Saša Nedeljković: Čete Sokolskog društva Gospić

Sokolsko društvo Gospić bilo je deo Sokolske župe Sušak-Rijeka. Okružni slet u Kninu održan je 20 septembra 1931. Uz kninske sokole najbrojnije je bilo sokolsko društvo Šibenik, koje došlo vozom sa vežbačima, sa sokolima iz Mandaline, sokolskom muzikom i izletnicima. Malo zatim došla je četa iz Vranjica (Župa Split) sa svojom muzikom. Istovremeno došli su sokoli iz Drvara, Gospića i Gračaca. Prisustvovale su delegacije društava iz Benkovca, Kistanja, Siverića i Drniša. Na sletištu se svrstala povorka sa dve sokolske muzike, nekoliko sokolskih zastava i starešinstvom župe. Povorka predvođena od župskog načelnika Hinka Meliša  je krenula kroz mesto. Uz patriotske marševe, poklike i pevanje prošla je povorka gradom, do trga kralja Petra. Prvo je zbor pozdravio dr. Grgić, starešina sokolskog društva Knin. Za njim je govorio Pavao Kovačev, starešina župe. U govoru je pozdravio sokolske seoske čete i ukazao na sokolski rad na selu. Povorka se povratila na sletište. Na sletištu je održana javna vežba. U prostim vežbama učestvovala su društva Šibenik, Knin i Mandalina. Nastup seoske čete iz kninskog polja srdačno je pozdravljen.  Posle vežbe svirala je sokolska muzika Šibenik. (1)

U Upravi društva Gospić bili su 1934. starešina  dr. Petar Zec, zamenik Jan Hromeček, načelnik Miloš Stanić, zamenik Mirko Radmanović, načelnica Štefica Purgarić, zamenica Katica Obradović, tajnik Bogdan Rajčević, prosvetar Ilija Opačić, blagajnik  Nikola Vojvodić, gospodar Lovro Ozmec, statističar Milica Kalinić. Članovi Uprave bili su : dr. Nikola Ćorić, Svetozar Kosanović, Miloš Pjevač, Gojko Stanković,  Lovro Ozmec, Franjo Cike, dr. Vladislav Matejić, dr. Dragutin Holer i Milena Kamenarević. Zamenici su bili : Milica Kalinić, Gojko Trkulja, Petar Stanić, Vilim Vukelić, Milan Obradović, Oton Buhart i Rikard Blešić. (2) Društvo je ustanovilo odseke pevački, diletantski i lutkarski.(3) Sokolsko društvo Gospić pripremalo se za  slet u Subotici. U Gospiću su održavani tečajevi za načelnike svih sokolskih četa društva svake nedelje u aprilu 1935. Cilj tečaja bio je da se načelnici seoskih četa detaljno upute u uvežbavanju vežbi sa kojima su trebale da nastupe čete na pokrajinskom sletu u  Subotici. (4)

Glavna godišnja skupština Sokolske čete Divoselo održana je 13 januara 1935. Matično društvo Gospić poslalo je izaslanika Bogdana Rajčevića. Skupštinu je otvorio starešina čete Nikola Ribar. Iako je selo bilo siromašno uprava čete je podmirila sve dugove iz 1933, kao i sve obaveze za 1934.Četa je učestvovala na svim sletovima. U upravu čete izabrani su : starešina Miloš Obradović, zamenik Milan Bjegović, tajnik Katinka Kosanović, blagajnica Ljubica Jerković, načelnik Vlajko Stanić, zamenik Petar Lučić, načelnica  Ljubica Jerković, prosvetar  Vlajko Stanić, revizori  Nikola Ribar i Janko Bjegović, knjižničar Petar Sušić, pročelnik za muziku Nikola Potkonjak. Izaslanik Rajčević  se zahvalio svima na složnom radu i obećao da će za četnu knjižnicu slati “Seljačke novine” kao poklon.(5)

Sokolsko društvo Gospić održalo je 9 aprila 1935. svečanu komemorativnu sednicu u pomen smrti kralja Aleksandra u velikoj opštinskoj dvorani. Spomen slovo održao je društveni prosvetar Ilija Opačić, direktor Učiteljske škole. Sednica je završena sviranjem himne. Himnu je svirala sokolska muzika. (6)

Lutkarska sekcija priredila je 13 aprila 1935. svoju prvu lutkarsku predstavu. Priredbu je otvorio direktor Učiteljske škole Ilija Opačić. Prikazana je “Hrabra družina” bajka u 4 čina. (7) Maja 1935. prikazana lutkarska predstava “Hrabra družina”  u Metku i Gospiću. Lutkarska sekcija priredila je 5 juna 1935. zajedno sa muzikom društva bajku u 2 čina “Careva kći”. Komad su lutkari davali u Gračacu 8 juna 1935. U lutkarskom odseku bili su : Nada Stanić, Vera Maksimović, Flora Cike, Đuro Pejnović, Branko Stanić, Đuro Kekić, Aleksandar Opačić, Ivan Jurak, Milan Stanković, Mirko Radmanović, Bogdan Maksimović i Jovo Ljubojević. Scenograf je bio Đura Penović.(8)

Društvo je priredilo nikolinsku dečju zabavu 15 decembra 1935. Uz ostali program bila je lutkarska predstava  Ml. Širola „Sveti Nikola i dobra deca”. Gotovo sva deca su dobila slatkiše i voće. Poslednja tačka programa bila je dečja igranka uz sviranje sokolske muzike. Ređala su se kola za kolom. (9) U Gospiću je 4 februara 1936. data lutkarska predstava  „Ćoso u morskim dubinama” u 5 činova. Komad je napisao i udesio za lutkarsku pozornicu lutkarski režiser  društva Oto Bulart. Odziv dečje publike bio je velik. (10) Sokolska četa Divoselo održala je svoju godišnju glavnu skupštinu 12. januara 1936.  Bulart je bio delegat matičnog društva Gospić. Iz Izveštaja se videlo da je bilo 101 član i članica 31.12.1935. U Upravi su bili starešina Miloš Obradović, zamenik Dmitar Bjegović, tajnik Vlajko Stanić, načelnik Jovan Potkonjak, zamenik Petar Lučić, blagajničarka Ljubica Jerković, načelnica Dušanka Basarić, zamenica Anđelka Obradović, prosvetar Vlajko Stanić, odbornici Janko Bjegović, Luka  Jerković, Mile Vujnović, Nikola Ribar, Momčilo Obradović; zamenici Bogdan Plećaš, Ilija Vujnović, Đuro Gendić, Božo Bjegović, Pavao Potkonjak. Revizori Todor Vujnović,  Nedeljko  Obradović, Jovan  Bjegović,; zamenici Mišo Počuča, Sava  Plećaš i Dušan  Plećaš. Na skupštinu je svratio župski načelnik Marijan Boras. Zatražio je i dobio uvećanu sliku čete za župsku kancelariju. (11)

U Gospiću je održan prednjački tečaj za članove sokolskih četa ličkih sokolskih društava od 21 do 30 januara 1936. Tečaj je vodio savezni prednjak Rafael Ban. Čete Sokolskog društva Gospić bile su zastupane tečajcima : Lipovo Polje 2, Perušić 2, Čitluk 2, Pavlovac 3, Ostrvica 1, Medak 1, Mogorić 2, Široka Kula 2, Divoselo 3; Čete društva Gračac : Kupirovo 1, Otrić 1, Zrmanja 2, Srb 1, Malovan 1; sve zajedno 24 člana. Čete društava Otočac, Brinje, Korenica i Udbina nisu poslale svoje članove na tečaj. Tečaj je otvorio Ivo Majcan, okružni načelnik za lički okrug, a zatvorio ga je dr. Petar Zec, starešina Sokolskog društva Gospić. (12)

Godišnja skupština Sokolskog društva Gospić održana je 23 februara 1936. u opštinskoj dvorani. Starešina  dr. Petar Zec otvorio je skupštinu. U svom govoru podsetio je gubitak zbog ubistva kralja Aleksandra. Pored ove rane koja je neprestano krvavila, izrekao je nadu da će sokoli uz svog starešinu kralja Petra prebroditi sve krize i da će uz volju, rad i žrtve svih svojih svesnih članova oživotvoriti ciljeve koje su sokoli sebi postavili. Starešina je pozdravio izaslanika župe Sušak-Rijeka Bude Ružić kao i delegate ostalih društava. U novom upravnom odboru bili su starešina  dr. Petar Zec, zamenik dr. Pavao Radovinović, načelnik Ivo Majcan, zamenici Radovan Gerić i Frano Keglević, načelnica Vera Maksimović, zamenice Katica Obradović i Danica Počuča, tajnik Vlajko Stanić, prosvetar Milena Kamenarović, referent za sokolske čete Svetozar Kosanović, … . (13)  U lutkarskom pozorištu Gospić prikazana je dečja opereta “U carstvu patuljaka”. Na zahtev publike 28.3.1936. reprizirana je. (14)

