Саша Недељковић: Чете Соколског друштва Госпић

Соколско друштво Госпић било је део Соколске жупе Сушак-Ријека. Окружни слет у Книну одржан је 20 септембра 1931. Уз книнске соколе најбројније је било соколско друштво Шибеник, које дошло возом са вежбачима, са соколима из Мандалине, соколском музиком и излетницима. Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша  је кренула кроз место. Уз патриотске маршеве, поклике и певање прошла је поворка градом, до трга краља Петра. Прво је збор поздравио др. Гргић, старешина соколског друштва Книн. За њим је говорио Павао Ковачев, старешина жупе. У говору је поздравио соколске сеоске чете и указао на соколски рад на селу. Поворка се повратила на слетиште. На слетишту је одржана јавна вежба. У простим вежбама учествовала су друштва Шибеник, Книн и Мандалина. Наступ сеоске чете из книнског поља срдачно је поздрављен.  После вежбе свирала је соколска музика Шибеник. (1)

У Управи друштва Госпић били су 1934. старешина  др. Петар Зец, заменик Јан Хромечек, начелник Милош Станић, заменик Мирко Радмановић, начелница Штефица Пургарић, заменица Катица Обрадовић, тајник Богдан Рајчевић, просветар Илија Опачић, благајник  Никола Војводић, господар Ловро Озмец, статистичар Милица Калинић. Чланови Управе били су : др. Никола Ћорић, Светозар Косановић, Милош Пјевач, Гојко Станковић,  Ловро Озмец, Фрањо Цике, др. Владислав Матејић, др. Драгутин Холер и Милена Каменаревић. Заменици су били : Милица Калинић, Гојко Тркуља, Петар Станић, Вилим Вукелић, Милан Обрадовић, Отон Бухарт и Рикард Блешић. (2) Друштво је установило одсеке певачки, дилетантски и луткарски.(3) Соколско друштво Госпић припремало се за  слет у Суботици. У Госпићу су одржавани течајеви за начелнике свих соколских чета друштва сваке недеље у априлу 1935. Циљ течаја био је да се начелници сеоских чета детаљно упуте у увежбавању вежби са којима су требале да наступе чете на покрајинском слету у  Суботици. (4)

Главна годишња скупштина Соколске чете Дивосело одржана је 13 јануара 1935. Матично друштво Госпић послало је изасланика Богдана Рајчевића. Скупштину је отворио старешина чете Никола Рибар. Иако је село било сиромашно управа чете је подмирила све дугове из 1933, као и све обавезе за 1934.Чета је учествовала на свим слетовима. У управу чете изабрани су : старешина Милош Обрадовић, заменик Милан Бјеговић, тајник Катинка Косановић, благајница Љубица Јерковић, начелник Влајко Станић, заменик Петар Лучић, начелница  Љубица Јерковић, просветар  Влајко Станић, ревизори  Никола Рибар и Јанко Бјеговић, књижничар Петар Сушић, прочелник за музику Никола Поткоњак. Изасланик Рајчевић  се захвалио свима на сложном раду и обећао да ће за четну књижницу слати “Сељачке новине” као поклон.(5)

Соколско друштво Госпић одржало је 9 априла 1935. свечану комеморативну седницу у помен смрти краља Александра у великој општинској дворани. Спомен слово одржао је друштвени просветар Илија Опачић, директор Учитељске школе. Седница је завршена свирањем химне. Химну је свирала соколска музика. (6)

Луткарска секција приредила је 13 априла 1935. своју прву луткарску представу. Приредбу је отворио директор Учитељске школе Илија Опачић. Приказана је “Храбра дружина” бајка у 4 чина. (7) Маја 1935. приказана луткарска представа “Храбра дружина”  у Метку и Госпићу. Луткарска секција приредила је 5 јуна 1935. заједно са музиком друштва бајку у 2 чина “Царева кћи”. Комад су луткари давали у Грачацу 8 јуна 1935. У луткарском одсеку били су : Нада Станић, Вера Максимовић, Флора Цике, Ђуро Пејновић, Бранко Станић, Ђуро Кекић, Александар Опачић, Иван Јурак, Милан Станковић, Мирко Радмановић, Богдан Максимовић и Јово Љубојевић. Сценограф је био Ђура Пеновић.(8)

Друштво је приредило николинску дечју забаву 15 децембра 1935. Уз остали програм била је луткарска представа  Мл. Широла „Свети Никола и добра деца”. Готово сва деца су добила слаткише и воће. Последња тачка програма била је дечја игранка уз свирање соколске музике. Ређала су се кола за колом. (9) У Госпићу је 4 фебруара 1936. дата луткарска представа  „Ћосо у морским дубинама” у 5 чинова. Комад је написао и удесио за луткарску позорницу луткарски режисер  друштва Ото Буларт. Одзив дечје публике био је велик. (10) Соколска чета Дивосело одржала је своју годишњу главну скупштину 12. јануара 1936.  Буларт је био делегат матичног друштва Госпић. Из Извештаја се видело да је било 101 члан и чланица 31.12.1935. У Управи су били старешина Милош Обрадовић, заменик Дмитар Бјеговић, тајник Влајко Станић, начелник Јован Поткоњак, заменик Петар Лучић, благајничарка Љубица Јерковић, начелница Душанка Басарић, заменица Анђелка Обрадовић, просветар Влајко Станић, одборници Јанко Бјеговић, Лука  Јерковић, Миле Вујновић, Никола Рибар, Момчило Обрадовић; заменици Богдан Плећаш, Илија Вујновић, Ђуро Гендић, Божо Бјеговић, Павао Поткоњак. Ревизори Тодор Вујновић,  Недељко  Обрадовић, Јован  Бјеговић,; заменици Мишо Почуча, Сава  Плећаш и Душан  Плећаш. На скупштину је свратио жупски начелник Маријан Борас. Затражио је и добио увећану слику чете за жупску канцеларију. (11)

У Госпићу је одржан предњачки течај за чланове соколских чета личких соколских друштава од 21 до 30 јануара 1936. Течај је водио савезни предњак Рафаел Бан. Чете Соколског друштва Госпић биле су заступане течајцима : Липово Поље 2, Перушић 2, Читлук 2, Павловац 3, Острвица 1, Медак 1, Могорић 2, Широка Кула 2, Дивосело 3; Чете друштва Грачац : Купирово 1, Отрић 1, Зрмања 2, Срб 1, Малован 1; све заједно 24 члана. Чете друштава Оточац, Бриње, Кореница и Удбина нису послале своје чланове на течај. Течај је отворио Иво Мајцан, окружни начелник за лички округ, а затворио га је др. Петар Зец, старешина Соколског друштва Госпић. (12)

Годишња скупштина Соколског друштва Госпић одржана је 23 фебруара 1936. у општинској дворани. Старешина  др. Петар Зец отворио је скупштину. У свом говору подсетио је губитак због убиства краља Александра. Поред ове ране која је непрестано крвавила, изрекао је наду да ће соколи уз свог старешину краља Петра пребродити све кризе и да ће уз вољу, рад и жртве свих својих свесних чланова оживотворити циљеве које су соколи себи поставили. Старешина је поздравио изасланика жупе Сушак-Ријека Буде Ружић као и делегате осталих друштава. У новом управном одбору били су старешина  др. Петар Зец, заменик др. Павао Радовиновић, начелник Иво Мајцан, заменици Радован Герић и Франо Кеглевић, начелница Вера Максимовић, заменице Катица Обрадовић и Даница Почуча, тајник Влајко Станић, просветар Милена Каменаровић, референт за соколске чете Светозар Косановић, … . (13)  У луткарском позоришту Госпић приказана је дечја оперета “У царству патуљака”. На захтев публике 28.3.1936. репризирана је. (14)

Заједно са војском и соколском музиком на челу  Соколско друштво Госпић је 1936. приредило ђурђевдански уранак. Ишли су у оближњу шуму названу Јасиковац. Усред шуме играла су се народна кола из свих крајева земље. Трубач је засвирао збор и сви су се вратили у Госпић. (15)

