… пет година одрастања. Нико ми никада није казивао да се може човијек у годинама родити и прогледати, осим што се могло чути од попа Душана који би грдио чељад да се још родили нијесу, иако су се крстили поодавно, то би зна у љутњи, кад би ко опсова или врагета у његовој близини. Ето тако и не памтим колико ми је било година када сам се

lika-ustanak.jpg

Др Драго Његован: Српски устанак у Дрвару и Србу 27. јула 1941. године против геноцида Независне Државе Хрватске

26. јул 2019.

Увод Двадесетседмоjулски устанак у Дрвару 1941. године, поводом чиjе смо се седамдесте годишњице окупили на овом научном скупу, можемо посматрати у три гео-политичка контекста: 1) европском, 2) jугословенском и 3) контексту проглашења Независне Државе Хрватске и њеног геноцидног поступања према Србима.[1] Неби требало да има спора о томе да су ови контексти повезани. У склопу европског контекста, устанак у Дрвару се може посматрати као jедан у низу регионалних покрета отпора против сила Осовине, специjално мотивисан новом ситуациjом на европском ратишту, проистеклом из напада нацистичке Немачке на Совjетски Савез, коjи се схвата пре свега као немачко-руски рат. У склопу jугословенског контекста, устанак у Дрвару се посматра као jедан у низу устанака

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

24. јул 2019.

У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена исписана на споменику. Свештеник Жељко Јевђенић, бесједио је послије парастоса потресну причу о страдању дјевојчице којој ни дан данас не знамо име. Доносимо прилог аутора Спасоја Алексића о злочину почињеном у Јеловцу, написан априла 2012.: Њиве прекривене лешевима Тог крвавог љета 1942. године Козара је јаукала за својом дјецом. Ливаде, зреле пшенице, дрвеће, трава, путеви, пропланци, потоци, црвениле су се од српске крви. Село Горњи Јеловац као и заселак Мацуре нису тог Господњег љета били

Цркве и манастири у Црној Гори су имовина читавог српског народа

24. јул 2019.

Председник Црне Горе г. Мило Ђукановић заложио се у својој изјави 12. јула 2019. за формирање „Православне цркве Црне Горе“. Иако није уобичајено да верске односе у православном свету уређује неко ко се не декларише као православац, изјава г. Ђукановића заслужује осврт због функције коју он обавља, као и због насртаја на имовину Српске православне цркве у Црној Гори. С обзиром на то да су српске цркве и манастири у Црној Гори духовно завештање и имовина читавог верујућег српског православног народа, сматрам се и ја обавезним да не ћутим, па наводим само неке од бројних доказа о томе. Последњих година било је много замена теза и неистина када се говори

Ilija_Zegarac.jpg

Овдје (не) почива Илија Жегарац

20. јул 2019.

Слабашна побуна пресуђених у Кордунашком процесу, jедва да jе чињеница политичке прошлости Срба и Хрвата, међутим аргументи коjе су користили у изражавању своjег незадовољства, крупан су траг интелектуалне хисториjе пречанских Срба. Пише: Жељко Кресоjевић Готово свако љето Слободан Жегарац дође у Воjнић, своjе родно мjесто. Обично преспава код Букава у комшилуку, сврати обавезно код мог оца, његовог друга. Сjете се дjетињства, несташлука, младости… Те његове ране године jедино jе лиjепо што га веже за варошицу и краj у коjем jе рођен. Корача лагано улицом коjа води према воjничком “крижу”. Боже, каквог ли апсурда. Улица данас носи име Андриjе Хебранга !? Заустави се на “крижу”, поздрави се, подивани са малоброjним познатима.

28 ГОДИНА ОД КРВАВОГ РАТА У СЛОВЕНИЈИ: Војнике ЈНА у Дежели убијали терористи

7. јул 2019.

Словеначки крвави трагови у десетодневном рату против ЈНА нису заборављени. На то подсећа и недавна кривична пријава коју је Тужилаштву за ратне злочине Србије поднео адвокат Душан Братић Пише: Драган Вујичић Данас се навршава 28 година од завршетка оружаних сукоба у Словенији, који су означили почетак распада СФРЈ. Рат је почео 27. јуна, а окончан 7. јула 1991, склапањем споразума између савезних и словеначких функционера на Брионима. Тадашња влада СФРЈ обавезала се да ће да повуче савезну војску, а власти у Љубљани да демобилизују своје трупе. Током тих неколико крвавих дана погинула су 44 војника ЈНА, од којих су многи били млађи од 20 година, а рањено их је 180.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и

Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА