Sokoli o smrti kralja Aleksandra

Datum objave: ponedeljak, 8 maja, 2017
Veličina slova: A- A+
Kralj Aleksandar I
Kralj Aleksandar I

Sokole je potresla vest o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju. U vesniku prosvetnog odbora Saveza Sokola „Sokolska prosveta” koji je izlazio u   Novom Sadu opisano je kako su sporo stizale vesti o ubistvu u Marselju :  U onoj opštoj zabuni koja je zavladala  celom zemljom, 9 oktobra uveče, kada su počele da se prekidaju bioskopske i pozorišne pretstave, svirka, kao i sve ostalo, svi smo mi bili svesni da se moralo odigrati nešto krupno i strašno, ali niko nije znao šta. … U toj zabuni, prvo nam je palo na pamet, kao i i obično, da zatražimo telefonsko obaveštenje iz redakcija beogradskih listova, ali, posle dugog čekanja na zauzetim telefonskim linijama dobijali smo neodređene i nejasne odgovore : Još ne znamo sigurno … — Neka nesreća se izgleda dogodila u Francuskoj … — Vele, Nj. V. Kralj je ranjen itd. U ovoj teškoj neizvesnosti nije mogla ništa određenoga da nam kaže ni Beogradska radio-stanica, samo toliko, da je dobila naredbu da obustavi svoj redovni program i svaku emisiju. Mi, koji smo imali malo jače aparate, potražili smo strane stanice i bili smo kao gromom poraženi, kada nam talasi Praškog radio-žurnala saopštavahu do detalja težak zločin izvršen u  Marselju. Sada nas je tek obuzimalo pored tuge i jedno strašno osećanje koje nas je pritiskivalo kao mora, i mi smo se svi sada sa zebnjom pitali : Šta će biti ? — Panika, rasulo, nered, — možda i rat ?”(1)

Savezna uprava Saveza Sokola održala je 11. oktobra 1934. komemorativnu sednicu u spomen kralja Aleksandra u Beogradu. Da će biti održana sednica Saveza Sokola  javljali su nekoliko puta u toku prepodnevne i podnevne emisije spikeri Beogradske radiostanice. Na sednici su doneta saopštenja i naređenja svim župama, društvima i četama šta je trebalo sokoli da učine.  Spikeri Beogradske radiostanice preneli su odmah naređenja preko radija. Ta naređenja su tek 12 časova kasnije štampana u beogradskim listovima. U neke krajeve ti listovi su stizali tek 48 časova kasnije. (2) Sahranu kralja Aleksandra snimali su dr. Ž. Kamadžija i B. Krejčik. (3) Dr. Vladimir Belajčić je istakao u  „Sokolskoj prosveti” : „Mi Sokoli, kojima je naš Viteški Kralj u bezbroj prilika ukazivao Svoju Kraljevsku pažnju i ljubav : pohađajući sokolske priredbe, od velikih sletova do najneznatnijeg javnog časa zabitne koje sokolske čete; pružajući izdašnu novčanu pomoć naročito za sokolski rad na selu; darujući mnogobrojne sokolske zastave, od Savezne pa do četnih, i ustanovljujući brojne prelazne darove za sokolske utakmice, nosimo u srcima svojim, više nego iko, tešku tugu i neizmerni bol za izgubljenim Kraljem i Zaštitnikom svojim.” (4)

Kralj Aleksandar

Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralja Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu.  Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzotom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje … Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralja. Nad grobom u tišini, prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je: „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapaljenom vatrom naših srdaca. A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomljena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana marseljskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlju s grobova naših mučenika i junaka. Njihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralju ! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao !”. „Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralja Aleksandra. Na urni su bile reči: „Sokoli župe sarajevske prinose zemlju s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralja sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (5)