Соколска чета Липово Поље приредила је ђурђевдански уранак. Чланови су у поворци  са соколским тамбурашким збором направили излет у шуму удаљену око 10 километара.  (16)  Чета Липово Поље приредила је свечану седницу због прославе Зрињског и Франкопана, 30.4.1936, Просветар Милан Диклић предавао је о значењу годишњице. Нараштајац Славко Пејак рецитовао је пригодну песму  „Младом Краљу”. (17)

Чета Липово Поље скупљала је добровољне прилоге међу члановима и патриотским грађанима за своју заставу. Посвета заставе требала је буде  31 маја 1936. Кум застави био је Петар Зец, сенатор и заменик краљевог намесника. (18)  Соколско друштво Госпић је приредило 30. априла 1936. свечану седницу  приликом прославе Зрињског и Франкопана.  Седницу је отворио својим говором заменик старешине др. Радовиновић. Друштвена просветарка Милена Каменаровић  одржала је предавање. На крају свечане седнице свирала је друштвена музика „Ој Словени”. (19)

Окружни слет Личког окружја био је одржан 8 септембра 1936. у Грачацу. Слету је присуствовао знатан број чланова Соколског друштва Госпић, а 17 старијих чланова, под вођством заменика начелника Мајцена, учествовало је у вежби палицама. На слету су учествовале готово све соколске јединице окружја, а посебно велики број сеоских соколских чета. Уз остале тачке 11 сеоских чета такмичило се за прелазни сребрни краљев венац, који је добила Соколска чета из Острвице. (20) У Госпићу је 13. септембра 1936. одржан састанак друштва.  Старешина  др. Петар Зец прочитао је две окружнице Савеза и жупе. Поводом политичког превирања  у окружницама су били наглашени соколски циљеви и идеали, а нарочито је била подвучена неполитичност и национална идеологија. (21)

Соколско друштво Госпић прославило је рођендан краља Петра. Поворка се формирала  5 септембра 1936.  у 20,30 пред соколаном  па је са музиком, бакљама и лампионима кренула кроз место. На улазу у соколски дом краља Александра била је изложена огромна слика краља украшена зеленилом, цвећем и ланцима од сијалица, а на дому је горела бенгалска ватра. Бацане су и ракете. У поворци је било око 600-700 особа. Благодарењима у црквама 6 септембра 1936. присуствовали су делегати друштва и чета. Због кише се уместо поворке прешло на свечану седницу. Позорница је била украшена. Старешина је отворио седницу. Кад је седница била завршена, старешина је објавио да је киша престала, па је позвао све да се сврстају за поворку. Поворка је ишла са музиком на челу. У поворци је било око 1.500 особа. Добар део особа дошао је са села, које ни киша није могла да заустави, да не дође прославити рођендан краља Петра. (22) Соколско друштво Госпић одржало је комеморативну седницу 9 октобра 1936. Друштво је корпоративно суделовало на помену у католичкој и православној цркви,  а онда  је одржана у соколани комеморативна седница која се састојала од предавања, музичких тачака и декламација. Истицало се предавање Милана Богдановића. Присутно је било око 600 особа, иако је био радни дан. (23) Након дужег прекида обновљен је рад Луткарског позоришта друштва. Приказана је 1 октобра 1936. бајка „Ивица и Марица”, проширена по Буларту. Лет  лептира био је скоро природан. Луткари друштва требали су да добију своје сталне просторије. (24) Делегације сокола и осталих националних друштава из Лике ходочастиле су до споменика краљу Александру у Удбинама. Соколи из Госпића кренули су 26 јуна 1938. у 4 велика и 2 мала путничка аутомобила да се у Удбини поклоне успомени на краља Александра. У 10 сати ушло је 160 сокола и соколица у строју са музиком на челу у Удбину и постројило око споменика, где им је зажелео добродошлицу старешина удбинских сокола Веиновић. После њега говорио је старешина госпићких сокола др. Петар Зец, који је у говору евоцирао успомене на краља Александра. Говор је саслушан у тишини, а свима присутнима су сузе наврле на очи. На крају говора кликнули су сви “Слава Краљу Ујединитељу” и “Живео Краљ Петар II”, а музика је свирала химну. Старешина др. Зец положио је на споменик букет свежих ружа са тробојницом.  После тога су се соколи разишли по парку у коме је друштвена музика свирала, а поподне су кренули натраг у Госпић. Тог дана је чета у Медку приређивала јавну вежбу па је целокупно чланство сокола из Госпића стало у Медку и тамо остало неколико сати да помогне чланове соколске чете, који су приредили вежбу и на којој је наступило 20 чланова вежбача са прашким вежбама. (25) Соколско друштво Госпић деловало је до Априлског рата, када је забрањено а чланови страдали од усташа.