Zajedno sa vojskom i sokolskom muzikom na čelu  Sokolsko društvo Gospić je 1936. priredilo đurđevdanski uranak. Išli su u obližnju šumu nazvanu Jasikovac. Usred šume igrala su se narodna kola iz svih krajeva zemlje. Trubač je zasvirao zbor i svi su se vratili u Gospić. (15)

Sokolska četa Lipovo Polje priredila je đurđevdanski uranak. Članovi su u povorci  sa sokolskim tamburaškim zborom napravili izlet u šumu udaljenu oko 10 kilometara.  (16)  Četa Lipovo Polje priredila je svečanu sednicu zbog proslave Zrinjskog i Frankopana, 30.4.1936, Prosvetar Milan Diklić predavao je o značenju godišnjice. Naraštajac Slavko Pejak recitovao je prigodnu pesmu  „Mladom Kralju”. (17)

Četa Lipovo Polje skupljala je dobrovoljne priloge među članovima i patriotskim građanima za svoju zastavu. Posveta zastave trebala je bude  31 maja 1936. Kum zastavi bio je Petar Zec, senator i zamenik kraljevog namesnika. (18)  Sokolsko društvo Gospić je priredilo 30. aprila 1936. svečanu sednicu  prilikom proslave Zrinjskog i Frankopana.  Sednicu je otvorio svojim govorom zamenik starešine dr. Radovinović. Društvena prosvetarka Milena Kamenarović  održala je predavanje. Na kraju svečane sednice svirala je društvena muzika „Oj Sloveni”. (19)

Okružni slet Ličkog okružja bio je održan 8 septembra 1936. u Gračacu. Sletu je prisustvovao znatan broj članova Sokolskog društva Gospić, a 17 starijih članova, pod vođstvom zamenika načelnika Majcena, učestvovalo je u vežbi palicama. Na sletu su učestvovale gotovo sve sokolske jedinice okružja, a posebno veliki broj seoskih sokolskih četa. Uz ostale tačke 11 seoskih četa takmičilo se za prelazni srebrni kraljev venac, koji je dobila Sokolska četa iz Ostrvice. (20) U Gospiću je 13. septembra 1936. održan sastanak društva.  Starešina  dr. Petar Zec pročitao je dve okružnice Saveza i župe. Povodom političkog previranja  u okružnicama su bili naglašeni sokolski ciljevi i ideali, a naročito je bila podvučena nepolitičnost i nacionalna ideologija. (21)

Sokolsko društvo Gospić proslavilo je rođendan kralja Petra. Povorka se formirala  5 septembra 1936.  u 20,30 pred sokolanom  pa je sa muzikom, bakljama i lampionima krenula kroz mesto. Na ulazu u sokolski dom kralja Aleksandra bila je izložena ogromna slika kralja ukrašena zelenilom, cvećem i lancima od sijalica, a na domu je gorela bengalska vatra. Bacane su i rakete. U povorci je bilo oko 600-700 osoba. Blagodarenjima u crkvama 6 septembra 1936. prisustvovali su delegati društva i četa. Zbog kiše se umesto povorke prešlo na svečanu sednicu. Pozornica je bila ukrašena. Starešina je otvorio sednicu. Kad je sednica bila završena, starešina je objavio da je kiša prestala, pa je pozvao sve da se svrstaju za povorku. Povorka je išla sa muzikom na čelu. U povorci je bilo oko 1.500 osoba. Dobar deo osoba došao je sa sela, koje ni kiša nije mogla da zaustavi, da ne dođe proslaviti rođendan kralja Petra. (22) Sokolsko društvo Gospić održalo je komemorativnu sednicu 9 oktobra 1936. Društvo je korporativno sudelovalo na pomenu u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi,  a onda  je održana u sokolani komemorativna sednica koja se sastojala od predavanja, muzičkih tačaka i deklamacija. Isticalo se predavanje Milana Bogdanovića. Prisutno je bilo oko 600 osoba, iako je bio radni dan. (23) Nakon dužeg prekida obnovljen je rad Lutkarskog pozorišta društva. Prikazana je 1 oktobra 1936. bajka „Ivica i Marica”, proširena po Bulartu. Let  leptira bio je skoro prirodan. Lutkari društva trebali su da dobiju svoje stalne prostorije. (24) Delegacije sokola i ostalih nacionalnih društava iz Like hodočastile su do spomenika kralju Aleksandru u Udbinama. Sokoli iz Gospića krenuli su 26 juna 1938. u 4 velika i 2 mala putnička automobila da se u Udbini poklone uspomeni na kralja Aleksandra. U 10 sati ušlo je 160 sokola i sokolica u stroju sa muzikom na čelu u Udbinu i postrojilo oko spomenika, gde im je zaželeo dobrodošlicu starešina udbinskih sokola Veinović. Posle njega govorio je starešina gospićkih sokola dr. Petar Zec, koji je u govoru evocirao uspomene na kralja Aleksandra. Govor je saslušan u tišini, a svima prisutnima su suze navrle na oči. Na kraju govora kliknuli su svi “Slava Kralju Ujedinitelju” i “Živeo Kralj Petar II”, a muzika je svirala himnu. Starešina dr. Zec položio je na spomenik buket svežih ruža sa trobojnicom.  Posle toga su se sokoli razišli po parku u kome je društvena muzika svirala, a popodne su krenuli natrag u Gospić. Tog dana je četa u Medku priređivala javnu vežbu pa je celokupno članstvo sokola iz Gospića stalo u Medku i tamo ostalo nekoliko sati da pomogne članove sokolske čete, koji su priredili vežbu i na kojoj je nastupilo 20 članova vežbača sa praškim vežbama. (25) Sokolsko društvo Gospić delovalo je do Aprilskog rata, kada je zabranjeno a članovi stradali od ustaša.