Sokolsko društvo Beograd III proslavilo je  Prvi decembar 1934. Svi članovi društva okupili su se na svečanoj sednici na polaganju zakletve. Bili su prisutni članovi sokolske čete  iz sela Vinče. Izvršeno je prevođenje dece u naraštaj i naraštajaca u članstvo. Deca i naraštajci deklamovali su patriotske pesme, posvećene uspomeni kralja Aleksandra i slavljenju mladog kralja Petra. Starešina društva Dragi Živanović govorio je o važnosti zakletve. Svi članovi društva izgovorili su tekst  zakletve, a zatim su potpisali zakletvu. U veče bila je priređena dečja i naršajska akademija. Đuro Banjac održao je predavanje “Kralj Soko”, u kome je istakao istorijski smisao prve pojave kralja Petra pred javnošću, na pogrebu svog oca, u sokolskoj odori. Po njemu taj momenat obeležavao je politički program i osvetljavao puteve budućnosti. Posle predavanja recitovane su : “Plač matere Šumadije”, “Naš mrtvi Kralj” “Prvi decembar”, … i na kraju “Čuvajte Jugoslaviju”. Pesma “Čuvajte Jugoslaviju” je nagrađena kao najbolja na konkursu koji je raspisalo Sokolsko društvo Beograd III. Recitovao ju je sam pesnik naraštajac D. Malešev. Ljubica Janković pročitala je izveštaj o radovima naraštajaca pod nazivom “Čuvajte Jugoslaviju”, koji su bili odabrani na konkursu društva Beograd III i nagrađeni. U svom izveštaju istakla je glavne odlike svakog nagrađenog rada. Pobednicima na župskim utakmicama predate su diplome. Starešina društva Dragi Živanović predstavio je starešinstvo i  članove-vežbače Sokolske čete  iz sela Vinče, koje je društvo osnovalo i kojoj je slalo svake nedelje svog prednjaka Sv. Glogonjca da ih vežba. Istakao je teške prilike pod kojima su sokoli na selu radili i da vežbaju posle napornog zemljoradničkog posla, pa ipak pokazivali su  rezultate. Četa je izvela, uz pratnju muzike, proste vežbe. Pod utiskom proslave Prvog decembra veliki broj građana prijavio se u članstvo društva. (6)

Na Radio Beogradu predavala je 6 januara 1935. Smiljka Grbić iz Rume o temi “Bol naroda” i A. Očenašek iz Praga o temi “Aleksandar I  — pobornik sokolske misli”. Za 10 januar 1935. najavljeno je predavanje “Njegove to su reči” sabrane reči kralja Aleksandra, izgovorene u značajnim trenucima narodnog i sokolskog života. (7) Sokolsko društvo Dubrovnik je svake godine do Aprilskog rata obeležavalo komemorativnim skupovima 9. oktobra smrt kralja Aleksandra. Na  komemoracijama učestvovala su   dubrovačka nacionalna društva i građanstvo.  U velikoj sali  Sokolskog doma (Sponza) održao je 1937. guslar Ilija Vuković guslarsko veče. Uz kratko predavanje na programu bile su : pesma o smrti kralja Aleksandra, te guslarske improvizacije : pozdrav sokolima, zatim šaljive narodne doskočice.  (8) Prilikom otkrivanja spomenika kralja Aleksandra  Sokolsko društvo Udbina priredilo je 29 maja 1938. svečanu akademiju u prostorijama opštine. Na akademiji su učestvovali članovi sokolskih jedinica, građani iz cele Like i drugih krajeva Jugoslavije, i izaslanici vlasti i humanih i prosvetnih društava. Akademiju je otvorio starešina Petar Veinović, istakavši značaj dana, spomenuvši dela kralja  Aleksandra. Na akademiji je pored gimnastike, recitacija i tačaka pevačkog mešovitog hora, davan pozorišni komad „Hej Sloveni”. Prilikom otkrivanja spomenika kralja Aleksandra članovi i članice Sokolskog društva Udbina i obveznici obaveznog telesnog vaspitanja defilovali su u narodnim nošnjama kroz Udbinu. (9)

Sokole je potresla vest o ubistvu njihovog zaštitnika kralja Aleksandra u Marselju. Sokolska društva nastojala su da istaknu njegov značaj i zasluge. U Beogradu je 2015. izdata knjiga Sokolske pesme”. Prikupili su ih Petar D. Pavlović i  Kristina M. Pantelić Babić. Pored opštesokolskih pesama  date su i pesme o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

  1. „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 380;
  2. „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 380;
  3. „Sa pogreba Viteškog Kralja Ujedinitelja”, „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 381;
  4. Dr Vladimir Belajčić, „Vođ Naroda, Heroj i Mučenik”, „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 367;
  5. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, ”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;
  6. „Iz naših župa i društava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br. 1, str. 3;
  7. „Sokolska radio-predavanja”, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 3;
  8. „Guslarsko večer”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 20 marta 1937, br. 7, str.3;
  9. N.S, „Sokolsko društvo Udbina”, „Iz naših župa”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 juna 1938, br. 24, str. 5;

 

Vezane vijesti:

Izložba “Kraljevska porodica i Sokoli” u Beogradu | Jadovno …

Sokoli u Imotskom | Jadovno 1941.

Srpski sokoli i Pobratimski pokret u borbi za ujedinjenje …

SOKOLI I MLADA BOSNA | Jadovno 1941.

SOKOLI U BETINI KOD ŠIBENIKA | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top