Саша Недљковић

ВИДОВДАН

Напомене:

1. „Окружни слет у Книну (20 септембра 1931)”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 145;
2. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник, I”, Београд 1934, стр. CXXI;
3. „Рад у друштву”, „Соколски гласник”, Љубљана, 29. марта 1935, бр. 14, стр. 7;
4. „Технички рад у друштву”, „Соколски гласник”, Љубљана, 12 априла 1935, бр. 16, стр. 4;
5. С.В, „Главна годишња скупштина Соколске чете Дивосело”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 фебруара 1935, бр. 9, стр. 6;
6. „Шестомесечни помен Витешком Краљу Александру I Ујединитељу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 19 априла 1935, бр. 17, стр. 7;
7. „Луткарска приредба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26 априла 1935, бр. 18, стр. 5;
8. М.Д, “Луткарска приредба”, „Соколски гласник”, Љубљана, Видовдан 1935, бр. 27, стр. 10;
9. М. „Николињска дечја забава”, „Соколски гласник”, Љубљана,  1 јануара 1936, бр. 1, стр. 8;
10. „Луткарска претстава”, „Соколски гласник”, Љубљана, 14 фебруара 1936, бр. 7, стр. 4;
11. В.Ст. „Главна скупштина Соколске чете Дивосело”, „Соколски гласник”, Љубљана, 31 јануара 1936, бр. 5, стр. 3;
12. „Соколски течај у Госпићу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 21 фебруара 1936, бр. 8, стр. 6;
13. „Годишња скупштина Соколског друштва Госпић”, „Соколски гласник”, Љубљана, марта 1936, бр. 11, стр. 3; „Исправи!”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 2;
14. „Луткарско позориште”, „Соколски гласник”, Љубљана, априла 1936, бр. 17, стр. 4;
15. „Ђурђевдански уранак”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 маја 1936, бр. 22, стр.  6;
16. „Ђурђевдански уранак”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 5;
17. „Зрињско-Франкопанска прослава”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 5;
18. „Посвета заставе”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 маја 1936, бр. 22, стр. 6;
19. „Прослава Зрињског и Франкопана”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 маја 1936, бр. 22, стр.  6;
20. М.Д, „Суделовање друштва на окружном слету у Грачацу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27 септембра 1936, бр. 36, стр. 4;
21. М.Д, „Друштвени састанак”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27 септембра 1936, бр. 36,  стр. 4;
22. „Прослава рођендана Њ.Вел. Краља Петра II”, „Соколски гласник“, Љубљана, 25 септембра 1936, бр. 38, стр. 4;
23. В. С, „Комеморација смрти блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 4;
24. В. С, „Рад у друштву”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 4;
25. С.В, „Соколско друштво Госпић поклонило се је пред спомеником краља-ујединитеља на Удбини”, „Соколски гласник”, Београд, 6 августа 1938, бр. 30, стр. 9;

Везане вијести:

Соколи о смрти краља Александра | Јадовно 1941.

Изложба “Краљевска породица и Соколи” у Београду | Јадовно …

Српски соколи и Побратимски покрет у борби за уједињење …

Развој Српских сокола у Хрватској и њихово учешће у Првом …

ОТВАРАЊЕ СОКОЛСКИХ ДОМОВА | Јадовно 1941.

Соколске прославе Видовдана | Јадовно 1941.