Saša Nedljković

VIDOVDAN

Napomene:

1. „Okružni slet u Kninu (20 septembra 1931)”, „Soko na Jadranu“, Split, avgust-septembar 1931, br. 8-9, str. 145;
2. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik, I”, Beograd 1934, str. CXXI;
3. „Rad u društvu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 29. marta 1935, br. 14, str. 7;
4. „Tehnički rad u društvu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 12 aprila 1935, br. 16, str. 4;
5. S.V, „Glavna godišnja skupština Sokolske čete Divoselo”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 22 februara 1935, br. 9, str. 6;
6. „Šestomesečni pomen Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 19 aprila 1935, br. 17, str. 7;
7. „Lutkarska priredba”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 5;
8. M.D, “Lutkarska priredba”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, Vidovdan 1935, br. 27, str. 10;
9. M. „Nikolinjska dečja zabava”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana,  1 januara 1936, br. 1, str. 8;
10. „Lutkarska pretstava”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 14 februara 1936, br. 7, str. 4;
11. V.St. „Glavna skupština Sokolske čete Divoselo”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 31 januara 1936, br. 5, str. 3;
12. „Sokolski tečaj u Gospiću”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 21 februara 1936, br. 8, str. 6;
13. „Godišnja skupština Sokolskog društva Gospić”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, marta 1936, br. 11, str. 3; „Ispravi!”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 2;
14. „Lutkarsko pozorište”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, aprila 1936, br. 17, str. 4;
15. „Đurđevdanski uranak”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 22 maja 1936, br. 22, str.  6;
16. „Đurđevdanski uranak”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 maja 1936, br. 20, str. 5;
17. „Zrinjsko-Frankopanska proslava”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 maja 1936, br. 20, str. 5;
18. „Posveta zastave”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 22 maja 1936, br. 22, str. 6;
19. „Proslava Zrinjskog i Frankopana”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 22 maja 1936, br. 22, str.  6;
20. M.D, „Sudelovanje društva na okružnom sletu u Gračacu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27 septembra 1936, br. 36, str. 4;
21. M.D, „Društveni sastanak”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27 septembra 1936, br. 36,  str. 4;
22. „Proslava rođendana Nj.Vel. Kralja Petra II”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 25 septembra 1936, br. 38, str. 4;
23. V. S, „Komemoracija smrti blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 4;
24. V. S, „Rad u društvu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 4;
25. S.V, „Sokolsko društvo Gospić poklonilo se je pred spomenikom kralja-ujedinitelja na Udbini”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 6 avgusta 1938, br. 30, str. 9;

Vezane vijesti:

Sokoli o smrti kralja Aleksandra | Jadovno 1941.

Izložba “Kraljevska porodica i Sokoli” u Beogradu | Jadovno …

Srpski sokoli i Pobratimski pokret u borbi za ujedinjenje …

Razvoj Srpskih sokola u Hrvatskoj i njihovo učešće u Prvom …

OTVARANjE SOKOLSKIH DOMOVA | Jadovno 1941.

Sokolske proslave Vidovdana | Jadovno 1941.